Dve velike ljubavi i BORBA obeležili su njegov život: Posle svega što je doživeo, slavni glumac mlade moli samo jedno

Životna priča žive legende glume impresivna je koliko i njegov talenat

Za nekoga Gandalf, za druge Magneto, nekima jedan od najboljih šekspirijanskih glumaca u istoriji teatra, a u svakom slučaju redak talenat na svetskoj sceni, ser Ijan Mekelen uvek je bio čovek koji se izdvaja.

Rođen je na jučerašnji dan, 25. maja 1939. godine, u Barnliju, kao drugo dete Mardžeri i Denisa Mekelena, pet godina nakon njegove sestre Džin.

Kao dete se često selio zbog toga što je njegov otac inženjer premeštan s jednog radnog mesta na drugo, pa je živeo i u Viganu i Boltonu, a to što je kao sasvim malo dete prošao kroz Drugi svetski rat imalo je veliki uticaj na Ijana.

Kada su ga pitali zašto deluje tako smireno nakon napada na Njujork 11. septembra 2001, odgovorio je:

– Pa, draga, zaboravljaš da sam spavao ispod čelične ploče do svoje četvrte godine!

Odrastao je u veoma religioznoj porodici, budući da su obe njegove dede bile hrišćanski sveštenici. Kada je imao 12 godina, majka Ijana Mekelena umrla je od raka dojke, a otac mu je preminuo 13 godina kasnije.

Mlad, bez roditelja i slomljen, glumac je rekao svojoj maćehi Gledis Mekelen, inače članici kvekera, da je homoseksualac, a njoj je – laknulo.

 

– Ne samo što nije bila uznemirena kao članica društva koje je godinama bila ravnodušna prema ljudskoj seksualnosti nego mislim da joj je bilo drago što više ne lažem – istakao je svojevremeno Mekelen.

Kako je bio izuzetan učenik, Ijan Mekelen dobio je stipendiju za Kembridž, gde je studirao englesku književnost i ušao u Udruženje "Marlou", s kojim je prvi put stao na scenu i odigrao 23 predstave tokom tri godine.

Prvi profesionalni nastup imao je 1961. godine u čuvenom "Beogradskom teatru" u Koventriju. Ova ustanova dobila je ime po Beogradu, budući da su Koventri i tadašnji glavni grad Jugoslavije "gradovi blizanci", a Beograd je na početku izgradnje pozorišta obećao bukovu građu kao poklon Koventriju od naše zemlje.

 

U periodu od 1965. do 1985. postao je jedan od najcenjenijih pozorišnih glumaca i igrao u najuglednijim kulturnim ustanovama, a posebno se istakao u Šekspirovim i Marlouovim komadima.

– Šekspir je bio veliki čovek, uvek je u njegovim delima ljudskost bila najbitnija. Imaju više imaginacije od bilo koga, a voleo je ljude i to se vidi iz njegovih dela, zato mi je toliko važan – objasnio je.

Nastupao je i na Brodveju, a u Kraljevskom nacionalnom pozorištu i na londonskom Vest Endu bio je senzacija.

Od početka karijere igrao je u filmovima i na televiziji, ali je tek osamdesetih postao filmska zvezda, ulogama u "Svešteniku ljubavi", "Zabranjenoj tvrđavi", "Obilju"... Usledile su desetine velikih uloga, a danas ga šira publika uglavnom obožava kao čarobnjaka Gandalfa u serijalima "Gospodar prstenova" i "Hobit".

 

Jednom prilikom ispričao je da je gluma ušla u njegov život kao način da se otvori u trenutku kada je krio ko je zapravo – gej muškarac.

– Mislim da je moje interesovanje za glumu počeo kada sam shvatio da u mladosti nisam mogao da pokažem svoje boje. Gluma mi je pomogla da iskažem svoje emocije, i da zaista pokažem sebe, što nisam mogao da uradim u stvarnom životu – objasnio je svojevremeno.

Ijan Mekelen, od mladića "u ormanu" do ponosnog gej muškarca

Nije poznato mnogo Mekelenovih ljubavi, a njegov prvi partner bio je Brajan Tejlor, profesor istorije iz Boltona, s kojim je bio od 1964. do 1972. godine.

 

Potom je period od 1978. do 1988. proveo sa velškim glumcem Šonom Matijasom, a navodno je najveći problem bio Mekelenov vrtoglavi uspeh u Holivudu osamdesetih dok Velšanin nije bio toliko ostvaren u poslu.

 

Ipak, ostali su prijatelji, pa je Ijan decenijama kasnije igrao u predstavi "Čekajući Godoa" u Matijasovoj režiji.

Mekelen je, inače, istaknuti LGBT aktivista, a svojim kolegama je rano u karijeri priznao da je homoseksualac, iako je to moglo negativno da se odrazi na njegovu karijeru.

 

 

– Skoro preko noći, sve se u mom životu promenilo nabolje – moji odnosi s ljudima, moj stav prema glumi se promenio – rekao je jednom za Variety.

– Mnogo se kajem što ranije nisam "autovao", a jedan od razloga je bilo to što nisam hteo da se uvučem u političarenje – rekao je, misleći na kontroverze koje su pratile poznati Odeljak 28 Margaret Tačer, koji je zabranjivao "promovisanje homoseksualnosti" u Britaniji.

Glumac je ipak učestvovao u kampanji protiv njega, a on je usvojen i ostao na snazi do 2000. u Škotskoj i do 2003. u Engleskoj i Velsu.

 

Upravo je on podstakao glumca da javno, pred čitavom Britanijom, kaže ko je.

 

– Mislim da je to uvreda za svakoga ko je, kao ja, homoseksualac, nevezano za celu tu priču o tome šta mogu ili ne mogu da uče deca – rekao je 1988. prilikom gostovanja na radiju.

 

– Dugo sam mislio da će na mom grobu pisati "Ovde leži Gandalf, napokon je izašao iz ormana". Zato molim sve mlade ljude da žive svoj život onako kako žele, da budu iskreni i hrabri. Kada sam bio mlad nisam smeo da kažem da sam gej, čak je bilo zakonom zabranjeno, ali zato sada pokušavam da srušim zidove kako bi nove generacije mogle da žive slobodno – objasnio je u jednom intervjuu glumac.

 

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

LGBT aktivista izneo stav o nebinarnim osobama