Zbog brojnih problema koji ga iznova sustižu, popularni pevač šansona i balada Miki Jevremović već godinama vodi upornu bitku protiv dijabetesa. Pozitivnom energijom, verom da će jednog dana sve biti bolje i da će sunce konačno obasjati i njega, ovaj umetnik pokušava da suzbije napredovanje surove bolesti. Ipak, Miki je svestan da nikada neće biti potpuno zdrav čovek i da će do kraja života morati da pazi šta jede i pije, kao i da će mu obavljanje svakodnevnih obaveza povremeno biti otežano. S ovim grubim saznanjem pevač se susreo u trenutku kada se prvi put začuo zvuk aviona koji su preletali Beograd.
- Kada je 24. marta 1999. godine prva bomba pala na Beograd, od straha i nerviranja dobio sam šećer s kojim se i danas borim. Bilo mi je strašno to što je počeo taj rat koji smo vodili protiv nadmoćnijeg i nevidljivog neprijatelja, tako da sam se momentalno razboleo. Međutim, vremenom sam naučio da se pridržavam raznih dijeta kako bih mirno živeo i vodio bitku protiv ove bolesti – kaže ovaj legendarni šezdesetosmogodišnjak.
Od tada pa do danas, kada god se iznervira ili čuje neku lošu vest, Mikiju se podigne nivo šećera u krvi, ali na svu sreću još nema potrebe za insulinskom terapijom. Vest da će njegova voljena ćerka Jelena Nedeljković posle nekoliko godina provedenih u Parizu nastaviti život sa svojom porodicom u Beogradu, pomogla je pevaču da se poslednjih meseci oseća mnogo bolje. Međutim, teška operacija njegovog sina Đorđa učinila je da se pevač zabrine i za sinovljevo, ali i svoje zdravlje.
- Taman kada sam saznao da će moja ćerka sa jednoipogodišnjim sinom Lazarom i zetom Predragom nastaviti život u Beogradu i da ću moći svakodnevno da uživam u odrastanju tog malog dečaka čiji me pogled uvek nasmeje, saznao sam da mi je najstariji sin veoma bolestan i da će morati na operaciju pluća. Naime, pošto i inače ne vodi računa o svom zdravlju, ne znajući da je ozbiljno bolestan, nije reagovao na tegobe koje je osetio, mislio je da ima samo temperaturu i kako ništa nije strašno. Kada je naknadno otišao kod lekara jer se i dalje nije osećao dobro, saznao je da je na nogama preležao upalu plića i oštetio plućno krilo, zbog čega je hitno morao da se podvrgne operaciji. Verujte mi, tih nekoliko dana koliko je on proveo u bolnici, bili su najduži u mom životu. Neprestano sam molio Boga da sve prođe kako treba i on je uslišio moje molitve. Nisam razmišljao o sebi, nego sve vreme strahovao za njega, ali skočio mi je šećer i dobio sam hipertenziju, povišen krvni pritisak. Srećom, sve je prošlo kako treba, mada me on stalno puno sekira jer uopšte ne vodi računa o svom zdravlju – zaključuje Miki koji se nada da će u skorijoj budućnosti dobiti nacionalnu penziju.
Aleksandra Dimitrijević
