Story: I zvanično je završena turneja Dobro došao u klub. Kakve su vam impresije povodom tog vašeg najuspešnijeg regionalnog poduhvata?
- Neizmerno sam srećna što smo uspeli da usrećimo i sebe i publiku. Emocije nas okružuju u mnogim oblicima što se i osetilo. Bila je to turneja ljubavi i ona nije bila samo moja, iako je moje ime bilo pozivnica za publiku. Napravili smo nešto što se sviđa nama, a to se dopalo i publici u celom regionu. Imala sam sreće što sam svoje želje i vizije uspela da realizujem s ljudima koji su moja krvna grupa. Režiju je radio proslavljeni evropski pozorišni reditelj Tomaž Pandur, video projekcije nastale su u Galeriji 12 pod umetničkim vođstvom jednog od najvećih umetnika sa ovih prostora, Dorijana Kolundžije. Tom sjajnom dvojcu genijalni dizajner Marko Mitanovski pomogao je svojim kostimima u završnoj vizuelizaciji koncerta. A plesnu grupu Maestro ne čine obični plesači. Svako od njih ima svoju posebnost. Svi su oni uz svoj talenat, znanje, profesionalnost u ovu turneju uložili ono što je najvažnije - emocije i želju da budemo ponosni što smo u tome učestvovali. Uspela sam u želji da izvođači na sceni, kreativno vođstvo i tehnika putuju zajedno od grada do grada i uživaju na svakom koncertu kao da ga vide prvi put. To je veliki uspeh jer niko nije odrađivao te nastupe, svima je bilo stalo kao da im je to poslednje što rade u životu. Sećam se da me je na Springstinov koncert u Barseloni uveo njegov producent. Iako on sa Brusom radi već trideset godina, gledao je njegov nastup kao da ga vidi prvi put, s divljenjem i ponosom. Tako su i moji saradnici gledali naš šou. Mnogo me raduje ta dobra, pozitivna energija...
Story: U Beogradu i vašem rodnom Splitu na DUK turneji niste mogli da zadržite suze. Šta je baš ta dva koncerta činilo toliko posebnim za vas?
- Reč je o velikom naboju emocija pred nastup i za vreme koncerta. Nakon toliko godina na sceni, nisam imala tremu, bila sam neopterećena i radosna kad izlazim na binu. Meni je moj posao način života, ništa ne radim prisilno i lepo mi je. Kako da ne zaplačem kad osetim tu ogromnu količinu ljubavi koja se odjednom saspe u srce. U Splitu su ljudi nakon Mili moj skandirali deset minuta. Prvo sam se smejala od sreće, a onda me pogodila ta silna emocija i raspala sam se. Nisam bila jedina, plakalo je pola benda, kao i osoblje iza scene, ali i publika. Kasnije mi je moj prijatelj, košarkaš Dino Rađa, rekao da je igrao pred 35.000 ljudi u Torontu, ali da ga to nije rasplakalo kao ja te večeri. I njegovu ženu... i moju mamu. Ja sam njihovo dete i oni su bili ponosni što sam napravila tako lep koncert. Tako je bilo i u Beogradu, i uopšte na celoj turneji. Beograd i ja se volimo javno, odavno. I u Hrvatskoj to znaju.
Story: Paralelno sa građenjem muzičkih uspeha postali ste modna ikona i to van regiona bivše Jugoslavije. Imponuje li vam to što su naslovnu stranu hrvatskog Ellea pohvalili lično Domeniko Dolče i Stefano Gabana čiju krunu rado nosite?
- Svi kreativci vole kad se njihov rad vidi, nosi ili čuje. Svakako mi je drago da im se sviđa kako smo napravili naslovnu stranu Ella. To je bila moja ideja i tako sam se najlepše osećala. Imala sam poverenja u fotografe s kojima već godinama sarađujem. Oni su vrhunske estete, kao i Dolce&Gabbana. Obožavam njihovo koketiranje s tradicionalnim, sa vezom, čipkom. Uz njih, veoma volim i Pradu koja radi tu pomaknutu ženstvenost, takođe baziranu na tradiciji. Volim i brendove kao što su Margiel, McQueen, Celine, Rick Owens, ali i domaće kreatore. Bila sam zaštitno lice mnogih, a poslednju kampanju snimila sam za Matiju Vujicu koja je ove godine napravila najbolju kolekciju. Trenutno bih od mladih dizajnera izdvojila Manuela Maligeca i Tvins. To su klinci koji još nisu ni završili faks, ali su izuzetno talentovani.
Story: Na toj naslovnoj strani nosili ste samo D&G krunu. Prijaju li vam komplimenti na račun vašeg seksepila kojima ste izloženi nakon slikanja za Elle?
- Ma ja volim dobru fotografiju. Ne mislim da sam zato što sam gola, seksepilnija nego kad sam obučena, naprotiv... Seksepil svakako nije ništa telesno. To je stvar energije.
Story: Šta se dešava sa prkosnom, seksi Seve koja voli da provocira na sceni kada se reflektori pogase? Kakva je Severina među svoja četiri zida?
- Kad ljudi nešto ne razumeju, onda to proglase provokacijom. Ne zanima me provokacija zbog provokacije. I šta u današnje vreme to uopšte znači? Visoka sam metar i sedamdeset, naoko sam zgodnička žena, pomalo sam slatka i pevam. To je stereotip koji svugde prolazi. Dovoljan čak i za uspeh. Sve ostalo što izađe iz takve stereotipne osobe verovatno je provokacija. Moja spoljašnjost i popularnost bacaju senku na ono što ja jesam. Ponekad sam pesnik, ali to se ne zna. Sama pišem svoje pesme od kojih su neke postale veliki hitovi i to malo ko zna. Sama razmišljam o svojim koncertima i o tome kako bi oni trebalo da izgledaju. Da li je provokacija to što sam poljubila devojku na sceni? Ili zato što sam obukla kratke gaće? Ja tu devojku obožavam. Nađa je ovogodišnja svetska prvakinja u latinoameričkim plesovima. Tigrica na stejdžu, prelepa... Kao i svi plesači, na svim probama i nastupima daje maksimum. Ja bih ih sve izljubila jer volim kad je neko mlad i izgara svakim atomom tela i duše za ono čime se bavi. Nekome je to provokacija, meni je to normalno. A kakva sam van scene? Ne znam, pitajte moje prijatelje.
Story: Nakon višemesečne agonije, sud u Zagrebu doneo je odluku da vaš bivši verenik može da viđa sina samo u Hrvatskoj. Budući da ne smete da komentarišete sam tok sudskog procesa, otkrijte nam da li osećate olakšanje nakon ovakve sudske odluke?
- Sud ima razloga zašto donosi odluke koje donosi. Ja ne osećam ništa i ne samo da ne smem, nego otpočetka to uopšte i ne želim da komentarišem. Samo hoću da kažem kako nikada nije bilo pitanje može li Milan da viđa našeg sina. Nakon raskida pretio mi je da će me uništiti, a u to je verovatno spadala i neistina kako mu nisam dala da viđa dete. To je apsolutna laž i bezobrazluk. Nije bio problem kad je hteo da viđa sina, bio je problem kad to nije želeo.
Story: Šta za vas intimno znači ova pravna pobeda?
- Pobeda? Kako išta što se rešava na sudu može da bude pobeda? To je Pirova pobeda, ona koja pobedniku nanese više štete nego poraženom. Zgodna je to priča, nazvana je prema Piru, kralju Epira koji je nakon što je pobedio Rimljane rekao: Još jedna takva pobeda i mi smo izgubili.
Story: Kada je Milan Popović letos angažovao portparolku umesto advokata, za Story ste to prokomentarisali sledećim rečima: Ne upuštajte se u polemiku sa budalama jer će vas prvo spustiti na svoj nivo, a onda će vas dotući svojim iskustvom. Koliko su ipak na vaš duševni mir uticala njegova gotovo svakodnevna saopštenja?
- Bilo me je sramota.
Story: Budući da ga dobro poznajete, znate li odakle potiče njegova potreba da vas napada preko medija i stvara atmosferu medijskog rata?
- Ma gledajte, šta god ja mislila o njemu, on je Aleksandrov otac. Pravdala sam ga time što je povređen, jer sam otišla. Svi što gube se ljute. Svako ima pravo da bude ljut. Ali, ljutnju, tugu, ego, bes... treba rešavati u svoja četiri zida. Može o meni da kaže šta mu je god volja, ali smeta mi što je dozvolio da od deteta poznate majke, naše dete postane dete tabloida i što su njime licitirali. Sve ostalo što je rekao o meni, više je rekao o sebi. A zbog toga je šteta naneta i drugim osobama. Sanja Turlakov, moja advokatica i prijateljica ipak je na kraju uspela da dokaže kako sve što je rekao protiv nje nije bila istina. To je i dokazala na Advokatskoj komori i dobila je spor protiv njega. Hteo je da uništi njenu dvadesetpetogodišnju poštenu karijeru. Ali, imam sreću što su mi prijatelji i porodica duhoviti. Sećam se da me je tada prva nazvala moja tetka koja mi je rekla: Asti Gospe, ovaj tvoj je poludija. Daje priopćenja ‘ko Papa, Urbi et Orbi, dva puta dnevno. Nazvao me i Brega i rekao: Dušo, od svih naših zetova, ovaj se najviše voli slikavat, a Petar Grašo mi kaže: Čitam Gloriju i ovde piše da vi niste bili zajedno od kad si zatrudnila? Znam da sam ti nosio pizzu u rodilište dok te ovaj mazio po rukici i ljubio. Je l’ to bila hologramska projekcija? Ali, nije to ništa. Moju majku smo dva dana držali zaključanu u toaletu. Samo je vikala: Daj mi telefon da ja nazovem novinare. Nisam nikad ništa rekla, ali sad ću im sve reć. Evo ovdje, na ovom mistu je kleča preda mnom da te zaprosi. Još je reka: Fala vam, mama, što ste mi rodili ovakvu ženu. Jedanput mi je doletija u Split plačući da je tamo bija na nekoj seansi. Ja sam se sažalila i kad je odlazija dala mu pršut od 13 kila koji mi je dan prije donija ujko Ivan. Ma nije mi žaj njega, sad mi je žaj tog pršuta. Onda sam je ja pitala, dok smo jedno veče sedele na terasi u Splitu: Šta bi ti, majko, da ti on sada dođe na vrata? Sad? Rekla bih mu: Volila san te ka sina, a sad brate nisi ni čovik, ni muško. Za to vreme, Aleksandar i ja smo držali njegovu sliku iz Glorije i govorili: Tajo, mi ćemo ti oprostiti, ali baba neće nikad. Ona je dalmatinska žena i ako me ne razumete o čemu pričam, poslušajte na YouTubeu pesmu Moja mater te traži.
Story: Da li vam je ikada do sada uspelo da volite mudro, a ne samo iskreno?
- Kao što vidite, retko kad. (Smeh)
Story: Šta je za vas prava ljubav nakon velikog razočaranja koje ste doživeli?
- Nemam vam ja luksuza za razočaranja. Ne mogu sebi da ih priuštim.
Story: Da li je ljubav zaista bila prava ako zbog nje kad-tad moraju da se polože
žrtve?
- Kad izgubite čoveka koji nije vredan ničega, pa ni razočaranja, nije vam toliko teško. Kada izgubite dobrog čoveka koji vas je voleo, a vi zabrljate, to je najgore. Na primer, da mi moj Tomica koji je prekrasan čovek kaže goodbay, bila bih očajna. Razumete? Važno je biti čovek i u najgorim momentima, što bi rekli naši stari: Na muci se poznaju junaci.
Story: Da li u vašem slučaju razum ćuti onda kada iz vas govore emocije?
- Koji razum?
Story: Kajete li se zbog nekih promašaja u svom ljubavnom životu ili vam je to što ste dobili sina nagrada za svu proživljenu patnju?
- Ma kakvi. Moj život je prebogat i premoj da bih se odrekla ijedne proživljene sekunde, bila ona tužna ili srećna. Živa sam, zdrava, a hvala bogu i žensko sam i slavim život takav kakav je. Nikome ne zameram, pomolim se za izgubljene duše i idem dalje. Aleksandar je najdivnije biće na svetu, ali on mi nije nagrada za patnju. Naprotiv, on mi je nagrada upravo zato što se ne dam, jer volim život. On mi je životna nagrada. Ja napola praznu čašu vidim kao napola punu. Još ako je vino u njoj...
Story: Davali ste svoje srce i onima koji materijalno nisu imali mnogo i onima koji su imali sve. Ko iskrenije voli?
- Pravi muškarac.
Story: Da li sa svakim razočaranjem u ljubav, sve manje u nju virujete?
- Ne možete da se razočarate u ljubav, samo u ljude. Ljubav je univerzalna kategorija. Žena sam i volim to osećanje, bez njega bih bila ništa. To je najveći pokretač u životu. Tek sad i verujem u nju.
Story: Izazivate divljenje i muškog i ženskog dela populacije. Smatraju vas za seksi i privlačnu ženu koja je u stanju da zavede svakoga... Da li vam je u životu važnije da budete poželjni ili voljeni i željeni?
- Sad ste me potpuno zbunili!
Story: Poželite li da niste toliko jaki i samostalni i da u muškarcu ne izazivate poriv, potrebu i želju da vas ukroti?
- Dok sama gledam film i grickam kokice, poželim tu i tamo nekog duhovitog frajera koji će mi biti najbolji prijatelj i s kojim ću se dobro provoditi. Moj broj telefona je +385... (izbacilo uredništvo).
Story: Jeste li spremni da se sami upustite u koštac sa izazovima koje vam donosi Aleksandrovo odrastanje?
- Kako mislite sama? Ima on i tatu.
Story: U kom duhu ga vaspitavate? Hoćete li ga razmaziti?
- Samo ću ga voleti. Jako, jako, jako…
Story: Koliko je važno, pri izboru životnog saputnika, sagledati njegov odnos prema sopstvenoj porodici i da li se model nužno preslikava?
- Važno je kako se neko ophodi prema svojoj majci, ocu, prijateljima, ženi, zaposlenicima. Sve to daje sliku o čoveku.
Story: Rekli ste da vas je Rade Šerbedižija, sa kojim uskoro snimate duet, još prilikom upoznavanja podsetio na vašeg pokojnog oca Severa. Koliko vam je prilikom odrastanja nedostajala očinska figura?
- Premda su se on i mama razveli, nije mi nedostajao jer je živeo s nama. Prijateljstvo je moguće i posle razvoda.
Story: Zavidite li svojoj mami Ane na hrabrosti da vas tri izvede na pravi put? Na čemu joj se divite?
- Na svemu. Ona je toliko divna i slatka žena i svi moji prijatelji je obožavaju. Puna je energije, veselja i životne radosti. Baš sam ponosna što mi je mama. I ona je najdivnija baka na svetu.
Story: Izgledate odlično. Koji je vaš eliksir mladosti?
- Ne mogu da vam kažem. Ako to uradim, moraću da vas ubijem. (Smeh)
Story: Prija li vam što ste tokom 2013. godine bili zaštitno lice brojnih brendova i koja kampanja vam je najdraža?
- Svakako da mi prija. Oni su mi omogućili da organizujem poslednju turneju i izuzetno sam počastvovana što su u mom licu prepoznali nekoga kome se veruje, a verovanje u kvalitet bilo je obostrano. Ove godine, snimila sam kampanje za: Triglav osiguranje, satove Tag Hauer, lanac cipela Mass, sladolede Ledo i Maximo, a sa VW-om sarađujem već gotovo petnaest godina. U svojoj karijeri bila sam zaštitno lice brojnim brendovima u regionu.
Story: Rade Šerbedžija nedavno je u intervjuu za Story izjavio da ste izuzetno talentovani za glumu. Koja predstava iz dosadašnjeg opusa vam je najdraža i koliko njih ste igrali?
- Nisam mnogo igrala. Barunicu Kasteli u komadu Gospoda Glembajevi u režiji Branka Brezovca igrala sam 2007. godine. Na nju sam veoma ponosna jer je to ipak najpoznatija ženska uloga hrvatske književnosti. Glumila sam 2003. godine Karolinu Riječku u predstavi Karolina Riječka i Mare Tončovu u monodrami Jagoša Markovića Čekajući svog čovika 2005. godine.
Story: Imate li u budućnosti još ozbiljnijih ambicija na glumačkom planu?
- Dogovaram se nešto S Tomažom Pandurom.
Story: Napisali ste duetsku pesmu koju ćete otpevati sa Radetom, ali ona je samo jedna u nizu numera koje potpisujete. Znate li koliko ste ih do sada napisali? Koje su vam najdraže?
- Pošto ih nisam mnogo napisala, sve su mi drage. I nekako su se sve primile među ljudima. Napisala sam muziku i tekst za: Ja samo pjevam, Mili moj, Prijateljice, Pogled ispod obrva, Ostavljena, Djevojka sa sela, Šta me sad pitaš šta mi je.
Story: Šta je sa koncertima u beogradskom Sava centru?
- Za sada ništa, nemam kad. Nameravala sam da radim drugi deo turneje u prostorima koji su više pozorišni: Sava centar u Beogradu, Vatroslav Lisinski u Zagrebu i Cankarev dom u Ljubljani, ali smo kasno o tome počeli da razmišljamo i tada sam već imala popunjene termine. Jedva čekam odmor, pa možda dogodine...
Razgovarao: Nikola Rumenić
