Unuci kao najveća radost
Ćerka Ana podarila mu je unuke Isidoru i Saru, a njih dve još u najranijem detinjstvu pokazale su ljubav prema profesiji svog dede. U jednom od svojih poslednjih intervjua koji je dao za magazin Story, Simić se osvrnuo na odnos sa svojom porodicom iako je retko kad govorio o privatnom životu.
Moja ćerka Ana želela je da se u mladosti bavi glumom i konkurisala je na Fakultetu dramskih umetnosti. Polagala je prijemni ispit, ali nije prošla. Nisam hteo da kao otac intervenišem i utičem na to da je ipak prime.
Kada se osvrnem na taj period, bolje je što je nisam podržao jer je danas velika produkcija i, za razliku od moje klase na kojoj nas je bilo osmoro, godišnje diplomira pedeset studenata. Privatno, najveće zadovoljstvo predstavlja mi druženje sa mojim unukama. Starija Isidora već je uplovila u glumačke vode i igrala je u Pozorištancetu Puž, a mlađa Sara počela je da priča kako bi volela da bude glumica.
Ipak, još je rano da je ozbiljno shvatimo", kroz osmeh i pošalice govorio je Nikola krajem 2011. godine, a u tom razgovoru objasnio je i zašto su mu mnogi zavideli na poletu i entuzijazmu koje pokazuje u osmoj deceniji.
Družim se sa mladima. Mladost je velika stvar, a nešto od toga pređe i na mene. Njima sam prenosio neka svoja zapažanja, a od njih primao energiju. Nažalost, nisam imao vremena da budem profesor i svoje iskustvo koje sam stekao gledajući velike glumce prenesem na mlađe generacije. Nisam želeo da polovično budem u nečemu jer i kad radim i kad volim, činim to do kraja i dajem se ceo", isticao je Simić, koga su kolege i novinari, na njegovo negodovanje, uvek oslovljavali prefiksom legendarni.
Lepa Brena tužna: Jako sam se potresla zbog smrti Nikole Simića
Legendarni? Šta to uopšte znači? Čovek živi do onog trenutka dok ga pamte, a s obzirom na to da sam ostavio veliki trag, mislim da me neće tako lako zaboraviti", bio je izričit čuveni glumac koji je u intervjuu za naš magazin otkrio šta za njega predstavlja ljubav.
To je velika motorna snaga. Ne treba to da bude samo ljubav prema nekoj osobi, već prema svemu, životu, poslu kojim se baviš, prijateljima, ćerki, unukama. To je ljubav. Čovek bez ljubavi i bez emocija ne može da funkcioniše. Takav sam sazdan, što bi rekao moj otac koji je bio pekar, takav sam zamešen."
