Ana Stanić: Sin me je raznežio, ali i osnažio

4
Pevačica Ana Stanić otkriva kakvi je strahove osetila nakon porođaja i da li je po rođenju sina Vuka osetila simptome postporođajne depresije
Ana Stanić, Foto: Marija Aničić, Vladimir Šporčić
Ana Stanić, Foto: Marija Aničić, Vladimir Šporčić

Sredina tridesetih je za mnoge žene period mentalne i fizičke zrelosti tokom koje se odlučuju na krupne životne korake, a pop pevačica Ana Stanić (36) u toj životnoj fazi ostvarila je sve svoje snove. Nakon što je u oktobru 2010. sklapanjem bračne zajednice sa Momčilom Lavrnićem, suvlasnikom lanca radnji obuće Labrador, zaokružila poglavlje zabavljanja sa čovekom svog života, njih dvoje su svoju vezu podigli na viši nivo i ostvarili se  kao roditelji. U septembru 2011. na svet je došao njihov sin Vuk koji se odlično slaže sa svojim starijim bratom Lukom, Momčilovim sinom iz nevenčane zajednice sa voditeljkom Brankom Nevistić. U intervjuu za Story, Ana govori o izazovima majčinstva i otkriva u kojoj meri se njen odnos sa suprugom promenio otkako je beba došla na svet.

Story: Na scenu se vraćate novim singlom Panika za koji ste sami napisali muziku i tekst. Koliko je tačno da ste inspiraciju za muziku dobili na prvom putovanju sa svojim sinom Vukom?

- Navikla sam na to da mi se inspiracija dešava dok sam u pokretu ili putujem. Tokom trudnoće, kao i u prvih nekoliko meseci nakon porođaja, retko kad sam napuštala kraj u kojem živim. Onda se desilo prvo porodično putovanje i nastala je muzika za moj novi singl koja ima snažnu energiju i poletnost. Tekst je drugačiji i njega sam kasnije pisala. Dugo sam tražila prave reči, nešto što nije deo mog sadašnjeg života i emotivnog statusa, ali je deo mog ranijeg iskustva i onoga što sam doživela družeći se s nekim ljudima iz neposrednog okruženja.

Story: O čemu konkretno govori tekst?

- O trenutku u vezi kada shvatiš da dalje moraš sam i o panici koja te u tom trenutku uhvati, ali znaš da je to neophodno. Dok sam pevala pesmu, mislila sam na to koliko je snage potrebno da se posle ljubavi krene ispočetka. Probala sam da pošaljem poruku kako su lični integritet i dostojanstvo neke od najvažnijih stvari koje čovek može da ima kada je s nekim u vezi.

Story: Da li se promenio vaš pristup u pisanju tekstova otkako ste se udali i dobili dete?

- Trenutno mi je najlakše da pišem njanjave ljubavne tekstove koji opisuju obožavanje neke osobe i zvuče kao da su upućeni suprotnom polu, a u stvari sam ih napisala misleći na svoje dete. Ali, ne nameravam da snimam te pesme. Kad pišeš o sreći, uvek postoji rizik da takva pesma zvuči bljutavo, što nikako ne želim. I dalje nameravam da se, uz malo više kreativne muke, držim tema i estetike koji proističu iz patnje jer je ona sastavni deo života, isto kao i sreća, samo je mnogo poetičnija. A svom detetu svaki dan pevam neku novu pesmicu koja je njime inspirisana.

Story: Kako majčinstvo utiče na vašu karijeru?

- U prvo vreme bilo mi je teško da se na bilo šta drugo fokusiram, ali već posle tri, četiri meseca vratila sam se poslu, doduše sa drugačijim rasporedom. Sada više ne grupišem obaveze i barem polovinu dana provedem sa detetom.

Story: Na koga vaš sin liči?  

- Ni na koga posebno. Ima boju mojih očiju, a i neke Momčilove crte. Malo liči i na svog brata, malo na mog brata i zapravo od svakog ima ponešto.

Story: Da li je Vuk izgovorio prve reči?

- Prvo je rekao baba i to baš na rođendan moje mame, pa su svi mislili da se šalimo s njom.

Story: Planirate li drugo dete?  

- Svaka čast majkama koje posle trudnoće odmah požele drugo dete. Meni je to zasad daleko, u ovom periodu želim da se potpuno posvetim Vuku, ali i da se malo odmorim.

Story: Da li je Momčilov sin Luka srećan zbog bratovljevog rođenja i kako se ophodi prema njemu?

- Luka je divan brat i bukvalno obožava Vuka, kao i ovaj njega.

Story: Mislite li da je dete zbližilo supruga i vas?

- Kada dođe dete, ljubav je jača i nekako važnija, ali i pred izazovima jer se sve menja iz korena. Dragi mi je da od samog početka super funkcionišemo u svim obavezama oko Vuka i da sam u Momčilu videla svu požrtvovanost i brigu koju i ja kao majka imam.

Story: Da li je sinčić privrženiji vama ili ocu?

- Momčilo je jedan od onih očeva s kojima moraš ozbiljno da se utrkuješ oko detetove privrženosti. Mislim da ja malčice vodim, ali ne smem da se opuštam.

Story: Samo nekoliko meseci nakon porođaja povratili ste vitku liniju. Kako ste se vratili u formu?

- I da mi je ostao mali stomačić, ne bih to smatrala tragedijom. Nemam savet za vraćanje u formu, osim da se u trudnoći ne dobije previše nepotrebnih kilograma. Minimalno sam se ugojila i iz porodilišta sam se vratila sa manje kilogramom nego kada sam zatrudnela. Da sam ovu priču slušala ranije, mislila bih da nije istinita ili da je ta mama držala strogu dijetu, ali kod mene je bilo ovako.

Story: Jeste li imali simptome postporođajne depresije?

- Ne znam da li to spada u depresiju, ali prvih mesec dana s razlogom i bez razloga bila sam zabrinuta za bebu. Sve me je plašilo, nisam mogla normalno da zaspim od brige da li diše, ali verujem da je to isto kod svake majke kad se prvi put porodi. Ubrzo je krenula zima, pa nismo mnogo šetali i svaki dan mi je bio isti, stalno mi je nedostajalo vreme za osnovne stvari. S druge strane, Vuk ima divnu narav i brzo je počeo da spava po celu noć,  što mi je mnogo značilo, pogotovo kada je prošao taj prvi period brige. Momčilo me stalno terao da izađem na piće ili odem da uradim nešto samo za sebe. Prvi meseci su teški, ali kasnije sve postane mnogo opuštenije, pogotovo uz malu pomoć.

Story: Da li ste emotivno ranjiviji nakon što ste dobili dete?

- Za svoje dete da, ali za sve ostale stvari čvršća sam i odlučnija nego ranije. Majčinstvo razmekša i razneži, ali i očvrsne i osnaži. Počneš mnogo lakše da razlikuješ bitno od nebitnog i čuvaš energiju za ono što je zaista važno.

Nikola Rumenić

makonda-tracker