- Bora Čorba mi je postao novi idol. Obožavam ga! Ima taj stil, dugu kosu, on je hipi iz mog vremena. A za Mandu... Oh bože, koliko mi je žao. Proveli smo zajedno jedan ceo dan, a kao da ga znam ceo život. Tad mi je i pomogao u jednoj sceni. Bio je to dijalog između nas dvojice i Mandi se učinilo da je suviše kratak, te me je posavetovao da ga proširim. I ja sam ga poslušao i svi su se oduševili. On je mene oduševio.
Kako je izgledalo vaše druženje?
- Pušili smo i pili kafu i rakiju zajedno. Pričali smo i predložio sam mu da farbam pozorište „Boško Buha“. Kažem ja njemu da ću doći u Beograd. Nije mi verovao. Nažalost, nisam imao prilike da dođem jer sam ostao u Somboru da pomognem klincima iz benda Džem displej da snime pesmu „Waiting for the rain“. Hteo sam da pomognem Mandi jer se on, jadan, sam toliko trudio da sredi to pozorište. Nisam uspeo. Mnogo mi je žao.
Šta kažu vaši prijatelji za Srbiju?
- Džon Sevidž, Majkl Pere i Nik Mankuso nisu mogli da veruju kakvi su ovde ljudi. Kako je sve funkcionisalo profesionalno, ali s ljubavlju. U Holivudu nema ljubavi, sve je samo posao. To je jedna mašina. Sevidž ne može da poveruje kako su ga ovde primili. U Holivudu s njim producenti neće da razgovaraju ni minut. On se krsti gleda u mene i pita me: „Je l‘ ovo tvajlajt zona.“ (smeh). „Kad dođeš kući, niko te ne šiša“, kažem ja njemu. Meni je fascinantno kako mi tretiramo svakoga. Svuda gde odemo, niko nas ne prekida, tamo bi nam zapečatili usta.
