Aleksandar Milić Mili: Najvažnije je ostati dosledan sebi

0
Muzičar Aleksandar Milić Mili svojim najvećim životnim zadatkom smatra vaspitavanje ćerkice Mie i sina Marka i priznaje da je zahvalan supruzi Nini koja ima razumevanja za njegova česta odsustva od kuće
Aleksandar Milić Mili, foto: Luka Šarac
Aleksandar Milić Mili, foto: Luka Šarac

Zahvaljujući radu sa svojim bendom Miligram, muzičar Aleksandar Milić Mili (42) povratio je dečačku energiju koju je godinama priželjkivao. Pored aktivnog rada na projektima za Miligram, on stvara i za jednu od najvećih zvezda na Balkanu, Svetlanu-Cecu Ražnatović, za koju ga veže i dve decenije dugo prijateljstvo. Mili priznaje da je zahvaljujući kućnom vaspitanju uspeo da odoli zamkama poroka kojim je bio okružen. Iako u nekim trenucima odaje utisak strogog i poslovnog čoveka, ovaj muzičari odiše entuzijazmom tinejdžera koji je tek na početku karijere. Najviše uživa kada sa suprugom Ninom (32) vreme provodi sa svojim naslednicima Miom (6) i Markom (4,5), a s posebnom pažnjom pristupa njihovom vaspitanju i to smatra najvećim životnim zadatkom.

Story: Ima li supruga razumevanja za vaša česta odsustva od kuće?

- Imam tu sreću da je Nina izuzetno razumna i tolerantna osoba. Nije joj nimalo lako jer moj posao zahteva česta odsustvovanja od kuće zbog turneja i rada u studiju. Ipak, uspeo sam nekako da se organizujem i posvetim porodici. S njima provodim svaki trenutak slobodnog vremena.

Story: Na vašim nastupima često ste okruženi mladim i lepim devojkama. Kako se s tim nosi vaša supruga?

- Sve je to u opisu mog radnog mesta. Čekam da dobijem oklagiju po glavi, ali do toga još nije došlo!

Story: Šta vam najmiliji najčešće zameraju?

- Mia i Marko mi uvek prebacuju i kažu: Opet ideš!? (Smeh)

Story: Da li su vaši naslednici svesni toga čime se bavi njihov tata?

- Jesu, oni imitiraju naš bend. Podele se: Mia je Mili, a Marko Alen, nakon toga puste naše pesme i snimaju spotove. Već imam nekoliko snimljenih u porodičnoj arhivi.

Story: Znači li to da imaju talenta za muziku?

- Oboje su izuzetno nadareni za tu vrstu umetnosti, ali ne znam da li će se razvijati u tom pravcu. Nisam jedan od onih ambicioznih roditelja, pa svoju decu puštam da rade ono što vole, a oni će sami odlučiti čemu će se posvetiti u životu.

Story: Roditelji koji su često odsutni svoju decu ponekad razmaze prevelikom pažnjom koju im poklanjaju…

- Ja sam, bez obzira na svoje angažovanje, u potpunosti upućen na njih i mnogo vremena provodim sa svojom decom. Naravno, ne u toj meri kao moja supruga, ali trudim se da što manje osete moje odsustvovanje. Podrazumeva se da im po povratku obavezno donesem poklone.

Story: Da li ste strog otac?

- Ne znam... Još kao dete vaspitan sam da dajem rezultate zato što onda imate dosta slobodnog vremena. Tako se raslo u to vreme, imao sam vremena za sve, čak i za druženje na ulici sa mojim vršnjacima. Na taj način sam rastao i stasavao. Vaspitanje dece je najveća moguća kreacija koju čovek može da napravi u svom životu, bez obzira na to šta sam svakodnevno angažovan u poslu kojim se bavim... Smatram da je najveći uspeh vaspitati decu i izvesti ih na pravi put. Ništa nije sigurno, znači kada nešto uradite, ne znate kuda će vas to odvesti i kakav će rezultati dati. Nadam se da ću taj najveći zadatak uraditi kako treba.

Story: Koje osobine vaših roditelja prepoznajete kod sebe?

- Moj otac je jedan od najpoznatijih neuropsihijatara, mama je stomatolog, brat neurohirurg, a ja sam diplomirao ekonomiju u Pragu. Nisam se opredelio za medicinu jer nemam taj senzibilitet. Kada bi mi došao neko sa velikim problemom, pre bih seo da plačem s njim, nego što bih gledao kako da mu pomognem. Nisam tim putem krenuo i često u šali  kažem kako sam od toliko vrlina svog oca nasledio samo ćelavost. (Smeh) Koji sam ja maler?! Imam veliko poštovanje prema onome što su postigli, pa ne volim da se poredim s njima.

Story: Šta je vaš izduvni ventil?

- Tri meseca godišnje boravim van zemlje i tada sam okrenut samo svojoj porodici. Tada akumuliram energiju koju kasnije trošim na koncertima i tokom rada u studiju.

Story: Sa 18 godina uspešno ste uplovili u svet estrade. Da li ste bili u prilici da pokleknete pred nekim od poroka ili da vas eventualno ponese uspeh?

- Mlad sam počeo da se bavim ovim poslom, a sticajem okolnosti odmah sam postigao i veliki uspeh. Sve mi je bilo dostupno, ali verujem da svi iz kuće ponesu neko vaspitanje, pa je na meni bilo da odlučim hoću li nešto probati ili ne. Na početku sam napravio selekciju i nisam krenuo pogrešnim putem. Ne mislim da popularnost može da me promeni.

Story: Da li ste stekli velika prijateljstva iz estradnog miljea?

- Nemam mnogo prijatelja iz tog sveta. Moje poslovno i privatno okruženje čine neki drugi krugovi ljudi. Obim posla ne dozvoljava mi izlaske i druženja. Sa Svetlanom-Cecom Ražnatović sarađujem već dvadeset godina, to je i poslovno i prijateljski odnos, pa ne mogu da kažem kako nisam emotivan kada je o tome reč.

Story: Zbog čega u vašem bendu najčešće dolazi do kreativnih mimoilaženja?

- Nema toga kod nas. Što se tiče kreativnog dela, to je na meni i o svemu lično odlučujem. Veoma sam srećan zbog toga što smo u Miligramu uspeli da okupimo ljude koji vole ovaj posao. Oni poseduju prave ljudske vrednosti i zajedno odlično funkcionišemo. Jedini čemu težim jeste da ostanem dosledan sebi, to je najvažnije. Ne želim da me poremete uticaji okoline. Sve ono što radim u vezi je sa mojim unutrašnjim svetom i dok se budem držao njega, verujem da ću biti sve bolji i bolji.

Story: Da li je život na turnejama naporan?

- Često se dešava da neke koncerte propustim zbog obaveza u studiju. Putujemo autobusom koji je napravljen specijalno za nas i opremljen da što lakše podnesemo putovanje. Sa turneje se uvek vraćam pun dečačke energije i poleta.

 

Danilo Mašojević

makonda-tracker