Sin mu je promenio život, zbog supruge zna i da zaplače: Đorđe Stojković iskreno o NAJLEPŠOJ ŽIVOTNOJ ULOZI i budućnosti

Mladi glumac Đorđe Stojković nedavno je postao otac, a to mu je, kaže, potpuno promenilo život 

Glumac Đorđe Stojković svojim vrednim radom i neospornim talentom osvojio je srca publike veoma brzo. U proteklih nekoliko godina odigrao je uloge koje su ga učinile veoma poznatim i koje su mu promenile život.

 

Ipak, osim glumačkih, Đorđe je odigrao i jednu važnu životnu ulogu ostvarivši se u ulozi oca malenog Nestora pre nešto više od tri meseca. 

 

Za portal Glossy.rs Đorđe otkriva neke detalje iz svoje karijere, ali i privatnog života. S puno radosti u glasu otkriva kako se snalazi u ulozi oca, kako uspeva da uklopi poslovne i porodične obaveze, ali i u kojim ostvarenjima ćemo u narednom periodu imati priliku da ga vidimo.

 

 

Uloga vojnika Gruje ti je donela veliku popularnost. Da li je ti je draža ta uloga ili uloga Kemala Montena u filmu Toma?

- Svaka uloga mi je draga na svoj način. Uloga Gruje Golijanina mi je draga zato što sam tu odigrao tri sezone, oko 120 snimajućih dana. Tako da zbog toga mi je posebno draga. Saživeo sam se sa tom ekipom, sa producentom, postali smo kao velika porodica. Ona mi je donela veliku popularnost. A što se tiče Kemala Montena ona mi je bila veliki izazov i mnogo mi je bilo drago što sam radio u produkciji sa Draganom i Goranom Bjelogrlićem. Imao sam sasvim novi glumački zadatak koji je bio veoma daleko od mog karaktera i bilo mi je velika čast da igram tako legendarnu ličnost koja je ostavila mnogo toga i promenila našu muzičku scenu na bolje. Ne mogu reći zato koja mi je draža.

 

Da li u liku pronalaziš sličnosti sa samim sobom i da li postoji neka uloga koja ti nije pripala, a smatraš da bi ti savršeno odgovarala?

 

- Nisam razmišljao o tom pitanju, da li mi je neka uloga pistajala, a nije mi pripala, ali naravno svaki lik koji glumac gradi ne može da gradi iz tuđe nego iz svoje glave. Tako da on uvek daje nešto svoje, tako da kada sam igrao neke negativne likove kopao sam po sebi nešto što svaki čovek u sebi ima u većoj ili manjoj meri i onda pokušavaš da to oživiš da radiš na tome kroz lik. Da to što više izneseš. Ne smatram da bi mi neka uloga savršeno odgovarala, samo idem, u glumi i nemam cilj, gluma je maraton doživotni.

 

 

Da li među starijim kolegama imaš uzora i koga?

 

- Naravno da imam uzore, to su bili pokojni Boris Komnenić, moj profesor Dragan Petrović Pele, Dragan Jovanović, Svetislav Bule Goncić, veliki glumački čarobnjak, Svetozar Cvetković i tako dalje i tako dalje. Mija Aleksić takođe, njega ne smem da zaboravim, Tom Henks, Al Paćino... Ima ih zaista mnogo.

Da li više voliš pozorište ili film i zbog čega?

 

- Ovo pitanje mi mnogi postavljaju i nemoguće je reći da li više volim film ili pozorište, to su kao dve discipline koje atletičar radi i svaka mu je na poseban način draga i to apsolutno ne može da se uporedi, svaka je na svoj način dobra i zanimljiva i svaka nosi posebnu čar. Atmosfera u pozorištu je nešto nevervatno, to se dešava samo u jednom trenutku i ni jedna predstava nije ista. A opet film je drugačiji, drugačija su sredstva, tako da to su dve različite stvari. Zbog toga je sve to zanimljivo, mora mnogo na sebi da se radi da bi moglo dobro da se iznese.

 

 

Osim glume, završio si i muzičku školu Mokranjac. Da li i koliko često sviraš? Koje sve instrumente sviraš?

 

- Završio sam muzičku školu Mokranjac za kontrabas, odsek gudački instrumenti. Pored toga sam naučio da sviram i gitaru i perkusije, kontrabas ređe sviram nego gitaru, jer je gitaru lakše otvoriti i širi je spektar. To uglavnom kod kuće sviram i pevam sa svojom suprugom.

 

Koja ti je omiljena pesma koju sviraš, a koja te pogodi u kafani?

 

- Uglavnom su to neke starogradske pesme, koje sviram i koje mogu da me pogode, a posebno su to neke pesme koje peva moja supruga pa može da me rastuži. Inače volim pesme pokojnog Luisa, to su stvarno neke koje mogu da me rastuže i razvesele u isto vreme.

 

 

Čini se da se tvoja karijera tek zahuktava. Da li možeš da nam otrkiješ neke planove za budućnost? Novi projekti, nove uloge?

 

- Ako mislite da se zahuktava to je jako lepo, ja to ne merim i ne osvrćem se na to tako... Radimo novu sezonu serije Radio Mileva i Drim tima, a šta nas tu očekuje to ćemo da vidimo. U februaru smo imali premijeru serije Pergint u Dušku Radoviću i imamo u aprilu u Ateljeu 212 još jednu premijeru predstave NLO u režiji Isidore Goncić. U njoj igraju Sofija Juričan, Dragana Đukić, Luka Grbić, Svetozar Cvetković, Svetislav Bule Goncić i moja malenkost.

 

 

Kako uspevaš da uklopiš sve poslovne obaveze sa porodičnim, s obzirom da imaš malo dete? Ko više brine o Nestoru, ti ili tvoja supruga?

 

- Uspevam da uklapam, nije baš lagano, ali hvala Bogu,sad se zadeslilo da kad sam dobio sina ima dosta nekih poziva za posao. Supruga je na trudničkom onda sam ja preuzeo taj momenat zarade za domaćinstvo za celu našu porodicu dok ona brine o detetu. Ja kad god nisam na poslu, uvek sam kod kuće, privatne izlaske sam ostavio po strani za neko vreme kad budem imao više vremena. Sada mi to nije ni potrebno jer sada imamo neku novu ulogu i novu odgovornost i to dete zavisi samo od nas i to je nešto najlepše na svetu. Kad god mogu, kad god mi posao dozvoli ja sam kod kuće.

 

 

Da li ti se promenio pogled na svet od kada si postao otac?

 

- Naravno da jeste, sve je postalo manje važno od njega i moje porodice. Samim njegovim dolaskom je postavio stvari kako stoje u životu i šta jeste najvažnije. Samo mi je potvrdio to da je najvažnija porodica i ta ljubav koju gajimo i ta zajednica i da se to čuva i da se gradi i da se voli i da se radi na tome.

 

Da li postoji neka zanimljiva situacija iz prvih dana sa bebom koju bi želeo da podeliš sa nama?

 

- Hm, zanimljiva situacija, ne znam šta da vam kažem... Evo sad je počeo da se smeje u trećem mesecu i to je meni jako zanimljivo, jer je počela neka ta minimalna interakcija sa nama što nam je jako zanimljivo. Konačno je počeo da reaguje na nas i to je nešto neverovatno... To je za sada, tako da nadamo se da će se to sve više povećavati i da će biti češće i da će se razvijati.