Milica Dabović: Skinula bih Majkla Džordana
Milica Dabović: Uvek idem srcem, manje mozgom
Žena je srećna zapravo onoliko koliko želi da bude srećna. Svi smo mi imali neke teške momente, trenutke, dane, minute...u svom životu, jer da nismo sigurna sam da ne bismo nikada bili ono što smo sada! Ali sreća je lepa samo dok se čeka. Godine su me naučile da budem strpljiva i ako sam u prirodi sve samo ne to (ja pucam iz prve pa gde pogodim) verovala da sve dolazi u svoje vreme i da se kockice moraju poklopiti. Mnogo puta pričala za celi zivot, ali bila razočarana... Što me ne ubija čini me jačom.Verujem u ljubav, uvek sam i uvek ću. U poslednje vreme život mi je oduzeo neke prijatelje a dao neke nove, bolje, plemenitije,vernije upornije, dobre,one srećne i zaljubljene. Ljubav kljucna reč, pokreće sve i daješ se ceo!!! Jesam,tako živim i dobijam tri puta više, važno je dočekati onog pravog, zaboraviš na sve igre koje si igrao do sada! Zbog toga dečice moja, ljudi moji,prijatelji volite i budite voljeni, verni srećni i zadovoljni, a na današnji dan takvih je malo!!! Sigurna sam da mi koji tako živimo ne znamo drugačije. I kada vidim da postojite srce mi je puno! A šta će ljudi pričati nikada me nije zanimalo... a šta novine pišu uzivam da čitam!!! S. Hvala ti što postojiš!!!
( Story.rs )
