Story cafe

Milena Živanović: Dečko mi je inspiracija

3
Glavna junakinja filma Amanet, Milena Živanović, opisuje zbog čega se zaljubila u Ivana, sina glumačkog barda Miodraga Mikija Krstovića, zašto je njen svet jednostavan i kada je najsrećnija
Foto: Vladimir Šporčić
Foto: Vladimir Šporčić


Pitala sam se gde ću pronaći sve te mračne strane u sebi, kojih je senario za film pun, ali glumac je biće koje sa svojim likovima otkriva samog sebe. Svakako su mi dali dosta prostora, što nije čest slučaj danas. Višnja i ja smo potpuno drugačije osobe. Ona je osvetnica koja je spremna na zločin, a ja sam privatno neko ko je sklon praštanju. Ali drago mi je da je moje glumačko biće moglo da posvedoči o čoveku danas. Čoveku koji grabi za karijerom, zaboravlja ko je, a u amanet budućim generacijama ostavlja gnev i društvo u kojem si nebitan kao pojedinac

Inspirišu me lepe knjige, dobri filmovi, moj dečko Ivan, moja porodica, pas Bambi. Najviše me pogađaju licemerje, otuđenost i ljudi sa hiljadu maski koje im ne dozvoljavaju da budu čovek. U mom svetu je sve jednostavnije, dozvoljeno je da su svi slobodni, nasmejani, tužni kad žele da budu tužni

Ivan se bavi filmskom produkcijom. Naravno da se bolje razumemo, jer smo na neki način oboje iz istog posla. Zaljubila sam se u njegov osmeh, vedrinu, predivne plave oči, a tu je profesija nebitna. Reći ću vam samo da je lepo kada pored sebe imate osobu koja vam je podrška i u čijim očima možete da se izgubite. Ostalo ću sačuvati za nas

Ljubav je moj pokretač u životu, na sceni, na svakom koraku. Svakako je radost u davanju, u praštanju, u prepoznavanju, najsrećnija sam kada otkrijem čoveka sa velikim č

Zahvalna sam im što su me naučili da je poštenje najvažnija ljudska osobina. Što su me odgajali da budem slobodno biće, koje sme da greši, sme da proba, da uživa i živi za svoju umetnost. Znajući da uz sebe imam svoju malu koloniju koja veruje u mene, ja se ničeg ne bojim i mogu sve

Ovo je grad koji me ispunjava i na jesen i u proleće, volim ga kad ga prekrije sneg i kad se ljudi lenjo razvlače po asfaltu koji curi od toplote. Volim kad sazri dud ispred JDP-a. U nadi da će roditelji naučiti decu da je najlepši provod u parku, a ne ispred televizora, da će mladi dobiti svoje prilike i šanse, da će narod imati dovoljno prihoda i želje da ide u pozorište i da će čovek prepoznati čoveka, čekam da moj lepi Beograd postane još bolji i lepši Otelo Zločin i kazna, Unosno mesto, Hinkeman, šta mora neka bude Dnevnik o Čarnojeviću

makonda-tracker