Story: Nedavno ste napunili 39 godina. Da li vas plaši ulazak u petu deceniju?
- Sedmog oktobra bio mi je rođendan i baš tog dana izašla je iz štampe moja nova knjiga. Shvatiću to kao neobičan znak, ozbiljno dobar prvi korak moje trideset devete. Mene godine koje dolaze raduju. Kad biste me pitali da li bih se vratila u neku od prethodnih, nikako ne bih pristala, jer sve je lepše kad si zreliji, mudrije barataš i sobom i svetom. I kad malo bolje razmislim, nemam nikakvu svest o godinama, sreća pa znam koliko ih i imam!
Milan Štrljić: Ćerka Iva nasledila je moju umetničku crtu
Story: Šta vam je donelo zrelo doba?
- Ranije sam bila popustljivija prema ljudima, mogli ste da me naljutite ali ja bih se opet viđala s vama, bila sam mekša, manje isključiva, retko sam postavljala granice. Sada to nije tako, ako me neko ujede za srce jednom, ja pomislim možda nije namerno, ali ako to uradi ponovo, završiću taj odnos jer ničije srce nije batak da ga svako grize kako njemu odgovara. Promenila sam se utoliko što više ćutim nego ranije, ne poveravam se lako ni najbliskijim prijateljima jer ne verujem ljudima kao ranije. Ponekad mi se učini kao da živimo zarobljeni na nekakvom blesavom maskenbalu gde niko više ne govori istinu, ljubav je od plastike, podrška lomljiva kao stiropor, a stav mekan i bezobličan kao plastelin.
Story: U današnje vreme, kada su se ljudi udaljili jedni od drugih, na koji način uspevate da održite svoja prijateljstva?
- Iskreno, trudim se, ali ne bih rekla da uspevam. Dogodi mi se da od nekih ljudi odustanem jer ponekad ranjeni odnos ne može da se izleči. Naravno, žao mi je i što neka prijateljstva više nisu ono što su bila. Uvek sam spremna da saslušam ako neko ima problem, da satima pričam kako bih ublažila prijatelju bol, čuvam tajne i nikad ne ogovaram. Međutim, naučila sam da je najveća greška polaziti od sebe i očekivati isti tretman i onda kada ste vi u nekoj nelagodnoj situaciji. Ljudi prate svoj ritam, gledaju sebe i to je prirodno. Ipak, duboko verujem u jedno – pravi prijatelji nikad se ne udalje, u kakvom god vremenu da živimo, jer šta je jedno vreme u odnosu na jedno prijateljstvo, samo zrnce prolaznosti. Prijateljstva ne prolaze. Ako nestanu u određenom trenutku života, ipak vam se jednog dana vrate. Isto je i s najvećim ljubavima.
Bila sam najusamljenija posle jedne moje malene ljubavne priče koju nikada nikome nisam ispričala, koju sam zatrpala i utabala unutar sebe, a bila mi je važna jer nije mogla da stigne tamo gde smo želeli.
Iva Štrljić: Gradska devojka na visokim potpeticama
Story: Kako ste se nekad borili s emotivnim razočaranjima, a kako to činite danas?
- Nekada sam imala potrebu sve da kažem, da objasnim, da ispričam... Sada, ako ste me uvredili, samo ću zaćutati i povući se jer ćutanje je glasnije od prepirke. A ako vas baš ozbiljno volim, a vi se potrudite da se vratite na neki šmekerski gospodski način, dozvoliću vam to. Posebno kada govorimo o ljubavi i ako treba da imam dilemu između: Počnimo ljubav ispočetka i Ne vraćaj se starim ljubavima, ja sam ipak za ovo ispočetka dok god mislim da vredi!
