U mesecu i godini kada Story slavi petu godinu postojanja, legendarna pevačica Lepa Brena (49) istog meseca obeležiće svoj pedeseti rođendan i tri decenije rada na estradi. Odolevajući vremenu i prilagođavajući se novim trendovima na sebi svojstven način, ova muzička legenda uspela je da godinama zadrži epitet jedne od najvećih zvezda na našim prostorima dajući u kontinuitetu pravi primer žene koja uspešno balansira na oba fronta – u privatnoj i javnoj sferi svog života. Izbegavajući skandale, a proizvodeći muzičke senzacije, Brena svoj privatni život deli sa publikom u onoj meri u kojoj to odgovara i njoj i njenim fanovima, ali u toj komunikaciji sa javnošću uvek ispoštuje medije.
To je dokazala i tokom poslednjih pet godina otkako se Story pojavio na našim prostorima. Za naš list dala je nekoliko ekskluzivnih intervjua i otkrila neočekivane informacije, ali i evocirala uspomene o svom detinjstvu i počecima ističući detalje koju su javnosti bili manje poznati.
- Nama novac nikada nije bio prioritet za sreću. Meni su uvek prekrajali kaput od brata tako što su prebacivali dugmad s jedne strane na drugu i otvarali rupice. Majka je bila profesionalna krojačica pa je s nama uvek bila u kući. Budila nas je pesmom, golicanjem, vrućim uštipcima i kafom, pa je taj osećaj ljubavi i topline prenela i na nas. Za ozbiljna ulaganja u kući organizovali smo porodični sastanak i veliki uspeh je u to vreme bio ako ste uspeli da kupite kola od radničke plate. Naš prvi automobil bio je čuveni stojadin zbog koga se svako od nas odrekao nečeg dragog... – pričala je Brena o svojoj porodici za Story u iscrpnom intervjuu novembra 2006. godine.
Uzimajući u obzir svoje skromno odrastanje tokom kojeg je stasala u zrelu osobu koja čvrsto stoji na zemlji, muzička diva je uvek naglašavala da je kraj sebe uvek imala prave saradnike. Ništa manje sreće nije imala ni u privatnom životu koji je 7. decembra 1991. godine krunisala udajom za tenisku zvezdu Slobodana-Bobu Živojinovića. Uloga majke danas osamnaestogodišnjem Stefanu i šest godina mlađem Viktoru, kao i Filipu, Bobinom sinu iz prvog braka, donela joj je nove radosti ali i brige, koje majčinstvo neizostavno sa sobom nosi.
- Ne mogu više da pričam o otmici svog sina Stefana. Kada je roditelj na ispitu za svoje dete, ništa drugo s tim ne može da se poredi. Svaka majka bi dala život za svog potomka – istakla je Brena oktobra 2008. godine u iskrenoj ispovesti o svojoj najvećoj životnoj traumi koju istinski želi da zaboravi. U istom intervjuu objasnila je koliko joj se život promenio nakon susreta sa ozbiljnom bolešću 2004. godine.
- Servirala sam sto za ručak kada mi je desna ruka pomodrela. Delovalo je kao da se to dešava nekom drugom, na filmu... Posle pet-šest sekundi, plava boja se povukla, a ja sam odlučila da ignorišem problem. Nekoliko nedelja kasnije pevala sam u Švajcarskoj i dok sam držala mikrofon, primetila sam kako mi na nadllaktici kod mišića pucaju kapilari. Izgledalo je kao da neko ispisuje tetovažu. Preda mnom je bilo dve hiljade ljudi i nije mi palo na pamet da otkažem koncert. Prebacila sam mikrofon u levu ruku, desnu podigla uvis i tako završila nastup. Čim sam došla u Beograd, otišla sam na dopler krvnih sudova, nakon čega su mi saopštili da mi je potpazušna vena sto posto zatvorena, baš kao i vena subklavija. Hitno su me smestili na vaskularno odeljenje, gde sam dobila heparin i savet da se narednih dvanaest dana ne pomeram. Tek posle nekoliko dana sudovi su počeli da se otvaraju, da bi mi potom na snimku pluća ustanovili i plućnu emboliju. Nakon te vesti počela sam da svoju situaciju posmatram kao neki film u kojem se sve to loše dešava nekom junaku. Možda je to bio moj lični otpor prema činjenici da je tromboza bolest od koje se umire. Tek kada sam postala svesna šta se desilo, zaronila sam glavu u jastuk i plakala da me niko ne čuje. Bilo mi je krivo zašto se sve to meni dešava i tražila uzrok svemu tome – istakla je pevačica u intimnom razgovoru koju je podelila sa čitaocima Storyja, a u istoj priči ponovila je koliko je majčinstvo čini sve više srećnom.
- Žao mi je što nemam ćerku, ali moji momci dovode svoje devojke i drugarice kod nas kući i ja svaku posmatram kao da je moja. Nadam se da će sinovi imati prilike da nađu fine devojke s kojima će biti bliski i moći da pričaju o svojim osećanjima. Učim ih da, iako su muškarci, nije greh zaplakati ili otvoriti dušu.
Svaka njena ispovest o porodici i braku između redova može da bude i savet za lakši život u kojem savršenstvo svakako ne postoji, ali su sklad i sreća ipak ostvarivi.
- Primećujem kako neke moje kolege javno pričaju da im ljubav cveta, ali Boban i ja ne volimo da svoje emocije pokazujemo u javnosti jer bi nas bilo sramota. Godinama se volimo pa bi javno prikazivanje naše ljubavi bila suluda stvar. Ako nam ljubav nije stabilna među naša četiri zida, ljubakanje na javnom mestu nema smisla – govorila je Brena u istom tekstu za Story, samo nekoliko dana pošto se u jesen 2008. godine vratila albumom Uđi slobodno koji je publiku odmah zaintrigirao svojim provokativnim nazivom.
- Pošto sam u šou-biznisu od svoje šesnaeste godine, znam da ljudi vole da zavire u tuđu intimu pa sam želela da i naziv Uđi slobodno ostane donekle provokativan. Njegova poenta je samo jedna – ulazi se u emotivni svet žene – rekla je muzička zvezda za Story, a samo dva meseca kasnije, u vreme kada je proslavila sedamnaest godina braka, ekskluzivno se fotografisala sa suprugom Bobom Živojinovićem i sva tri sina ponovivši šta njen privatni život čini najradosnijim.
- Najlepši trenuci su nam oni kada je cela porodica na okupu. Deci tako pokazujemo da smo mi jedni drugima najveća podrška, da se iskreno radujemo našim uspesima i da samo zajedno možemo da rešimo sve probleme. Svaka godina u braku donese ili uzme ponešto, a ova koju smo upravo proslavili, donela nam je neke lepe vesti, sitne životne radosti i mala zadovoljstva – opisala je Brena u ekskluzivnom intervjuu za naš magazin krajem decembra 2008. godine, jasno ističući kakav je njen odnos prema popularnosti.
- Kada je dobijete, slava postaje dosadna i prilično naporna. Ljudi o vama steknu glamuroznu sliku koju ne treba rušiti, ali ne treba zaboraviti da ste, ipak, kada se kamere pogase, isti kao i svi ostali – sa istim ili sličnim problemima i radostima.
Narednih nekoliko meseci obeležila je njena turneja inicirana novim albumom. Emotivni trenuci sa publikom podsetili su da je Brenina veličina možda najvećim delom u tome što je uvek bila bliska sa svojim fanovima.
- Dubravko Liscinski iz Prijedora zadivio me je svojom voljom, a njegova priča veoma me je potresla i vratila u realnost jer sam se suočila sa činjenicom da imam ljubav nekog ko je zbog mene spreman da preskoči odlazak kod lekara. Razgovarali smo nakon koncerta i tada mi je rekao kako mu nije žao što je propustio tretman hemoterapije jer je
ispunio dugogodišnji san da me upozna - rekla je Brena nakon koncerta u Banjaluci 8. jula 2009. godine. Mirnu godinu ispunjenu uspešnim koncertima presekla je informacija magazina Story kojem je Brena novembra 2009. godine potvrdila kako, pored svojih sinova, brine o još jednom dečaku.
- Tačno je da Džoni živi kod mene, ali nema potrebe da objašnjavam detalje i okolnosti te priče – izjavila je Brena sedam dana pre nego što se samo za Story slikala sa malenim Džonijem i otkrila sve detalje priče koja je uzdrmala javnost cele bivše Jugoslavije. Druženje sa pisanim medijima u 2010. godini Brena je počela upravo sa Storyjem kada je kao žena godine, po izboru čitalaca našeg magazina, naslovnu stranu podelila sa kantautorom Željkom Joksimovićem.
Odlučna u svojim idejama na kojima je postavila čvrste temelje trodecenijske karijere, Brena se nikada nije ustručavala da pred medijima pogleda istini u oči ma kakva ona bila, uvek ponavljajući da ni slavne ličnosti nisu pošteđene problema.
- Moram da operišem cistu na levom jajniku, a pošto sam 2004. godine imala trombozu, to je zahtevalo dosta priprema. Ipak, do sada smo sve završili i spremna sam za odlazak na operaciju – otkrila je Brena Storyju početkom juna 2010. godine
Svojim umećem da proceni pravi trenutak za svaki sledeći korak u karijeri koji je ne skida s trona najuspešnijih, Brena je otvorenošću i iskrenošću u komunikaciji sa mednijima dokazala kako je deo profesionalizma upravo i sjajna komunikacija sa predstavnicima sedme sile. Na početak koji ju je pre trideset godina vinuo u sam vrh estrade sa bendom Slatki greh, danas rado evocira uspomene, a uvek spremna na šalu i medijski eksperiment, kao ostvarena žena, majka, supruga i estradna zvezda, duhovito objašnjava da joj je danas jedini greh suvišna kupovina cipela i besmislenih tašni.
Story: Koliko ste se i kako promenili u poslednjih pet godina?
- Nisam se suštinski promenila, ali naučila sam da više uživam u životu i nekim trenucima koje sam ranije uzimala zdravo za gotovo.
Story: Kada biste mogli da vratite vreme na 2005. godinu, šta biste promenili na sebi i oko sebe?
- Nikada ne gledam unazad, već samo napred. To je moja životna filozofija. Nema svrhe da vraćam vreme jer sam svaki sekund iskoristila onako kako sam želela. U svoj život i karijeru uvek sam bila direktno umešana, pa kad sublimiram sve što sam radila i kako sam radila, ne bih menjala ni suštinu, a ni formu.
Story: Šta vam se najlepše desilo tokom poslednjih pet godina, a šta biste voleli, kada biste mogli, da izbrišete?
- Najlepši trenuci su oni koje sam provodila sa svojom porodicom i publikom. Stefanov ulazak u svet odraslih i fešta priređena tim povodom, predstavljaju događaj koji svaka majka pamti, a moja dodatna satisfakcija su prijatelji koji su svojim prisustvom uveličali naš porodični jubilej. U poslu ću pamtiti veličanstvene koncerte u Zagrebu, Sarajevu, Mostaru i onaj u Ljubljani koji je proglašen za koncert godine u Sloveniji. Osetila sam se poletno kao osamdesetih godina kada sam bila na vrhuncu karijere jer sam među publikom videla decu onih koji su stasavali uz moje pesme. Za mene, kao umetnika, to je velika privilegija jer pokazuje da je moja muzika vanvremenska. Da mogu, izbrisala bih svetsku ekonomsku krizu.
Story: Kako se osećate uoči jubilarnog pedesetog rođendana? Šta za vas predstavljaju godine i da li strepite od svake sledeće ili vas je iskustvo naučilo da je vreme saveznik koji samo donosi dragoceno iskustvo?
- Osećam se odlično! Srećna sam, zadovoljna i ostvarena, pa nemam razlog ni za čim da žalim. Karijeru sam gradila dok još nisam imala porodicu i mnogo obaveza, a deci sam se posvetila onda kada sam im bila najpotrebnija. Zajedno sa svojim rođendanom, ove godine slavim i tri decenije rada na estradi. Godine za nama su imale i lepih i manje lepih trenutaka, ali kao nepopravljivi optimista pamtim samo one lepe. Ne strepim od onih koje dolaze, naprotiv, radujem im se jer mislim da sam dovoljno postigla da uživam u plodovima svog rada. A što se budućih poslovnih poduhvata tiče, konačno mogu da radim polako, neopterećena rokovima, onoliko koliko i kad mi odgovara.
Story: Kako ćete proslaviti pedeseti rođendan?
- Provešću ga u Americi sa porodicom, ali još ne znam kako. Ne volim da se pravi velika fama oko mog rođendana, više mi znači da svi tog dana budemo zajedno.
Story: Da li je peta decenija života period u kojem je žena najzadovoljnija?
- Život je otvorena knjiga, a kada ste zreliji i iskusniji, spremniji ste da se nosite sa svim problemima koje vam on nameće. Kada sam imala dvadeset godina, umela sam da se iznerviram očas posla, a sada sam jača od svega. Teško me je izbaciti iz takta, a to valjda donosi zrelost. Srećnija sam, svakako, jer sa dvadeset godina grabiš kroz život i hoćeš sve sad i odmah. Željni ste da udahnete što više, a kako se približavate zrelijim godinama, shvatate da nema potrebe za žurbom. Koliko god da imate, ne možete spavati u dva kreveta ili jesti dve večere. Onda na red dolaze deca, radujete se njihovim uspesima, gledate kako rastu i ponosni ste što se pretvaraju u lepe i pametne ljude. Pored porodice, izvor nepresušne energije jeste i moja publika.
Story: Šta je teže: biti dobra majka i odana supruga ili zvezda šou-biznisa?
- Ako se dobro postave stvari, ne mora da bude teško ništa od toga. Kada ste na sceni, ne razmišljate o domaćim zadacima i tome ko će dete sutra voditi na trening, ako vi to ne možete. Kada ste u svom domu, tada niste javna ličnost, već imate zaduženja kao i svaka druga žena. Nema tu nikakve mistifikacije. Na naslovnim stranama naši životi izgledaju bajkovito, ali verujte, kada vam dete dobije temperaturu, tako je svejedno da li ste zvezda šou-biznisa ili obična žena. Poznate ličnosti nisu amnestirane od problema običnih smrtnika.
Story: Šta biste savetovali Lepu Brenu na početku karijere?
- Uradila bih sve kao što sam i tada. Sa devetnaest godina je teško odabrati pravi fakultet, a kamoli dobre saradnike. Često su me savetovali da napustim bend i počnem solo karijeru, da ne ulažem u produkciju... Bilo je onih koji su brinuli zašto ulažem u svoju rasvetu i ozvučenje, ali uspešno sam izbegla sve te neseserdžije kao saradnike. U svakom poslu treba biti racionalan, imati mentora koji ima kredibilitet i vešto plivati između avangardnog i konzervativnog. Treba naći meru. Mislim da sam našla pravu meru u svemu i zato Lepa Brena traje toliko dugo. Da sam se rodila na nekim drugim meridijanima, verujem da svojim kvalitetima ne bih bila ništa manje popularna od bilo koje svetske zvezde.
Jasmina Antonijević
