INTERVJU

GRUPA 187 ODAVNO NE POSTOJI, ALI SLUŠAJU SE I DANAS: Marko Janković otkriva zbog čega je RASPAD ovog sastava bio NEMINOVAN, a danas se bavi sasvim DRUGAČIJIM ZANIMANJEM!

0

Muzika mu ne nedostaje, za njega je to bila samo prolazna životna faza.

foto: Youtube Printscreen
foto: Youtube Printscreen

Marko Janković, nekadašnji član rep grupe 187, odavno nije u muzičkim vodama.


Sada se bavi brend konsaltingom, a za Kurir otkriva u čemu je bio ključ njihove popularnosti i zašto su se raspali.

 

Kako je nastala grupa? Šta predstavlja broj 187?


- Nastala je 1996. godine, u srednjoj grafičkoj školi. Bane je bio pravi rastafaraj, privlačila ga je afrička kultura. Peđu je oduvek zanimao di-džejing, a ja sam bio dizelaš koji sluša rep. Tako smo se i upoznali i okupili. Javnosti je grupa postala poznata 2000. godine, kada je izašao naš treći album "Nikada nećeš znati", jer prva dva nisu bila komercijalna. Inače, 187 je član krivičnog zakona u Americi. Tada je Dr Dre izbacio pesmu u kojoj se taj termin spominje, nas je bilo troje, a to su bila tri broja i to nam je izgledalo kao dobra ideja. Prva grupa sa brojem u imenu kod nas.

 

Koliko je bilo teško stvarati muziku tada i da li je moglo da se živi od nje?


- Bilo je prilično teško. Niko od nas nije imao novca. Gru nam je napravio prvu pesmu 1996. godine. Zavisili smo od toga da li smo interesantni nekoj izdavačkoj kući. "Centroscena" je izdala naša dva prva albuma, a onda smo potpisali ugovor sa "BK saundom" i Ateljeom "Trag", koji su napravili, zajedno sa nama, sve hitove. Posle samo mesec dana od izlaska prvog spota, iz svakog automobila u gradu se mogla čuti naša muzika, i to je budilo fenomenalan osećaj. U to vreme je moglo da se živi od koncerata, ako imaš dobrog menadžera, a mi smo ih imali nekoliko. Ali, koliko meda, toliko i trnja. Takav je to život bio.

 

Nedostaje li vam muzika i možete li da zamislite sebe sada na sceni?


- Muzika mi ne nedostaje. To je bila jedna interesantna faza, koju sam proživeo sa 20 godina. Sada sam u drugom filmu. Ključ sreće je da čovek bude zadovoljan sobom i pronađe za sebe posao koji ga ispunjava. Ukoliko ne može to, onda treba da se trudi da zavoli ono što radi, dok se ne ukažu neke bolje prilike.

 

Nastavak na sledećoj strani...

foto: Youtube Printscreen
foto: Youtube Printscreen

Kako se osećate kada čujete da se vaši hitovi "Nikada nećeš znati" ili "Slikaj je" još uvek puštaju u diskotekama?


- Pa, okej se osećam, ali nemam neko posebno mišljenje o tome. Lepo je što se to sluša i dalje.

 

Da li se čujete s kolegama iz grupe Peđom i Banetom?


- Ne, odavno. Muzika je bila ono što nas je vezivalo i držalo na okupu. Posle toga, svako je otišao na svoju stranu.


Jeste li razmišljali da se okupite?


- Ne. Svaka priča ima svoj početak i kraj. Citiraću Tonija Starka: "Kraj i jeste deo jednog putovanja." I to je okej.


Grupa se raspala 2004. godine, a da je opstala, gde bi danas bila?


- Verujem da je sama energija tog imena, koja nije bila dobra u startu, i dovela do destrukcije. Grupa nije mogla da opstane jer je došla do tačke gde više nije imalo smisla da postoji.

 

Vi ste okrenuti nekom sasvim drugom poslu, dizajnu. Šta je isplativije, dizajnirati ili stvarati muziku?


- Nije poenta šta je isplativije, već šta te više ispunjava. Kada se osećaš više živ. Ukoliko posmatramo sa finansijske strane, oba posla su isplativa. Ukoliko gledamo sa metafizičke i duhovne, uz ovaj sada mogu bolje da napredujem nego uz onaj odranije.

 

 

makonda-tracker