Život devetnaestogodišnje Alise Kingsli, koju igra Mia Vašikovski, uskoro će dobiti neočekivani obrt. Pošto je zaprosio Hejmiš, dostojan ali dosadan sin lorda i lejdi Askot, u toku viktorijanske zabave koja je organizovana u njenu čast, Alisa će pobeći, bez objašnjenja, za zecom u mantilu i sa džepnim satom, koga je ugledala kako pretrčava dvorište.
Prateći Belog Zeca, kome je glas pozajmio Majkl Šin, preko livade, Alisa će ga videti kako nestaje u zečjoj rupi i iznenada će upasti unutra za njim. Ona će padati kroz čudan prolaz nalik nekom iz sna pre nego što će se naći u okruglom hodniku sa mnogo vrata. Nakon malo mučenja oko bočice pod nazivom Popij me, čiji je sastav smanjuje i torte na kojoj piše Pojedi me koja je povećava, Alisa će uspeti da nađe načina da prođe kroz vrata i uđe u čudesan svet koji njegovi stanovnici znaju pod imenom Podzemlja.
Tamo upoznaje sijaset neverovatnih likova, od razmetljivog puha, preko Ludog Šeširdžije koji ima česte promene raspoloženja, Džoni Dep, Mačka Kezala koji se stalno cereka, Stiven Fraj, gusenice Absaloma koji puši na muštiklu, Alen Rikmen, jezive Bele Kraljice, En Hetavej, do njene pakosne starije sestre, Kraljice Srca, Helena Bonam Karter, mrzovoljne vladarke Podzemlje.
Barton, koji se u svojim delima često bavio konceptom dvojakih svetova i uvek je slavio autsajdera, nije nikako mogao da propusti mogućnost da da svoje viđenje vanvremenskog klasika Alisa u zemlji čuda.
- Ona je toliko deo kulture - kaže Barton o Kerolovoj priči, - da je inspirisala mnoge predstave, televizijske i filmske adaptacije, uključujući i Diznijev voljeni animirani film iz 1951. Međutim, meni se do sada nijedna filmska verzija nije dopala. U svakoj se radilo o pasivnoj devojčici koja luta unaokolo i prolazi kroz seriju avantura s čudnim likovima. U njima nema ni trunke neke ozbiljnosti. I upravo to sam pokušao s ovom verzijom, da ideju tih priča uokvirim u nešto što nije bukvalno iz knjige ali održava taj duh.
Bartonova Alisa u zemlji čuda potpuno je nova priča u kojoj se devetnaestogodišnja Alisa vraća u zemlju čuda, ali se uopšte ne seća svojih avantura od prethodne posete.
U toku Alisinog najnovijeg puta kroz zemlju čuda, stidljiva, zbunjena devojka s početka priče pretvoriće se u jaku i samouverenu mladu ženu.
- Na početku, Alisa je veoma čudna i ne oseća se sigurno u sopstvenoj koži - kaže Vašikovska. - Zato je njeno iskustvo u zemlji čuda u stvari način da pronađe sebe, da shvati da ima snage da bude samopouzdana i da shvati šta je to što ona želi.
Dobiti ulogu Alise bilo je ostvarenje sna za australijansku glumicu, iako priznaje da je na početku bila pomalo uplašena.
- Bila sam pod velikim pritiskom jer svi misle da znaju kakva je ona, a ne možete svima ugoditi. Zato je najteže bilo dati joj lični pečat i osećati se komotno u toj ulozi i biti siguran u odluke koje donosite - kaže mlada glumica.
Za reditelja koji je poznat po svojim maštovitim i detaljno razrađenim svetovima koji oduzimaju dah, Kerolova bogata struktura bizarnih likova i njihov magični svet pružili su Bartonu pregršt mogućnosti da pusti svojoj mašti na volju i da da svoj, neizbrisiv Bartonovski pečat ovom delu.
- Ono što je fantastično kod Kerolovih knjiga je što su izuzetno živopisne - kaže Vašikovska. - To je i jedan od razloga zašto je toliko uzbudljivo što ga Tim snima jer je on izuzetno vizuelna osoba. Kombinacija njih dvojice je veoma uzbudljiva.
- U zemlji čuda, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji iz bajke, postoji dobro i zlo - kaže Barton. - Ono što se meni dopada kod nje je što je sve pomalo ludo, čak i dobri ljudi. To je po meni nešto što je drugačije.
ZANIMLJIVE ČINJENICE
Za glumca Džonija Depa karakteristično je da se dugo priprema za svaku svoju ulogu. Tu naviku nije promenio ni kada se pripremao za ulogu Ludog Šeširdžije. Mnogo pre nego što je počela produkcija, Dep je vodenim bojama slikao slike Ludog Šeširdžije onako kako ga je on zamišljao, a naknadno je otkrio da je njegova vizija bila prilično slična onoj koju je imao Tim Barton.
Ludi Šeširdžija pati od trovanja merkurom, bolesti koja je česta kod šeširdžija iz tog perioda koji su koristili tu hemikaliju za svoj zanat. Dep i Barton su naglasili ludost Šeširdžije, tako što su njegove promene raspoloženja pratili odgovarajućom šminkom i garderobom.
Krispin Glover u filmu igra Stejna, Viteza Srca, ali se samo njegova glava pojavljuje na ekranu. Telo ovog lika, koji je visok 2,20m, kompjuterski je napravljeno. Na setu, Glover je nosio zeleno odelo i bio je na štulama kako bi bio viši. Njegovo lice je u potpunosti bilo našminkano, a imao je i povez za oči i ožiljak. Na kraju su ceo Stejnov kostim, telo, pa čak i njegov plašt bili kompjuterski stvoreni, a samo je njegovo lice bilo stvarno.
Helena Bonam Karter je svakog jutra morala da izdrži tročasovno šminkanje kako bi se transformisala u strašnu Crvenu Kraljicu. Uz pomoć profesionalnog šminkera njoj su svakodnevno stavljani slojevi belog pudera, mnogo plave senke za oči, crtale su joj se obrve i savršene usne u obliku srca. Tim za specijalne efekte je u postprodukciji uvećao glavu Heleni i tako su stvorili finalni izgled glavate kraljice.
Kostimograf Kolin Atvud dodala je crveno srce na đonove kraljičinih cipela, koja su vidljiva kada razmažena kraljica stavi stopala na živu svinju koju je iskoristila kao oslonac za noge.
Nakon što je Krispin Glover, koji je proveo mnogo vremena na štulama za vreme produkcije, uvrnuo članak snimajući jednu scenu, često su ga na snimanju pratili kaskaderi obučeni u zeleno koji su tu bili samo da ga uhvate ukoliko opet padne.
Reditelj Tim Barton odlučio je da film snimi u 2D-u i da ga posle konvertuje u 3D. On je bio oduševljen rezultatima konverzije njegovog filma Noćna mora pre Božića u 3D, pa je odlučio da krene sličnim putem sa Alisom.
