Slavni američki glumac danas je najpoznatiji po ulozi negativca u horor filmu, a privatno je bio džentmen i čovek koji je ostao blage prirode uprkos svim udarcima koje je dobijao u životu
Film "Psiho" Alfreda Hičkoka iz 1960. godine ostao je upamćen kao jedan od najboljih u istoriji kinematografije i do danas je često na listama najkvalitetnijih ostvarenja u Holivudu.
Iako je neosporan dar slavnog režisera, pitanje je da li bi on bio toliko uspešan da ga na prvom mestu ne pamtimo po nežnom, dečačkom licu Entonija Perkinsa, koji upućuje zlokoban pogled u kameru na kraju filma.
Iako je slavni glumac zauvek ostao asocijacija na ovaj film i, uopšte, reč "Psiho", uloga Normana Bejtsa je samo delić njegove bogate karijere.
NE PROPUSTITE
- Otac ga je ignorisao, majka zlostavljala
Entoni Perkins došao je na svet u Njujorku 4. aprila 1932. godine, kao sin glumca Osguda Perkinsa i Dženet Eselstin. Njegova porodica bila je "prava američka" – dobro su znali svoje poreklo i poticali još od evropskih doseljenika koji su Ameriku stigli na čuvenom "Mejflaueru".
Budući da je Osgud bio zauzet poslom i elitnim krugovima u kojima se kretao, Entoni je u velikoj meri dorastao bez očinske figure i nije uspeo previše da se veže za njega i izgradi dragocene uspomene. Uglavnom je vreme provodio s dadiljom Žen, Francuskinjom koja ga je podučavala svom maternjem jeziku, a ona je bila jedna od najznačajnijih žena u životu slavnog glumca.
– Bio sam nenormalno vezan sa majku – rekao je u intervjuu za People 1983. godine. – Kad god bi joj se tata približio, bio sam ljubomoran. To je bio izražen oblik Edipovog kompleksa, voleo sam ga, ali sam želeo i da umre da bih imao majku samo za sebe.
Kada je Entoni imao samo pet godina, njegov otac je umro posle srčanog udara, a dečak je krivio sebe, verujući da je svojim mračnim mislima nekako izazvao očevu preranu smrt.
U jednom intervjuu prisetio se i traumatičnih iskustava s majkom, koja ga je, navodno, seksualno zlostavljala.
– Stalno me je dodirivala i milovala. Ne shvatajući kakav je to efekat izazivalo, celog me je dodirivala, čak je mazila unutrašnju stranu mojih butina sve do međunožja – reklao je i dodao da se to nastavilo i kad je odrastao.
Entoni je glumački dar Osguda Perkinsa i rano odlučio da pođe njegovim stopama. Već njegov prvi pokušaj – u filmu "Glumica" Džordža Kukora 1953. godine – bio je uspešan, a potom su usledile nove uloge. Već tri godine nakon tog prvog velikog uspeha je nominovan za Oskara za sporednu ulogu u filmu "Prijateljsko uveravanje", a to mu je donelo slavu, poštovanje i ulogu seks simbola.
NE PROPUSTITE
- Seksualnost je spoznavao dugo
Naravno, kruna karijere Entonija Perkinsa bio je "Psiho", koji mu je doneo i mnogo problema. Nakon što je pokazao za šta je sve sposobno njegovo naizgled naivno dečije lice, počeo je da dobija samo uloge ubica, sociopata i zlikovaca, što mu je teško padalo. Zbog toga je radije prihvatao ponude iz Evrope i bavio se pisanjem scenarija i režijom nego da pristane da se "ukalupi".
Kako je i sam često pričao, mlad je primetio da je prilično stidljiv kada se nađe u društvu, naročito ako su prisutne žene. Kasniji biografi Entonije Perkinsa tvrdili su da je do kasnih tridesetih sve romantične odnose imao isključivo s muškarcima, a povezivan je s Rokom Hadsonom, Tabom Hanterom, Rudolfovom Nurejevim i Stivenom Sondhajmom.
Navodno je prvi put doživeo seksualno iskustvo sa ženom tek 1971. godine, kada je imao 39 godina, s glumicom Viktorijom Principal, tokom snimanja filma "Sudija za vešanje".
- Patnja zbog homoseksualnosti
Od početka karijere su Entonije Perkinsa pratili tračevi da je homoseksualac, budući da je na Brodveju debitovao u ulozi mladog gej muškarca. Dok je bio na Rolins koledžu na Floridi, u jednom trenutku je došlo do masovnog izbacivanja mladih homoseksualaca, što je on izbegao, tvrdilo se, zbog veza koje je imao u visokih krugovima.
Da ga zapravo privlače muškarci Perkins je skrivao čitavog života, a u jednom momentu se podvrgao terapiji čiji je cilj bio da ga "izleči od homoseksualnosti". Posećivao je psihološkinju Mildred Njuman, za koju su pričali da je "toliko neetična da je opasna za čovečanstvo".
Njegov tadašnji dečko Glover Dejl i Entoni verovali su da njihova homoseksualnost ometa njihovu sreću i želeli da započnu novi život, sa ženama. Kako je jedan prijatelj u dokumentarcu o Perkinsu snimanom godinama nakon njegove smrti istakao, priznao mu je da je na terapiju krenuo jer "jednostavno više nije želeo" da bude gej.
Kako je pričao, zbog zlostavljanja koje je doživeo od strane majke, u jednom trenutku "više nije mogao ni da pogleda lepu" ženu, premda su njegovi prijatelji tvrdili da je na ulici umeo često da zagleda prolaznice.
Njegova terapija "preobraćenja" bila je surova, a u jednom trenutku glumac se podrgao čak i elektrošokovima. Posle toga je, iako je do tada bio vrlo mladolik, gotovo preko noći počeo da dobija sede vlasi i prve bore, počeo je da muca i nekad čak imao poteškoće s hodanjem.
NE PROPUSTITE
- Ljubav Entonija Perkinsa sa ženom
Nije poznato kada je tačno i gde upoznao fotografkinju Berintiju Beri Berenson, a spekulisalo se da je do toga došlo na žurki na Menhetnu. Jedino sigurno jeste da su se prvi put sreli 1972. godine i da su ubrzo postali nerazdvojni, iako je ona bila vezena za Ričarda Bernsajna. Ubrzo su uplovili i u ljubavnu vezu, a a Beri je zatrudnela.
Naredne godine oni su se venčali, a Entoni je tada imao 41 godinu, dok je beri imala svega 25. Par je dobio dvojicu sinova : Oza Perkinsa, koji je postao režiser, i Elvisa Perkinsa, koji se kasnije ostvario kao muzičar.
Svi su bili iznenađeni kada su saznali za njihovu ljubav i mislili su – neće trajati.
– On je bio vrlo gej, potpuno gej – rekla je glumica Venecija Stivenson, a čak je i Entonijeva supruga Beri bila pomalo rezervisana.
– Ljudi su nas gledali i pitali: "Koga zezate? Ovo neće funkcionisati". Ja sam bila toliko naivna da nisam razumela o čemu pričaju. On mi je rekao da je gej, ali to nisam ni registrovala. Bila sam potpuno zaštićena – pričala je Beri.
Ipak, ona i čuveni glumac ostali su zajedno do njegove smrti, koja se prikradala dugo i bolno.
Bolest i smrt Entonija Perkinsa
Tokom snimanja filma "Psiho IV: Početak", Perkins je išao na lečenje facijalne paralize, kada je medicinska sestra krišom uzela uzorak njegove krvi i odnela ga na testiranje na HIV virus. Rezutat je bio pozitivan, a sestra ga je podelila s tabloidom The National Enquirer, nakon čega su naslovne strane bile preplavljene vešću da Entoni Perkins ima AIDS.
Kako je otkriveno, glumac je pune dve godine krio da je pozitivan na HIV i da se u različitim ustanovama lečio pod pseudonimima.
U međuvremenu se njegova porodica redovno testirala i svi testovi na HIV su bili negativni.
Perkins je pristao da otvoreno progovori o svemu tek nekoliko nedelja pre smrti. Tada je potvrdio da je HIV pozitivan.
– Naučio sam više o ljubavi, nesebičnosti i ljudskom razumevanju od ljudi koje sam upoznao u svetu AIDS-a nego u glodarskom i kompetitivnom svetu u kom sam proveo ceo svoj život – istakao je glumac.
Preminuo je 12. septembra 1992. godine, , od posledica upale pluća povezane s AIDS-om.
Na urni u kojoj se nalazi Perkinsov pepeo danas stoje ispisane reči "Ne ograđuj me", a ona je položena na oltaru baklona njegove vile u Holivudu.
BONUS VIDEO
Alternative u lečenju HIV-a
NE PROPUSTITE
