Frontmen grupe Galija Nenad Milosavljević u intervjuu za Glossy otkriva da je postao deda dečaka Joakima, s kojim lošim navikama se bori, a šta savetuje svojoj deci, te gde pronalazi mir nakon napornog dana.
Da li vam je neka pesma autobiografska?
- U bukvalnom smislu ne. Ali ako to posmatram iz nekog drugog ugla, recimo ugla koji definiše razloge za stvaranjem, onda bih mogao da kažem, da je svaka pesma na neki način autobiografska, jer objašnjava moje trenutno unutrašnje stanje. Mislim da autor nije baš privilegovan da gospodari svojim delima, svako delo se u jednom trenutku otrgne od svog autora i započne svoj život svojim putovanjem kroz vreme.
Intervju čitalaca: Nenad Milosavljević: Hvala što delite emocije s nama
Kako gledate na današnje mlade muzičare i šta ih savetujete?
- Strašno je nezahvalno savetovati, jer za savetovanje treba velika mudrost, da li je imam dovoljno? Mogu samo govoriti o svom iskustvu na osnovu kog baziram svoje mišljenje.Svaki počeci u stvaralaštvu su prepuni nade, obećanja, kao matora kurva koja vas onako zelenog, lukavo zavodi ne bi li joj platili svoj iskorak u njene odaje. A kad udjete u taj svet iluzije, neophodna vam je velika mudrost da bi ste opstali i ostali svoji. Jedini način da opstanete kao autohtona ličnost, je da ne štedite sebe hraneći svoj mozak znanjem i duhovnošću. Nikad, nikad, nikad, ne smete izgubiti sebe, a u bodleru prepunom obećavaja lake i ohole pameti, sve šljašti od lakih nota. Čudno je koliko je lako biti samo obožavan. A onda jednog dana, ako budete imali sreće, iznenada naidje dvorska luda, koja vam ispriča priču o carevom novom odelu. Sve ostalo, posle toga će zavisiti od vaše spremnost, odnosno, od onoga koliko ste radili i uradili na sebi.
Imate troje dece kćerku Janu,i dva sina Luku i Žarka . Kojim vrednostima ste ih učili i vaspitavali ?
- Za znanje je neophodna spremnost za učenjem. Veliko je pitanje u kojoj fazi njihovog odrastanja realno dopiremo do njihove svesti, zato i postoje različite faze učenja, koje su u direktnoj vezi sa odrastanjem. Za neke faze, pogotovo na početku njihovog odrastanja, ja nisam bio nešto efikasan, pre bi se reklo da sam bio odsutan, zbog čega sam često osećao grižu savesti, iako svestan, da tu baš i nema neke moje krivice.
Tako da sam morao da sačekam da dovoljno odrastu, da bi ih učio onim vrednostima koje su spremni da prihvate.Sad kad su postali mladi ljudi, moje prisustvo je daleko delotvornije iz prostog razloga jer se čujemo u tim našim dugim razgovorima. Najčešće diskutujemo na temu aktuelne estetike koju mediji diktiraju svojim delovanjem i onoga kako oni vide da bi trebalo da budu. To će naravno biti dug proces, jer je to večita tema za nas umetnike, a i oni neće prestati nikada da budu moja deca. Što se Žarka tiče, on je tek prva godina srednje škole u Nišu i rano je govoriti u kom pravcu će ići njegov razvojni put. On od malih nogu pokazuje veliko interesovanje za muziku i negde duboko osećam da će to biti važan element u njegovom daljem odrastanju. Ne znam da li, i u kojoj meri će muzika biti prisutna u njegovom životu, ali znam da ima dara i da muziku tretira na njemu osoben način.
Kćerka Jana se bavi glumom od malih nogu.Kako vi gledate na to i da li joj pomažete oko toga?
- To je bio njen izbor, ona se za to žestoko borila, ja tu nemam šta ni da dodam niti oduzmem, ja ne znam ni kako bih joj konkretno mogao pomagati, osim bezrezervne podrške koju uvek ima od mene. Ona je svesna u šta se upustila i da su to stvari za koje mora sama da se izbori, uostalom kao i svi mi.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani.
