Proslavljena pedesetšestogodišnja glumica Danica Maksimović 28. septembra na televiziji Pink zaigraće još jednu ulogu u nizu, ovog puta kao član strašnog suda širom sveta odavno popularnog licencnog rijaliti šou-programa Ja imam talenat. Zahvaljujući svom glumačkom autoritetu i kredibilitetu, slavna glumica odabrana je da bude u tročlanom žiriju i zajedno sa Ivanom Tasovcem i Aleksandrom Milićem Milijem, prepoznaje i pred milionskim auditorijumom ocenjuje nove talente. Ipak, slavna diva domaćeg filma nije zanemarila ni ostale poslovne obaveze pa je uskoro očekuju premijere filma Topli zec i Čekaj me, ja sigurno neću doći, a igraće i u serijama Ono kao ljubav i Greh njene majke. Ponosna majka Miloša Lolića, priznatog mladog reditelja, nerado priča o njegovim uspesima, ali s toplim osmehom prima komplimente za sinovljev rad. Iako nikada nije stupila u zvaničnu bračnu zajednicu sa Todetom Lolićem, Danica već trideset godina uživa u ljubavi i harmoniji sa svojim izabranikom, a skladni par će svoj važan jubilej uskoro obeležiti na simboličan način.
Story: Kakvo je vaše iskustvo sa letošnjeg snimanja nekih epizoda serijala Ja imam talenat u kojem ste u ulozi člana žirija?
- Pozvana sam među poslednjima i imala sam bukvalno dva dana da se pripremim za tako kompleksan projekat kakav je rijaliti šou. Bilo je prilično stresno: noćima su kod mene bili Nenad Radujević i Dejana Momčilović kako bismo odabirali garderobu i nakit, snimali smo po dvanaest sati dnevno i morala sam da budem ravnopravno skoncentrisana na svakog od 450 kandidata. Svakako, veoma su nam pomogli i ljudi iz produkcije Adrenalin i Request.
Story: Jeste li se dobro snašli u ulozi žirija?
- Isprva sam se dvoumila da li da prihvatim tu ponudu, ali smatram da moja profesija ima dodirnih tačaka s emisijom Ja imam talenat. Posle godina glumačkog iskustva, mogu da procenim da li je neko nadaren i kako se snalazi na sceni. I zaista, osećaj kada na scenu izađe petogodišnja devojčica u kostimu žutog pileta ili kada se pojavi gospodin od osamdeset tri godine, prosto je neverovatan. Bila sam potpuno fascinirana, ježila sam se od uzbuđenja i plakala.
Story: Da li ste strogi prema takmičarima?
- Jesam samo onda kada postanu drski i imaju previsoko mišljenje o sebi. Pre i posle svog nastupa uvek su mogli sa strane da posmatraju ostale učesnike, uporede se s njima i na osnovu toga procene koliko vrede.
Story: Jeste li vi i vaše kolege iz žirija, Ivan Tasovac i Aleksandar Milić Mili, jedinstveni u odluci ili vam se mišljenja razilaze?
- Nekada se ne složimo, ali dobro je što svako od nas troje ima svoje mišljenje. Međutim, glasanje je javno i svako od takmičara zna kako smo ga ocenili, što i nije baš uvek prijatno.
Story: U medijima se spekulisalo da će se na takmičenje prijaviti i deca poznatih. Jesu li oni imali identičan tretman kao i ostali?
- Zaista nisam znala čija su deca. U izboru takmičara ne učestvujem i distancirala sam se jer ne želim nikakve brljotine. Mesto člana žirija trebalo je zaslužiti kredibilitetom i to je veoma zahtevan, težak, častan i pošten posao.
Story: Bavite se dobrotvornim radom u fondu Dragiša Vitošević, ali ne pričate mnogo o tome. Zbog čega?
- Govorim u javnosti, ali ne pričam o detaljima. Imala sam teško odrastanje i ne možete proći Golgotu, a da vam nakon toga dobročinstvo i ljudskost ne postanu deo karaktera. S druge strane, svaki put kada kažem da se bavim humanitarnim radom, dobijam milion poziva od raznih ljudi koji govore kako su gladni, žedni, da im trebaju jakne, cipele... Pošaljem im pomoć, ali oni ne staju na tome i traže još, a to je zloupotreba. Sada sam odlučila da radim drugačije. Kada sama uočim da neko ima problem, odreknem se svog honorara u korist onih kojima je novac najpotrebniji.
Story: Film Topli zec reditelja Gorana Vukčevića u fazi je postprodukcije, kakvu ulogu tumačite u ovoj komediji?
- Glumim uličarku, ko zna koju po redu. Nažalost, žene su nekad prinuđene da se bave najstarijim zanatom kako bi prehranile svoju porodicu i decu. Uvek volim da igram takve uloge, poput onih u Ranama i mnogim drugim filmovima. Nisam bežala od takvih marginalnih likova i imala sam potrebu da svaku od njih na neki način odbranim. Ova u Toplom zecu je krajputašica sa iscepanim kaputom i rukavicama, jedna od onih nesrećnica koje se vole sa kamiondžijama.
Story: Pojavićete se i u epizodnoj ulozi serije Ono kao ljubav koja je nedavno počela da se emituje na RTS-u.
- Ovo je treći put da sarađujem sa Gorčinom Stojanovićem. U novoj seriji igram mamu Nataše Marković, lujku koja ćerku tera da non-stop vežba, ide u teretanu... Volim otkačene likove koji me inspirišu jer oni fini umeju nekad i da dosade.
Story: Godi li vam to što je vaš sin Miloš Lolić jedan od malobrojnih domaćih mladih reditelja čija će predstava Sanjari biti izvedena na Bitefu?
- Zaista sam ponosna majka. Svaki roditelj sanja da od svog deteta doživi uspeh. Inače, Miloš ne voli da pričam o njemu i da imam upliv u njegov rad jer želi da njegovo zalaganje i talenat sami dođu do publike. Nas dvoje imamo prećutan dogovor - ako mu ne prija da se pojavljujem na probama njegovih predstava, onda to ispoštujem, tako da dolazim samo na premijere. Međutim, bila bih najsrećnija kada bi jednog dana neko rekao: Ovo je Danica Maksimović, mama reditelja Miloša Lolića.
Story: Učestvujete li u njegovom privatnom životu, pričate li o njegovim ljubavima?
- Ne! Davno smo se dogovorili da ne pričamo na tu temu. Rekla sam mu: Sine, bilo s kim da si, najvažnije mi je da si srećan. To će mi biti najveća nagrada u životu. Meni ništa ne smeta. Ja se nikada nisam venčala i papir mi ništa ne znači. Taj moj stav odavno je poznat.
Story: Da li vas sin upoznaje sa svojim devojkama i kakav odnos imate s njima?
- Jako navijam za to da se Miloš druži pa njegovi prijatelji i devojke često dolaze kod nas. Pravim sarme za njegove drugare koji ih obožavaju i uvek traže još. Inače, oduvek smo u porodici insistirali na drugarskom i iskrenom odnosu. Naši konflikti su na nivou hrane jer kada nešto napravim, a Miloš to ne pojede, potresem se jer je mnogo mršav (smeh).
Story: Sa nevenčanim suprugom Todetom Lolićem u idiličnoj ste zajednici već trideset godina. Jeste li osmislili kako će izgledati vaša zlatna svadba?
- Ništa pompezno. Nećemo zvati rodbinu na ručak i praviti nekakve ceremonije, već ćemo najverovatnije tri decenije zajedničkog života obeležiti na nama svojstven način. Verovatno će se to dogoditi na nekom egzotičnom putovanju.
Story: Postoji li nešto za čime žalite?
- Volela bih da imam vremena za putovanja na neke divne destinacije koje nisam uspela dosad da vidim. I volela bih da budem više sa svojim detetom. Jer, i njegov i moj posao oduzimaju mnogo vremena pa se nekad retko viđamo iako smo u istom gradu. Recimo, za Milošev rođendan bila sam toliko prebukirana da nisam stigla ni tortu da mu napravim, što sam želela, iako on to, istina, niti želi niti očekuje od mene.
Story: Po vama se vidi da ste srećna i ostvarena žena, sa fantastičnim životnim iskustvom. Koje su godine najbolje za uživanje?
- To može da bude svaka godina u kojoj se pronađe smisao. Ne može čovek da bude srećan ako se ujutro probudi namršten pa do podne mrzi sebe, a od podne sve oko sebe. Moj duh je takav da sam, koliko god da mi je bilo teško kroz život, pronalazila snage da se okrenem njegovoj vedrijoj strani. Imam dovoljno energije i nikada ne posustajem. Pred svako spavanje isplaniram do tančina sutrašnji dan i organizujem ga po satnici, a istinski sam nesrećna ako ne stignem da obavim sve što sam želela. I to se tiče bukvalno svih stavki, počev od profesionalnih obaveza pa do onih domaćinskih kada, na primer, pečem paprike za zamrzivač.
Story: Uvek ste s javnošću delili lepe i ružne trenutke, a svojim iskustvom odvikavanja od alkohola ohrabrivali ste brojne ljude da prevaziđu svoje probleme. Da li je iskrenost ključ uspeha i srećnog života?
- Nikada ništa nisam krila, ja sam otvorena knjiga. Mnogi su mi zamerali to što sam nakon reza koji sam napravila u životu, javno govorila o tome. Međutim, imala sam pravo i potrebu da kažem ono što sam uradila samoj sebi i svojoj porodici. Nemam problem ni sa ogovaranjem drugih zbog toga, uzdigla sam se iznad svega i pobedila. Živimo u obilju laži i licemerstva, sve trpamo pod tepih. Tapšete prijatelje i kolege po ramenu, a mislite im loše, ali ja nisam takva. Imam osećaj kako mi je dato u zadatak da ljudima koji imaju slične probleme poput onog koji sam ja imala, pomognem svojim iskustvom. Ne dosežu do mene licemerni komentari jer znam ko sam i šta sam u životu uradila. Nikome ništa ne dugujem, osim ako sam nekoga nenamerno povredila.
Story: Stiče se utisak da ste veoma hrabri i neustrašivi.
- To je istina, ne plašim se ničega. Veliki sam fajter za ljudska prava, bila sam i predsednik saveza. I to nije valjalo, ne vole ljudi kada vide da ste sposobni i da radite, a da od toga ne stičete korist. To su bile velike akcije i uspesi, čvrsto stojim pri činjenici da kvalitetni ljudi nisu došli do izražaja. Stalno nešto vučemo unazad, govore ti: Ne talasaj. Uvek sam volela da kažem istinu i neke je to bolelo, ali ne kajem se, govorila sam sve što sam želela. Izlazim kao pobednik iz svakog traumatičnog perioda u životu.
Ksenija Konić
