Aleksandar Marković, poznatiji kao Sandro, devedesetih je bio muzička zvezda sa Prslook bendom, ali malo ko zna da je njegov životni put bio veoma težak. Sandra su snašle mnoge nedaće, od rata, preko smrti roditelja, bolesti, do razvoda i gubitka imovine, ali ga ništa od toga nije slomilo.
Muzičar, koji već 28 sezona vodi emisiju „Prslook again“, sa bratom Nikicom planira povratak na scenu. Obojica su se svojevremeno povukli sa estrade kako bi se posvetili lekarskom pozivu - Sandro je specijalista sportske medicine, dok je njegov brat psihijatar. Uskoro će objaviti album „Bog i šeširdžija“, a Marković priznaje da su tekstovi pesama, između ostalog, inspirisani i njegovim razvodom.
- Bivša supruga i ja smo se tri puta mirili. Mnogo sam je voleo. Prvi put kada smo se rastali, ja sam zgrešio, poslednji put ona. Imamo dvoje dece, sin se zove Alesandro (16), a ćerka Nikolina (14). Oni žive sa majkom u Novom Sadu, pa ne mogu da ih viđam svakoga dana. On trenira košarku, a ćerka tenis, divna su deca, super se slažemo - kaže na početku razgovora za Kurir Sandro.
Predaješ u srednjoj medicinskoj školi. Kakav odnos imaš sa đacima?
- Odličan, učenici me vole, zovu me i pevaju mi moju novu pesmu „To je taj lajf“. Inače, predajem čak sedam predmeta: anatomiju, histologiju, fiziologiju, hematologiju... Nemam vremena glavu da dignem, ali uspevam nekako.
Tvoj brat Nikica, sa kojim si osnovao bend, živi u Nišu i ima mnogo mirniji život od tebe?
- On i supruga su zajedno 33 godine, imaju dvoje dece. Doveo ju je iz Splita kada smo mi pobegli odatle. Tamo radi kao psihijatar, ima ordinaciju. Ja sam specijalizirao sportsku medicinu. Imam i ordinaciju za decu koja treniraju, ali dolaze i sportisti. Prvo sam krenuo na specijalizaciju za psihijatriju, kao Nikica, ali nisam mogao da završim zbog bolesti i para.
Kakve bolesti?
- Pre nekoliko godina sam radio u Padovi kao lekar za jednu agenciju. Imao sam neku imunološku bolest, pao sam u krevet, a pošto mi je snajka šef imunologije, povezala me je s nekim lekarom i rešili smo to. Imao sam žestoki pad imuniteta od preteranog rada. A posle, kada sam se razveo i izgubio stan, dobio sam i šećer.
Kada si izgubio stan?
- Pre dve godine, uzela mi ga je banka. Pre deset godina sam digao kredit u švajcarcima i, da bih ga plaćao, prodao sam stan u Novom Sadu, nisam mogao da ga plaćam. Rata mi je skočila sa 320 na 650 evra. Našao sam ljude koji su kupili stan i sada mi ga oni iznajmljuju. Živim u svom stanu kao podstanar!
Kako si podneo taj gubitak?
- Trudim se da se ne opterećujem, nisam materijalista. Izgubio sam, zapravo, tri stana! Imao sam dva u Novom Sadu. Jedan veliki, jedan mali, i oba sam prodao. Manji sam prodao da bih živeo, jer sam navikao sa Prslook bendom da živim na malo višem nivou...
Nastavak njegove priče na sledećoj strani.