Promocija posebnog izdanja romana „Viza za nebo“ Vanje Bulića održana je u utorak, 13. juna, u Klubu književnika u Beogradu.
O knjizi su govorili književnik i književni kritičar Milisav Milenković, urednik u Laguni Dejan Mihailović i autor Vanja Bulić. Promociju je vodio književnik Miljurko Vukadinović, a odlomke čitao glumac Igor Damnjanović.
Autor bestselera „Simeonov pečat“, „Jovanovo zaveštanje“, „Dosije Bogorodica“ i „Teslina pošiljka“ predstavio je posebno izdanje romana „Vize za nebo“, sa dodatkom uz roman koji rasvetljava piščevu radionicu i malo poznate pojedinosti koje su utkane u radnju ove uzbudljive priče: „Viza za nebo“ je, naime, onespokojavajući roman o tabloidnoj Srbiji koja je zagazila u nemoral, krv i bezakonje. Tako, Vanja Bulić nastavlja da prati uzbudljiva istraživanja novinara „crne hronike“ Novaka Ivanovića, ovoga puta povodom ubistva vlasnika noćnog kluba Laleta Svica, nekadašnjeg žestokog momka sa beogradskog asfalta.
Pisac i književni kritičar Milisav Milenković istakao je da je Vanja Bulić, kao iskusan novinar i autor više romana, sjedinio u svojim romanima jednostavnost i rečitost u stilu, pa čitalac čita njegove romane bez daha. „Vanjini romani nisu dosadni, i to shvatam kao veliku vrednost njegovog pisanja“, rekao je Milenković. „U dodacima pomenutih romana pisac će objasniti neupućenom čitaocu mnoge malo poznate pojedinosti o nestanku knjižnog fonda Narodne biblioteke posle bombardovanja Beograda 1941. godine, o tajanstvenim putevima kraljevskog pečata Simeona Nemanje, o istorijatu ikone Bogorodice Filermose ili rukopisa sarajevske ’Hagade’, o legendi koja govori o nastanku freske ’Beli anđeo’ u Mileševi i mnogo čemu drugom, podzemnom i skrivenom od očiju javnosti, kada je reč o istorijskim činjenicama koje samo mislimo da dobro poznajemo.
Dejan Mihailović istakao je da Vanja Bulić, u posebnom izdanju romana „Viza za nebo“, otkriva korene sprege između policije i kriminalnog podzemlja i istovremeno secira mnoge od motiva za zločine koji su počinjeni u Srbiji. On je dodao da je Bulić u svojoj kultnoj emisiji „Crni biseri“, između ostalog, pozivao mnoge aktere pomenute sprege kao svoje goste. Po Mihailovićevom mišljenju romani Vanje Bulića su i svojevrstan omaž hrabrim novinarima u olovna vremena izolacije Srbije 90-ih godina, koji su izgubili život obavljajući svoj mukotrpan i nezahvalan posao – Dadi Vujasinović, Milanu Pantiću i Slavku Ćuruviji – čija ubistva posle više decenija još nisu rasvetljena ni nalogodavci otkriveni. „Iza svega ovoga, iza tih Bulićevih natuknica i nagoveštaja, krije se sve ono što slutimo a pouzdano ne znamo, i što se najbolje može obelodaniti i dokazati, ako već ne na sudu i u javnosti, a ono u vrednim i nadasve dragocenim, uzbudljivim i uverljivim književnim delima kakvo je i najnoviji roman Vanje Bulića ’Viza za nebo’“, zaključio je Mihajlović.
Događaji u romanu „Viza za nebo“ smenjuju se kao na filmu: bivši i sadašnji moćnici vuku konce iz senke, prošlost i sadašnjost povezani su beskrupuloznim igrama, a nevidljivi igrači ne prezaju da zarad ličnog bogaćenja posegnu i za najvrednijim kulturnim svetinjama koje sežu do srednjega veka.
