U nedelji u kojoj pada rođenje rođen velikan srpskog glumišta, već šesti put zaredom u njegovu čast u Vrnjačkoj Banji održavaju se glumački susreti koji po njemu nose imeDanilo Bata Stojković, foto: Story press, Vladimir Šporčić
Za najvoljenijeg teškog čoveka, kako su za Danila Batu Stojkovića govorili oni koji su imali privilegiju da ga upoznaju i mimo bioskopskog platna, televizijskog ekrana ili pozorišne scene, malo bi bilo odvojiti jedan dan u godini koji će biti njemu posvećen. Toga su bili svesni idejni tvorci, a potom i organizatori manifestacije Dani Danila Bate Stojkovića koja se od 2010. godine održava u Vrnjačkoj Banji, turističkom biseru u kom je ovaj umetnik voleo da boravi i gde je imao mnogo prijatelja. Zbog toga se glumački susreti koji po Stojkoviću nose ime održavaju u trideset trećoj nedelji u godini u kojoj je i dan njegovog rođenja – 11. avgust 1934. Dok je u rodnom Beogradu stasavao u dečkića, majka ga je često vodila u Vrnjačku Banju koja je tada bila, što bi danas rekli, fensi. Kad je postao svoj čovek, uvek kad bi se vraćao s odmora, obavezno bi svraćao u Vrnjačku Banju, a godinama je tu proslavljao i svoje rođendane. Danas, kada ga više nema, oni se i dalje obeležavaju na istom mestu, samo u nešto drugačijoj formi.
Pozorišnu karijeru započeo je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1959. godine, a 1962. postao je stalni član Ateljea 212. Publika ga je posebno zavolela u Zvezdara teatru, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega.
Biti težak čovek i nije neki kompliment, osim ako nije reč o Danilu Bati Stojkoviću koji je briljantno odigranim rolama u kultnim ostvarenjima Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Balkanski špijun, kao i mnogim drugim, zaslužio da gospoda skidaju šešir, a dame rukavice kada ga sretnu i da generacije citiraju replike ovog barda srpske glume.
- Bata je bio težak čovek u smislu da nije dozvoljavao glupost, bio je snažan i sugestivan. Kad on počne da trtlja, nije pitao šta košta. Nije voleo neistinu i čim bi neko počeo da nešto laprda, odmah bi reagovao. Bio je prodoran, uvek je imao svoj stav i u tom smislu bio je težak. Voleo je društvo. Za njega je teatar bio na prvom, kafana na drugom, a kuća tek na trećem mestu. Pozorište je bila njegova svetinja koju je neizmerno poštovao. Uvek je savetovao ljude šta i kako treba da rade, umeo je da se razbesni ako ga neko ne posluša i u tom smislu znao je da bude nezgodan – rekla je krajem prošle godine za Story njegova supruga koju već trinaest godina koliko je prošlo od smrti ovog umetnika mnogi i dalje zovu Batina Olga. Poroda nisu imali, pa je to bio razlog više zbog kog su bili upućeniji jedno na drugo nego većina bračnih parova. Upoznali su se 1959. u Ateljeu 212 kada je Bata na trećoj godini Akademije za pozorišnu umetnost spremao svoju diplomsku predstavu, a ona ga je preslišavala kao inspicijent.
- Bio je jako tradicionalan, potekao je iz patrijarhalne porodice i kod njega se znao red – priseća se Olga Stojković naglašavajući da joj pokojni suprug i dalje veoma nedostaje.
- On je bio zadužen da obezbedi da imamo dovoljno para i da sve bude kako treba, a domaćici je prepuštao da radi svoj posao. Ono što bi zaradio, donosio je u kuću i kada bi mu zatrebao novac, tražio je da mu ga dam. Nije hteo da uzme sam nego bi jurio mene. Kažem mu, tu ti je u kuhinji, u fioci, ali jok. Poštovao je red, starije i porodica mu je bila najvažnija. E sad, to što je mnogo igrao, išao tamo-ovamo i dolazio u zoru, naprosto ide u rok službe. I ja sam radila u teatru pa mi je sve to poznato, ali ponekad sam bila i ljuta. On sedi sa društvom, a ja sve s osmehom pravim palačinke.
Olga Stojković i ove godine, na dan kada bi njen suprug obeležavao svoj rođendan, vreme provodi u njegovoj omiljenoj Vrnjačkoj Banji prateći Dane Danila Bate Stojkovića. Manifestaciju je ove godine otvorio glumac Slavko Štimac koji je s ovim velikanom srpskog glumišta delio kadrove u ostvarenju Varljivo leto, lajtmotivu ovogodišnje manifestacije.
