Želeo ju je Holivud ali je zbog verenika rekla ne. Na vrhuncu slave, 1931, glumica se udala za inženjera Miodraga Đorđevića. Nameravala je da napusti glumu, a promenila je i veru, prešavši u pravoslavlje. Posle venčanja promenila je ime u Tamara Đorđević i nastavila je da živi u Beogradu.
Bila je i veliki patriota, većina njenih filmova je snimljena u Jugis, a malo je nedostajalo da zbog patriotizma završi u nacističkom zatvoru.
Tada joj je u pomoć pritekao tadašnji ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, a kasnije i nobelovac – Ivo Andrić.
Sve se desilo u leto 1939, tokom snimanja filma Centrala Rio. Ita je u to vreme morala da dokazuje i da nije Jevrejka.
Na snimanju je uz nju neprestano bio neki gestapovac, koji je ubrzo počeo sa verbalnim provokacijama na temu Jugoslavije. Ne znajući ko je taj čovek, Ita se s njim žestoko posvađala. Ovo je bilo prilično opasno jer su gestapovci hapsili koga i kako su hteli, što se desilo i mnogim glumcima. Kada je otkrila ko je ovaj čovek, Ita se obratila tadašnjem ambasadoru Kraljevine Jugoslavije, Ivi Andriću, koji joj je savetovao da se hitno vrati u domovinu. Pošto je već snimila svoje scene, odmah je spakovala kofere.
Njena poslednja uloga bila je u filmu Rat, u kojem je glumila s Batom Živojinovićem.
Ita je imala sina i ćerku, a šezdesetih se povukla iz javnog života i preselila se u Budvu. Preminula je u maju 1979. tokom velikog zemljotresa od astmatičnog napada. Sahranjena je u Beogradu na Novom groblju.