Iako su ga mnogi svojatali, slavni umetnik uvek se ponosio svojim poreklom i isticao ga, a mnogi ga nazivaju ocem partizanskog filma
Regionalni mediji javili su danas da je čuveni jugoslovenski režiser Veljko Bulajić preminuo u Zagrebu u 97. godini.
Jedan od najvećih reditelja u istoriji jugoslovenske kinematogafije rođen je u Vilusima kraj Nikšića 22. marta 1928, a kao i mnogi mladi u to vreme rano se priključio partizanima.
Štaviše, imao je samo 13 godina kada se pridružio ovom pokretu u Drugom svetskom ratu, a mlad je ranjen u borbi, kao i njegova dvojica starije braće. Veljko Bulajić i cela njegova porodica su u jednom trenutku završili zatočeni u italijanskom fašističkom koncentracionom logoru.
Srednju školu je potom završio u Zagrebu, gde je proveo najveći deo života i potom preminuo, a ratna iskustva i sećanja na bolne epizode iz detinjstva koristio je kao inspiraciju za neke od svojih najboljih filmova.
S bratom Stevanom, koji je takođe preživeo rat, kasnije je napisao scenarije za "Kozaru" i "Bitku na Neretvi". U Zagrebu je i studirao, a potom kao stipendista nastavio školovanje u Italiji. Tamo je počeo da volontira, a zatim i da dobija prve honorare.
Ratna tematika zapravo nije bila dominantna u njegovom radu
Prvi film Veljka Bulajića bio je "Vlak bez voznog reda" (1959), ali za njegov rad se uglavnom vezuje ratna tematika, iako su takvi samo "Kozara" i "Bitka na Neretvi".
– Puno ljudi misli da sam reditelj ratnih filmova, zaboravljajući da sam pored "Vlaka bez voznog reda", uradio i "Uzavreli grad", "Obećanu zemlju" i druge – podsetio je Bulajić u jednom intervjuu.
Čak četiri njegova ostvarenja nominovana su za Oskara kao predstavnici Jugoslavije: "Bitka na Neretvi" (1969), "Sarajevski atentat" (1975), "Čovek koga treba ubiti" (1979) i "Visoki napon" (1983), a jednom prilikom je sebe ocenio kao "režimskog reditelja".
– Ja sam bio i ostao u potpunosti režimski reditelj – rekao je on. – Iza mene i mojih filmova je stajao lično maršal Tito, svaki moj film je koštao koliko i 17 jugoslovenskih filmova. I te kako sam bio privilegovan i ja se time ponosim jer sam svojoj domovini Jugoslaviji i svom narodu donosio ugled i novac!
Sarađivao je s najvećim jugoslovenskim i svetskim zvezdama, a samo neke od holivudskih zvezda s kojima je radio bii su Orson Vels, Kristofer Plamer, Franko Nero i Jul Briner.
Iako je život proveo u najvećoj meri u Hrvatskoj, često je isticao da je ponosni Crnogorac.
– Celi život, nikada nisam dozvoljavao da se manipuliše odakle sam, ko sam i šta sam. Oduvek sam bio Vilušanin, Nikšićanin, Crnogorac – naglasio je jednom prilikom.
Sa suprugom Vlastom dobio je ćerke Mašu Bulajić i Anu Bulajić Črček, a nikada nije eksponirao privatni život.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Godina kada je Jugoslavija stala