Nema gladovanja, nema faza, nema strogih zabrana, satnica i jelovnika – a mršavite zdravo!
Mediteranska dijeta često se nalazi na listama najpopularnijih na svetu, a stručnjaci koji se obično protive režimima ishrane s jasno utvrđenim pravilima smatraju je – izvanrednom.
Njene tajne su raznovrsnost i uravnoteženost, dve ključne strategije za zdravo mršavljenje, ali to je samo deo priče o mediteranskom načinu ishrane.
– Mediteranska dijeta se smatra zdravom jer naglašava neprerađene namirnice s mnogo hranljivih materija i ograničava prerađenu i rafinisanu hranu, koja je često bogata nezdravim mastima, dodatim šećerima i solju – kaže Trista Best, registrovana dijetetičarka u kompaniji Balance One Supplements.
Kako ona ističe, ovakav način ishrane obiluje i voćem, povrćem, celim zrnom žitarica, mahunarkama, zdravim mastima... a sve to povezuje se s brojnim zdravstvenim prednostima!
NE PROPUSTITE
Glumac Džon Gudman nedavno je priznao da je uz pomoć mediteranske ishrane izgubio čak 90 kilograma, zbog čega je pre nekoliko dana u Monaku izgledao neprepoznatljivo.
Kako navodi medicinska platforma Healthline, više studija je ukazalo na to za šta sve može biti zdrava mediteranska dijeta, a samo neke od njih su sledeće.
Zašto je korisna mediteranska dijeta?
- Kvalitetniji san. Pregled koji su u listu Nutrients 2022. objavili italijanski stručnjaci pokazao je da ljudi koji se pridržavaju mediteranskog načina ishrane spavaju i bolje i duže.
- Ublažava upale u orgnaizmu. Studija objavljena u novembru 2022. u magazinu Current Opinion in Clinical Nutrition & Metabolic Care pokazala je da mediteranska dijeta može da ima antiinflamatorne prednosti koje mogu da pomognu u zaštiti organizma od bolesti srca i kovida.
- Duži životni vek. U januaru 2023. u čuvenom medicinskom časopisu JAMA objavljeno je istraživanje koje je trajalo čak 36 godina, a u njemu je učestvovalo više od 75.000 žena i 44.000 muškaraca. Zaključak stručnjaka jeste da je mediteranska ishrana jedna od četiri dijete koje su povezane s nižim rizikom od smrti od svih uzroka, poput kardiovaskularnih i respiratornih bolesti.
- Kako navodi Healthline, mediteranski način ishrane povezuje se i s nižim rizikom za razvoj raka prostate, demencije, boljim vidom tokom starenja, očuvanjem mentalnog zdravlja...
NE PROPUSTITE
Mediteranska dijeta – pravila
Kako se drži mediteranska dijeta?
Mediteranski način ishrane nije klasična dijeta, što znači da ne postoji vremensko ograničenje, nema faza dijete, nema gladovanja i nema uobičajenih komplikovanih instrukcija.
Mediteranska dijeta namenjena je ljudima koji žele da se hrane zdravo, da se trajno reše viška kilograma, odnosno da im se oni ne vrate, da preventivno deluju na pojavu mnogih oboljenja, pre svega kardiovaskularnih... Ukoliko niste neko ko za svaki obrok mora da jede meso, ovaj režim će vam se dopasti, kao i ako ne volite da provodite sate i kuhinji i preferirate jela koja se pripremaju brzo.
Međutim, ukoliko se u velikoj meri bavite sportom ili nekim zahtevnim fizičkim poslom, možda bi trebalo da zaobiđete mediteransku i razmotrite neku drugu dijetu.
Šta sme da se jede tokom mediteranske dijete?
Ključni "tajni sastojak" mediteranske kuhinje je maslinovo ulje, vodeći izvor masti u ovoj dijeti, pre svega mononezasićenih masti. Pored njega, jedu se i:
- povrće (krastavac, crni i beli luk, tikvice, paradajz, brokoli, spanać, luk, šargarepa, krompir, s kojim ipak ne treba preterivati jer ima visok glikemijski indeks...)
- voće (lubenica, borovnice, maline, kupine, dinja, mandarine, pomorandže, grejpfrut, jagode, jabuke, limun...)
- orašasti plodovi (lešnici, orasi, bademi, semenke bundeve i suncokreta, pistaći...)
- mahunarke (pasulj, leblebije, sočivo...)
- žitarice od celog zrna (pirinač, pseudožitarica kinoa, heljda, integralni pirinač, integralno kukuruzno brašno...)
- jaja
- meso (piletina, guščetina, jagnjetina, junetina...)
- mlečni proizvodi (jogurt, sir...)
- riba i morski plodovi (losos, tuna, pastrmka, oslić, rakovi, lignje, školjke...)
- začini (mirođija, nana, ruzmarin, peršun...)
Dodatni saveti
Važno je da pijete veće količine vode, da jedete češće u manjim količinama, tako da nikada ne budete gladni. Jedite bez žurbe, uživajući u svakom obroku, tako da zaista osetite kada ste siti, umesto da bespotrebno unesete više kalorija. Bitno je znati i da se kalorije ne broje, već da prstajete onda kada ste siti, što ćete primetiti ukoliko svaki zalogaj sažvaćete najmanje 25 puta.
Šta ne sme da se jede na mediteranskoj dijeti?
Zabranjene namirnice su rafinisana ulja, mesne i druge industrijske prerađevine, gazirana pića, slatkiši i slane grickalice, belo brašno i šećer...
NE PROPUSTITE
