Popularni glumac „Vojne akademije“ koga svi znamo pod nadimkom Gruja, Đorđe Stojković u intervjuu za Glossy otkriva kakav je kada je zaljubljen, sa kime se najviše druži sa akademije, ali i kada se rodila ljubav prema muzici.
Koliko vas je i profesionalno ali i privatno promenila „Vojna akademija“?
Profesionalno, u smislu da sam naučio nešto novo, veća kilometraža ispred kamera, novo iskustvo i korišćenje novih sredstava za građenje lika. Privatno ni malo, osim veće prepoznatljivosti.
U kojim stvarima ste slični Gruji Golijaninu?
Timski igrač, dobar čovek, velikog srca, srdačan i human.
Sa kime se privatno najviše družite iz serije?
Sa Anđelom Jovanović.
Takođe, u novoj seriji Dragana Bjelogrlića „Žigosani u reketu“ tumačite lik novinara Žarkića. Kako je došlo do saradnje sa Bjelom?
Igrali smo zajedno u trećoj sezoni "Vojne akademije" i bilo direktni partneri. Tu me je i primetio.
Kom liku ste sličniji – Gruji ili Žarkiću, i koji vam je više legao?
Gruja. U oba slučaja. Bliži je meni.
Kakvo iskustvo ste stekli na Vojnoj akademiji?
Vojna disciplina, rukovanje oružjem, način života kadeta, vožnja tenka.
Kako izgleda zaljubljeni Đole?
Za nekoga dosadno, za nekoga drugačije (smeh).
Sećate li se prve simpatije i prvog poljupca?
Sećam se, imao sam 4 - 5 godina, na crnogorskom primorju. Prvi pravi poljubac je bio u prvoj godini srednje.
Da li ste romantičan tip?
Jesam.
Od kada datira naklonjenost ka muzici, a posebno kontrabasu?
Od moje desete godine. Kada su me roditelji upisali u muzičku školu i omogućili mi da naučim da sviram kontrabas.
Dugo ste svirali kontrabas u kultnim zemunskim i skadarlijskim lokalima, gde ste se iz noći u noć suočavali sa raznim situacijama, pa čak i pokušajima krađe bakšiša. Kako ste se nosili sa tim stvarima?
Uvek sam imao kolegu sa mnom u timu, zajedno smo brojali i sabirali bakšiš u toku svirke.
Da li je teže biti glumac ili muzičar?
Muzičar svakako.
Jednom prilikom ste izjavili da kada ste tužni da pevate šansone. Šta ume najviše da vas rastuži, i u kojim momentima uvek pustite glas i zapevate?
Pesma od Dušana Jakšića " Fijakerist" i sevdalinka "Ne klepeći nanulama". U trenucima kada osetim priliku za to - kada osetim da nešto treba da se iskaže, bilo to kafana, ili kad sam sam u svojoj sobi.
Snimili ste nedavno i film „Misija Katmandu: Avanture Neli i Sajmona“ koji je namenjen svim uzrastima, a za koji ste rekli da je veoma porodičan. Koliko nama zapravo nedostaju takvi filmovi danas, i šta mislite zbog čega je došlo do današnjeg porodičnog "otuđenja"?
Mislim da su jako potrebni takvi filmovi, odnosno animirani filmovi, da bi skupili porodicu na jednom mestu i bar jednom u tri dana da svi budu zajedno sat i po, dva, koliko traje jedan film. Došlo je do otuđenja, zbog brzog načina života, i potrebe za novcem, kog je sve manje , i posla. Roditelji jure da zarade, da bi obezbedili svoju porodicu i sebe. Stanje u državi ne valja.
Šta biste sve bili spremni da uradite zarad dobre uloge?
Zavisi... Da se ugojim ili smršam, ili promenim izgled, živim na neki drugi način...
Koja je Vaša najlepša uspomena iz detinjstva?
Uspomena sa mlađom sestrom.
Koliko puta dnevno se kazaljke prekolope?
Poklope se, ali ja to ne vidim.
Šapnite nam nešto o sebi što niko ne zna....?
Evo šapnuću... ( Ne volim da idem gladan u krevet). Ali pssssst.
NE PROPUSTITE
