Željko Samardžić na fotografiji staroj više od 40 godina prepoznatljiv je, ali i veoma mlad, na početku svoje karijere.
Pop pevač Željko Samardžić već decenijama je jedan od najvoljenijih domaćih umetnika.
Nedavno se oprostio od kolege i prijatelja Borisava Bore Đorđevića, a inače je uvek odmeren, te njegovu karijeru nikada nisu pratili nikakvi skandali i ružne reči, naprotiv, čitav uspeh na estradi duguje isključivo svojim pesmama.
Željko živi u skladnom braku sa suprugom Majom Samardžić, s kojom je dobio tri ćerke, Sanju, Danijelu i Minju, koja je krenula očevim muzičkim stopama.
Iako deluje da je sve već poznato o Željkovom životu i karijeri, malo ko se seća njegovih početaka.
Naime, kako se navodi, Željko je u svom rodnom Mostaru započeo karijeru kao pevač zabavne muzike, a posebno je voleo da peva pesme Kemala Montena. Čuveni festival "Vaš šlager sezone" nije mu doneo veliki uspeh, pa je u to vreme bio lokalni pevač, a po izbijanju rata, Željko je stigao u Beograd, gde su ga sačekali brojni beogradski lokali. On je snimio debi album sa Marinom Tucaković i Aleksandrom Radulovićem Futom, a na festivalu "Pjesma Mediterana" osvojio je nagradu s pesmom "Sipajte mi još jedan viski".
Nakon toga, usledili su albumi, hitove i brojne nagrade na festivalima, a ostalo je istorija. Ipak, malo ko zna kako je Željko izgledao na samom početku svoje karijere. To vidimo na staroj fotografiji, nastaloj u Mostaru, u blizini Starog mosta 1979.
Pre dve godine je ispričao kako je ranjen upravo u Mostaru.
— Pogodio me je kod levog kuka i "prebio" mi je donji dio kičme. Kad sam došao na VMA, rekli su mi da me je Bog pogledao. Da sam mogao da biram gde da me pogodi da imam najmanju štetu, to je to mesto — govorio je Samardžić, prenose mediji.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video
Volim te, ti si moj heroj Željko Samardžić otkrio poslednju poruku koju je poslao Bori Čorbi: Posle toga se više nismo čuli...