Dogodi mi se da od nekih ljudi odustanem jer ponekad ranjeni odnos ne može da se izleči.
Glumica Iva Štrljić (39) nedavno je objavila svoju treću knjigu, zbirku ljubavnih priča Voleti u Beogradu, a inspiraciju za novo delo pronašla je u Jesenjinovoj rečenici: Sećanje je ponekad jedini dokaz da si imao nekoga ko možda i nije bio tvoj. Osim pisanja, ova umetnica posvećena je neprestanom razvijanju svojih talenata, ali ne zapostavlja ni prvu ljubav – glumu, a paralelno s novim ulogama i projektima, angažovana je i kao voditeljka emisije na Ženskoj televiziji. Iako priznaje da trenutno nema muškarca pored sebe, Iva otkriva kakvu ljubav priželjkuje, mašta li o venčanju, plaši li je pomisao da će ostati sama i da li je vreme da se ostvari u ulozi majke.
Milan Štrljić: Supruga je moj čvrst oslonac
Story: Šta čitaoci mogu da očekuju od vaše nove knjige Voleti u Beogradu?
- To je zbirka ljubavnih priča u kojoj kroz trideset beogradskih ulica pratim isto toliko ljubavi različitih likova. Svako od nas ima mesto u gradu koje ga podseća na nekoga koga je jednom voleo ili na nekoga koga sada voli. Verovatno se i vama dogodilo da prođete pored ulaza u nečiju zgradu koja vam je jednom davno bila važna, pa osetite nekad ugodan, a nekad teskoban potres unutar srca, pogledate u reku i setite se onog tamo juna, a baš ste mislili da ste ga zaboravili, prođete Kosančićevim vencem i nedostaje vam baš onaj neko s kim ste tuda žurili negde prošle zime, možda je baš u Molerovoj bio vaš prvi susret od koga je sve počelo ili se to sasvim iznenada dogodilo u Jevremovoj dok ste besomučno pokušavali da nađete parking, a naišli ste na nekog sasvim svog. Ova knjiga sigurno će vas dirnuti, raznežiti i dobro zasmejati dok je budete čitali, ona čuva jedan šarmantni pravi beogradski šmek koji razume i lako oseti svako ko Beograd voli i ko voli u Beogradu.
Story: Gde ste pronašli inspiraciju za najnovije delo?
- Volim da šetam i te moje duge šetnje uvek su inspirativne. Kada sam tužna, odmah otpešačim turu da bih to prebrodila, a kada sam zadovoljna, uradim isto jer uz dobru šetnju sreća raste. Grad mi je inspiracija, ta veličanstvena istorija osećanja njegovih stanovnika sakrivena po trgovima, bulevarima, parkovima, skverovima, kafanama, restoranima, šetalištima... Pored toga, podstakla me je i naterala na razmišljanje i jedna Jesenjinova rečenica koja je i moto moje knjige: Sećanje je ponekad jedini dokaz da si imao nekoga ko možda i nije bio tvoj.
Iva Štrljić: I septembar te nečim lepim iznenadi... (FOTO)
Story: Osim pisanja, angažovani ste i kao voditeljka na Ženskoj televiziji, a aktivni ste i u glumačkom poslu. Kako postižete sve?
- Raduje me rad na Ženskoj TV, vodim emisiju o ljubavi Volim te, snimam film u Zagrebu Happy End i usput osmišljavam promociju knjige koja je planirana za decembar. Nisam spavalica, čak često patim od nesanica koje pobeđujem tako što ležeći napišem neku priču ili učim tekst za novu predstavu. Nikad nisam umorna niti mrzovoljna, imam tu milougodnu karakternu crtu, pa sam uvek vedrog duha.
Story: Nedavno ste napunili 39 godina. Da li vas plaši ulazak u petu deceniju?
- Sedmog oktobra bio mi je rođendan i baš tog dana izašla je iz štampe moja nova knjiga. Shvatiću to kao neobičan znak, ozbiljno dobar prvi korak moje trideset devete. Mene godine koje dolaze raduju. Kad biste me pitali da li bih se vratila u neku od prethodnih, nikako ne bih pristala, jer sve je lepše kad si zreliji, mudrije barataš i sobom i svetom. I kad malo bolje razmislim, nemam nikakvu svest o godinama, sreća pa znam koliko ih i imam!
Milan Štrljić: Ćerka Iva nasledila je moju umetničku crtu
Story: Šta vam je donelo zrelo doba?
- Ranije sam bila popustljivija prema ljudima, mogli ste da me naljutite ali ja bih se opet viđala s vama, bila sam mekša, manje isključiva, retko sam postavljala granice. Sada to nije tako, ako me neko ujede za srce jednom, ja pomislim možda nije namerno, ali ako to uradi ponovo, završiću taj odnos jer ničije srce nije batak da ga svako grize kako njemu odgovara. Promenila sam se utoliko što više ćutim nego ranije, ne poveravam se lako ni najbliskijim prijateljima jer ne verujem ljudima kao ranije. Ponekad mi se učini kao da živimo zarobljeni na nekakvom blesavom maskenbalu gde niko više ne govori istinu, ljubav je od plastike, podrška lomljiva kao stiropor, a stav mekan i bezobličan kao plastelin.
Story: U današnje vreme, kada su se ljudi udaljili jedni od drugih, na koji način uspevate da održite svoja prijateljstva?
- Iskreno, trudim se, ali ne bih rekla da uspevam. Dogodi mi se da od nekih ljudi odustanem jer ponekad ranjeni odnos ne može da se izleči. Naravno, žao mi je i što neka prijateljstva više nisu ono što su bila. Uvek sam spremna da saslušam ako neko ima problem, da satima pričam kako bih ublažila prijatelju bol, čuvam tajne i nikad ne ogovaram. Međutim, naučila sam da je najveća greška polaziti od sebe i očekivati isti tretman i onda kada ste vi u nekoj nelagodnoj situaciji. Ljudi prate svoj ritam, gledaju sebe i to je prirodno. Ipak, duboko verujem u jedno – pravi prijatelji nikad se ne udalje, u kakvom god vremenu da živimo, jer šta je jedno vreme u odnosu na jedno prijateljstvo, samo zrnce prolaznosti. Prijateljstva ne prolaze. Ako nestanu u određenom trenutku života, ipak vam se jednog dana vrate. Isto je i s najvećim ljubavima.
Bila sam najusamljenija posle jedne moje malene ljubavne priče koju nikada nikome nisam ispričala, koju sam zatrpala i utabala unutar sebe, a bila mi je važna jer nije mogla da stigne tamo gde smo želeli.
Iva Štrljić: Gradska devojka na visokim potpeticama
Story: Kako ste se nekad borili s emotivnim razočaranjima, a kako to činite danas?
- Nekada sam imala potrebu sve da kažem, da objasnim, da ispričam... Sada, ako ste me uvredili, samo ću zaćutati i povući se jer ćutanje je glasnije od prepirke. A ako vas baš ozbiljno volim, a vi se potrudite da se vratite na neki šmekerski gospodski način, dozvoliću vam to. Posebno kada govorimo o ljubavi i ako treba da imam dilemu između: Počnimo ljubav ispočetka i Ne vraćaj se starim ljubavima, ja sam ipak za ovo ispočetka dok god mislim da vredi!
Story: Kada ste se osećali najusamljenije?
- Posle jedne moje malene ljubavne priče koju nikada nikome nisam ispričala, koju sam zatrpala i utabala unutar sebe, a bila mi je važna jer nije mogla da stigne tamo gde smo možda želeli. Ta se priča, u stvari, nikada nije ni završila, ona takoreći nije imala kraj, mi se nismo posvađali niti smo burno otišli jedno od drugog, samo smo se prećutno udaljili na otmenu dirljivu razdaljinu od straha da u tom odnosu nešto ne zabrljamo, da ga nekim postupkom ne inficiramo... U stvari, podsvesno smo želeli da ne postoji završetak, kao u nekom filmu u kome niste napisali odjavnu špicu zato da bi se možda ipak jednom nastavio.
Iva Štrljić: Ljubavna poruka ispisana u snegu (FOTO)
Decu obožavam, međutim, mogla bih da razmišljam o tome da postanem mama samo kada bih pored sebe imala muškarca koga isto toliko obožavam.
Story: Da li u životu uvek treba slediti srce ili glavu?
- U životu treba slediti želudac. On zna čega ili koga ste gladni!
Story: Čime jači pol može da vas zaintrigira i izmami vam osmeh?
- Najveća snaga muškarca leži u načinu kako osvaja ženu koja mu se sviđa, sve je u stilu i u šlifu. Važno mi je da neko bude samosvestan, odvažan, dobro vaspitan, obrazovan. Ne cenim emotivne cicije koji bi sve uzeli a ništa od sebe ne bi dali.
Story: Imate li trenutno pored sebe osobu za koju možete da kažete da je vaša druga polovina?
- Nemam. Volela bih da imam. U ovom trenutku baš bih volela, ali trenutak bolje od mene zna kada je pravo vreme za to.
Story: Da li to što se do sada niste udali znači da ne verujete u brak ili jednostavno niste još pronašli pravu osobu?
- Razmišljam samo o kvalitetnom odnosu, o onome kada zadovoljan legneš pored nekoga i siguran si da je on baš po tvojoj meri. I mogu vam reći, čini mi se, da je to mnogo komplikovanije od braka i venčanice. Ne verujem da danas ima mnogo srećnih i sadržajnih brakova, mislim da su mnogi u svojim bajkama usamljeni. I ta činjenica me rastužuje. Važno je da čovek bude srećan, da voli i bude voljen. Sasvim jednostavno. Nije to mala stvar, već najveća.
Story: Da li se u vama probudio majčinski instinkt?
- Decu obožavam, međutim, mogla bih da razmišljam o tome da postanem mama samo kada bih pored sebe imala muškarca koga isto toliko obožavam. Divim se ženama koje same odgajaju decu, to je zaista herojski poduhvat, ali ja bih želela da tu bude jedan tata jer mislim da su i očevi važni za odrastanje dece.
Story: Plaši li vas nekada pomisao da ćete ostati sami?
- Ne, strah je jedna nezgodna izmišljotina. Ne treba imati strah ni od čega u životu, već samo konstantnu bojazan od toga da se ne uplašiš, jer je takav čovek najranjiviji. Uostalom, ne postoji pravilo kada treba da se dogodi taj neko za čitav život. Kod nekoga je to u dvadeset petoj, kod nekoga u četrdeset petoj, kod nekoga u pedeset osmoj godini. Nije li svejedno ako je stvar prava?
Iva Štrljić: Ništa nije slutilo na veliku tragediju
Story: U čemu pronalazite sreću u životu?
- U jednoj svojoj osobini, a to je sposobnost da se uvek nečemu dobrom nadam, čak i onda kada bi ceo svet pokleknuo i pomislio da nema dalje, ja bih verovala da će već prekosutra nešto neverovatno lepo da se dogodi.
Story: Koja vam je neostvarena želja na poslovnom, a koja na privatnom planu?
- Najpametnija stvar koju sam shvatila jeste to da ne čekaš da ti se želje ispune, već da uzmeš stvar u svoje ruke i ispuniš ih sam.
