Čemu su te naučili roditelji a zbog čega misliš da su oni ponosni na tebe?
Učili su me mnogo toga, ne znam da li sam dobro naučio sve, ali jedno pamtim: nemoj biti lenj. A ponosni su zbog toga što sam, nakon dugog lutanja, ipak našao nešto što me čini srećnim. Mada, i danas se šale da sam sa ovoliko uložene energije mogao završiti i nešto ozbiljnije.
U čemu nalaziš zadovoljstvo, u čemu sreću a gde se krije radost malih stvari za tebe?
Ne razdvajam te stvari. Ma koliko bilo teško, uvek nalazim neku radost u svemu što radim, bar na sekundu. I uvek se trudim da ne izgubim smisao za humor. Naučio sam da mi bude lepo, da uživam, čak i ako se mučim.
Papučar ili mačo?
Kod kuće - papučar, na sceni - nekad mačo, nekad papučar, na ulici - malo više mačo nego papučar, u krevetu - mačo.
Žene kidaju vene za tvojim torzom u „Crnom“, šta tebe kod žena inspiriše da sečeš vene?
Potpuno me zbuni, ne mogu da odolim kada mi neka žena besramono da na znanje da me želi. Volim kada vidim da žena prihvata sebe, kada zna da barata onim čime ju je priroda obdarila. Ne postoje ružne žene, samo lepe i lepše.
Kad si najslabiji a kad ti rastu krila?
Kada se bliži kraj radnog procesa, onda sam već uglavnom nervno labilan. Nekad mi je dosta da vidim samo jednu sliku ili da čujem nekoliko taktova neke pesme, i da glasno zajecam. A kada se naljutim, onda mogu biti strašno jak. Borim se protiv sebe.
Pevanje pod tušem ili na kiši? Sa kim?
Ako se dobro sećam, još nikada nisam pevao duet pod tušem, mogao bih sa bilo kim, radije sa ženama, a pevanje na kiši - rado sa ženom i da se usput prisetimo da se zapravo ludo volimo.
U tri poteza: zašto Beograđani moraju da dođu da vide „Crnog“ - 18. aprila u Bitef teatru?
Da vide kako Mađar igra Srbendu, kako nacionalni heroj iz 19. veka pokušava da spasi Srbiju u 21. veku, da vide šta će se desiti onome ko se posle revolucije usudi da kupuje u hipermarketu.
