Francuski fotograf rođen je 60-ih godina u Parizu, gde i danas živi i radi. Njegov vrtoglavi uspon u karijeri zaustavila je teška bolest, koja ga je ograničila da nastavi istim intenzitetom. Na njegov dalji rad uticao je potom i gubitak bliske osobe, što njegov umetnički izraz okreće prirodi...
Ponosan? Ja ne razmišljam tako
Modna industrija vrlo je izričita po pitanju post-produkcije i retko koja naslovnica, kampanja i editorijal snimljeni u poslednjih deset godina nisu prošli bar neku vrstu obrade. Po vašem mišljenju zašto je modnim magazinima toliko bitno da ljude učine perfektnim, nerealnim, drugačijim?
Mislim da ja nisam prava osoba za ovo pitanje. Ja sam ipak u neku ruku 'otac' digitalne post-produkcije te samim tim i neko ko je uticao da modni magazini počnu sa obradama fotografija. Ali od 2008. godine, prestao sam u potpunosti da obrađujem i dorađujem slike u grafičkim programima. Sada isključivo radim fotomontažu, superimpoziciju i duplu ekspoziciju."
Radili ste za Loreal, Jamamoto, Najki, Pako Raban, Živanši, Žan Pol Gotje i velike modne magazine. Da li se sećate kada ste bili najponosniji na sebe u tom modnom svetu?
Ponosan? Ja ne razmišljam tako. Rekao bih da sam bio 'skoro' pa zadovoljan! Ne sećam se neke određene naslovnice posebno, ali pamtim jednu sa Naomi Kembel za američko tržište, i to jednu koja je ako dobro pamtim, dobila nagradu za najbolju naslovnu u Americi te 1998. godine."
U umetničkom svetu uvek postoji nedoumica: da li bi umetnici trebali da objašnjavaju svoj rad ili da puste publiku da sama interpretira delo?
Kako kad, nekad nema potrebe jer delo vas odmah obuzme, ali često se desi da umetnik nije shvaćen, kao i njegov rad pa je potrebno napraviti mali uvod. Ja lično volim da dobijem to autorsko objašnjenje iz koga mogu dosta toga da naučim. Što se tiče mene, mogu satima da razlažem o umetnosti, svojim radovima. Samo me pitajte."
Insekti koji izgledaju kao rascetali cvet predstavljaju svojevrsnu mimikriju u prirodi u vašoj seriji fotografija Mimesis koju ste uradili bez bilo kakve digitalne manipulacije. Da li možete nešto više da nam kažete u vezi same serije koju će beogradska publika imati prilike da vidi?
Pre te serije čitao sam dosta ruskih romana. U jednoj od tih knjiga radilo se o transparentnom lotosu sa druge planete. Zatim sam pročitao rad engleskog naučnika Ruperta Šeldrejka o morfičkim poljima. Nakon toga rodila mi se ideja da prikažem taj obrunut proces mimikrije u kojoj se ne menjaju insekti, već biljke / cveće."
Fotograf poginuo u nesreći dok je pratio Džastina Bibera
Sarađivali ste sa mnogobrojnim supermodelima, ali samo je Naomi uspelo da joj posvetite jedan ceo projekat. Čini se kao da je britanska manekenka postala vaša muza, pa šta je toliko specijalno u vezi Naomi? Po čemu je ona drugačija?
Naomi ima tu jedinstvenu energiju, tu magnetsku prodornost. Kad god radim sa njom, ispred sebe nemam samo jednu prelepu ženu već i damu koja je neverovatno samouverena, sigurna u sebe. Upravo zahvaljujući njenoj samouverenosti su i nastale te serije na kojima je ona potpuno drugačija. Moram da napomenem da sam takođe uživao radeći sa Leticijom Kastom i Bijonse. Saradnje sa njima su mi ostale u baš lepom sećanju. Veliki profesionalci, prelepe žene i osobe koje imaju neverovatnu moć transformacije."
Pionir ste numeričke i digitalne fotografije, ali poslednji niz godina radite najviše sa analognom, kreirajući nestvarne art slike koristeći mahom duplu ekspoziciju, superimpoziciju (preklapanje) i fotomontažu. Da li mislite da bi kreativnost trebala da se vrati na sam početak pre digitalne ere?
Ja sam fotograf i volim kada se fotografija najviše oslanja na film, bez obzira na to što povremeno koristim grafičke programe za doradu.
Žao mi je samo što se obrade sada rade po nekom trivijalnom šablonu i što je digitalna fotografija standardizovala sve. Ali modni svet je taj koji je doprineo da sva lica izgledaju isto, kad su vam prodavnice svuda iste i pune identične robe koju možete da nađete u Beogradu, Tokiju, Riju i Njujorku. Svi gradovi počinju da liče jedni na druge: kao da su neki vulgarrni luksuzni šoping centri.
Jedan od razloga zašto se obrađivanje koristi toliko intenzivno je to što profesionalne digitalne kamere imaju neverovatne rezolucije, daleko bolje od bilo kog filma te se svaka pora na koži vidi, oštre su slike. Bez retuširanja, čak i ona najlepša, mlada koža izgledaće undone."
Često ste bili na listama najboljih fotografa na svetu. Koga biste vi stavili na taj spisak, ko je vaš najbolji fotograf svih vremena?
Da budem iskren, nikada nisam razmišljao o tome. Volim rad Nika Najta, Ervina Blumenfeda, Irvinga Pena naravno, Berenis Abot, Burka Vajta... ima toliko talentovanih ljudi! Teško je odabrati, izdvojiti jednog."
