Francuski fotograf rođen je 60-ih godina u Parizu, gde i danas živi i radi. Njegov vrtoglavi uspon u karijeri zaustavila je teška bolest, koja ga je ograničila da nastavi istim intenzitetom. Na njegov dalji rad uticao je potom i gubitak bliske osobe, što njegov umetnički izraz okreće prirodi...
Seb Janijak nije samo pionir digitalne fotografije i izumitelj digital mat pejnting tehnike, već i čovek iza sjajnih video spotova - Dženet Džekson ("Together again"), Robija Vilijamsa ("Rude Box"), Daft Pank ("Burnin"), Boba Sinklera ("Darlin")... ali i nezaboravnih kampanja za Živanši, Žan Pol Gotje (sa Filipom Starkom), Pako Raban (Ultra Vajolet), Loreal sa Bijonse, Colistar, Jamamoto, Najki.
Pionir digitalne fotografije Seb Janijak u Beogradu (FOTO)
Ovaj maeastralni umetnik postavio je nove parametre u istraživanju, ograničavajući se na tehnike analogne fotografije, piše Elle, kao što su dupla ekspozicija, superimpozicija (preklapanje) i fotomontaža, inspirisan začetnicima fotografije kao što su Henri Pičh Robinson, Edvard Baldus, Oskar Gustav Rejlanderen ili Legrej, zato što ova prva generacija fotografa želi da dokaže da je fotografija, kao i slika, sama po sebi umetnička forma.
Prvu izložbu o ciklusima u vremenu, pod nazivom "Uchrony", imao je 1991. godine. Njegova surealna estetika preporučila ga je za modni svet te je ubrzo postao veoma tražen od strane časopisa kao što su Vog Pariz, Harper’s Bazar Njujork... U modnom svetu uradio je dosta naslovnih strana sa top modelima i zvezdama iz šou biznisa poput Naomi Kembel, Nadje Auerman, Dženet Džekson, Džilijan Anderson, TLC, Metod Men, Daft Pank, Matijas Šmit, Fil Beng...
Nakon gubitka bliske osobe, što njegov umetnički izraz okreće prirodi, on prestaje da radi sa klijentima, već stvara samo dela koja postaju deo umetničkih kolekcija, privatnih kolekcionara i muzeja.
U vašoj dugoj, tridesetogodišnjoj karijeri, nema sfere u kojoj se niste ostvarili. Radili ste kao fotograf, grafički dizajner, režiser muzičkih spotova i producent. Koja je vama profesija ipak najviše prijala, u kojoj ste najviše uživali?
U svakoj! Počeo sam sa crtanjem koje mi je omogućilo da postanem prvi grafički dizajner koji je crtao sa grafitnom olovkom! Već tada sam imao želju da radim kao režiser ali sam ipak postao fotograf. Moji umetnički radovi omogućili su mi da snimam muzičke spotove koji su u neku ruku zadovoljili moju neiscrpnu strast prema filmovima. Tek kasnije na red je došao modni svet, snimanje naslovnica, kampanja i editorijala. Tako da mi je vrlo teško da izdvojim jedan segment u kom sam najviše uživao. Znam u čemu nisam nikada. U poslu advertajzing direktora. Ta pozicija nije bila za mene. Mnogo pravila, ograničenja i mnogo forsiranja komercijalnog, već viđenog."
Iza vas je toliko sjajnih, originalnih i nezaboravnih spotova za Daft Pank, Dženet Džekson, Robija Vilijamsa i druga poznata muzička imena, pa nas je uvek zanimalo kako bi izgledao neki film u vašoj režiji, ali za sada to nismo uspeli da saznamo. Ko vas je zaustavio u filmskim snovima?
Niko me nije zaustavio! Potpisao sam ugovor sa tv kućom Kanal + za snimanje prvog svog filma, ali je čitav deal otpao nakon tri godine rada, i to zbog internog problema unutar samog Kanal-a. Zatim sam krenuo da pišem scenario za film koji je trebalo da produciraju kuće 'Europa Corp' i 'Avalanches Production'. Kada je red došao da odaberemo kompletnu ekipu, oboleo sam od teške bolesti koja me je dosta usporila i pokazala mi da više nemam toliku fizičku snagu da nastavim da radim istim tempom! Veliki igrani filmovi koje sam želeo da snimam zahtevaju priličnu dozu energije i fizičku izdržljivost, nešto čega sam morao da se odreknem nakon teške bolesti. Bar za sada."
Izjavili ste jednom kako je Holivud "umro" i da mu nedostaju umetnici koji će praviti inovativnu, zanimljivu i drugačiju kinematografiju, kao i da jedino još meksički i korejski reditelji briljiraju u sedmoj umetnosti po pitanju originalnosti i kreativnosti. Da li možete da nam kažete koje filmske režisere ste imali na umu?
Pa na primer Alehandro Gonzales Injaritu ili Park Čan-vuk. Svi njihovi filmovi su fantastično urađeni i originalni. Alberto Rodrigez koji je režirao film 'La Isla Minima' mi se takođe sviđa, kao i Damijan Sifron (The New Savages). Takođe volim Nikolasa Vindinga Refna (Drive)."
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
Ponosan? Ja ne razmišljam tako
Modna industrija vrlo je izričita po pitanju post-produkcije i retko koja naslovnica, kampanja i editorijal snimljeni u poslednjih deset godina nisu prošli bar neku vrstu obrade. Po vašem mišljenju zašto je modnim magazinima toliko bitno da ljude učine perfektnim, nerealnim, drugačijim?
Mislim da ja nisam prava osoba za ovo pitanje. Ja sam ipak u neku ruku 'otac' digitalne post-produkcije te samim tim i neko ko je uticao da modni magazini počnu sa obradama fotografija. Ali od 2008. godine, prestao sam u potpunosti da obrađujem i dorađujem slike u grafičkim programima. Sada isključivo radim fotomontažu, superimpoziciju i duplu ekspoziciju."
Radili ste za Loreal, Jamamoto, Najki, Pako Raban, Živanši, Žan Pol Gotje i velike modne magazine. Da li se sećate kada ste bili najponosniji na sebe u tom modnom svetu?
Ponosan? Ja ne razmišljam tako. Rekao bih da sam bio 'skoro' pa zadovoljan! Ne sećam se neke određene naslovnice posebno, ali pamtim jednu sa Naomi Kembel za američko tržište, i to jednu koja je ako dobro pamtim, dobila nagradu za najbolju naslovnu u Americi te 1998. godine."
U umetničkom svetu uvek postoji nedoumica: da li bi umetnici trebali da objašnjavaju svoj rad ili da puste publiku da sama interpretira delo?
Kako kad, nekad nema potrebe jer delo vas odmah obuzme, ali često se desi da umetnik nije shvaćen, kao i njegov rad pa je potrebno napraviti mali uvod. Ja lično volim da dobijem to autorsko objašnjenje iz koga mogu dosta toga da naučim. Što se tiče mene, mogu satima da razlažem o umetnosti, svojim radovima. Samo me pitajte."
Insekti koji izgledaju kao rascetali cvet predstavljaju svojevrsnu mimikriju u prirodi u vašoj seriji fotografija Mimesis koju ste uradili bez bilo kakve digitalne manipulacije. Da li možete nešto više da nam kažete u vezi same serije koju će beogradska publika imati prilike da vidi?
Pre te serije čitao sam dosta ruskih romana. U jednoj od tih knjiga radilo se o transparentnom lotosu sa druge planete. Zatim sam pročitao rad engleskog naučnika Ruperta Šeldrejka o morfičkim poljima. Nakon toga rodila mi se ideja da prikažem taj obrunut proces mimikrije u kojoj se ne menjaju insekti, već biljke / cveće."
Fotograf poginuo u nesreći dok je pratio Džastina Bibera
Sarađivali ste sa mnogobrojnim supermodelima, ali samo je Naomi uspelo da joj posvetite jedan ceo projekat. Čini se kao da je britanska manekenka postala vaša muza, pa šta je toliko specijalno u vezi Naomi? Po čemu je ona drugačija?
Naomi ima tu jedinstvenu energiju, tu magnetsku prodornost. Kad god radim sa njom, ispred sebe nemam samo jednu prelepu ženu već i damu koja je neverovatno samouverena, sigurna u sebe. Upravo zahvaljujući njenoj samouverenosti su i nastale te serije na kojima je ona potpuno drugačija. Moram da napomenem da sam takođe uživao radeći sa Leticijom Kastom i Bijonse. Saradnje sa njima su mi ostale u baš lepom sećanju. Veliki profesionalci, prelepe žene i osobe koje imaju neverovatnu moć transformacije."
Pionir ste numeričke i digitalne fotografije, ali poslednji niz godina radite najviše sa analognom, kreirajući nestvarne art slike koristeći mahom duplu ekspoziciju, superimpoziciju (preklapanje) i fotomontažu. Da li mislite da bi kreativnost trebala da se vrati na sam početak pre digitalne ere?
Ja sam fotograf i volim kada se fotografija najviše oslanja na film, bez obzira na to što povremeno koristim grafičke programe za doradu.
Žao mi je samo što se obrade sada rade po nekom trivijalnom šablonu i što je digitalna fotografija standardizovala sve. Ali modni svet je taj koji je doprineo da sva lica izgledaju isto, kad su vam prodavnice svuda iste i pune identične robe koju možete da nađete u Beogradu, Tokiju, Riju i Njujorku. Svi gradovi počinju da liče jedni na druge: kao da su neki vulgarrni luksuzni šoping centri.
Jedan od razloga zašto se obrađivanje koristi toliko intenzivno je to što profesionalne digitalne kamere imaju neverovatne rezolucije, daleko bolje od bilo kog filma te se svaka pora na koži vidi, oštre su slike. Bez retuširanja, čak i ona najlepša, mlada koža izgledaće undone."
Često ste bili na listama najboljih fotografa na svetu. Koga biste vi stavili na taj spisak, ko je vaš najbolji fotograf svih vremena?
Da budem iskren, nikada nisam razmišljao o tome. Volim rad Nika Najta, Ervina Blumenfeda, Irvinga Pena naravno, Berenis Abot, Burka Vajta... ima toliko talentovanih ljudi! Teško je odabrati, izdvojiti jednog."
