Ikona pop kulture i pionir roka sišao je sa životne scene veoma tiho, sasvim suprotno od načina na koji je živeo i muzicirao. Legendarni tekstopisac i gitarista Lu Rid preminuo je 27. oktobra 2013, u sedamdeset i prvoj godini, ali uzrok njegove smrti nije odmah saopšten. Poznato je, međutim, da je u aprilu ove godine podvrgnut transplantaciji jetre, što ga nije sprečilo da aktivno učestvuje u društvenom i javnom životu. Svega dva meseca nakon intervencije, prisustvovao je konferenciji u okviru Kanskog festivala kreativnosti Cannes Lions kada je na pitanje novinara šta je za njega savršen dan, inače naziv jedne od njegovi najpoznatijih pesama, odgovorio:
- Ovaj današnji. Uživam da razgovaram sa ljudima koje zanimaju različite stvari, volim da se sastajem s njima i da satima pričamo. Važno mi je da pogledam u oči one koji uživaju u muzici i shvatim kako razmišljaju. Mnogo stvari inspiriše me na ovom svetu. Sve se brzo menja i svaki put sve je tako drugačije - rekao je Rid koji nekoliko dana pre smrti prisustvovao promociji knjige fotografa Mika Roka u kojoj se nalaze njegove, ali i fotografije drugih rok ikona.
Luis Alan, poznatiji kao Lu Rid, rođen je 2. marta 1942. godine u Bruklinu, ali je odrastao na Long Ajlendu. Tokom života izjašnjavao se kao biseksualac, zbog čega je u dečačkim danima, na zahtev roditelja koji su želeli da ga reše tog ludila, podvrgavan elektrošokovima za koje se veruje da su samo povećali njegovu ljubav prema električnoj gitari i psihodeličnom zvuku. Sredinom šezdesetih, Lu Rid je upoznao velškog muzičara Džona Kejla s kojim je osnovao bend Primitives, da bi ga kasnije preimenovali u Warlocks. Kada je sreo gitaristu Sterlinga Morisona i bubnjarku Morin Taker, nastao je bend Valvet Underground. Nisu napravili komercijalan uspeh, ali su svojim neobičnim izgledom i zvukom zainteresovali tada ambicioznog umetnik Endija Vorhola koji ih je uključio u seriju svojih multimedijalnih događaja Exploding Plastic Inevitable. Njihova saradnja doprinela je prodoru avangarde i pop arta u mejnstrim kulturu. O dešavanjima oko uspona Endija Vorhola i drugih mladih umetnika tog doba koji su promenili svet i svest snimljen je i film Factory Girl, čija je centralna figura bila prva takozvana Super Star Idi Sedžvik. Baš njoj je, navodno, Lu Rid posvetio pesmu Femme Fatale. U filmu su brojne scene zajedničkih druženja u Vorholovoj Fabrici gde su nastajala najveća umetnička dela, neretko i kao rezultat opijenosti heroinom. U prilog tome svedoči i njegova pesma Heroin u kojoj, između ostalog, kaže: Heroin je moja žena i moj život.
Njegovo seksualno opredeljenje, ali i preterana konzumacija droge tokom sedamdesetih postali su pravi rok mit. Tih godina, navodno je zbog svađa izazvanih problemima sa drogom, napustio bend i nastavio solo karijeru kojom je osvojio čitav svet. Prvi album objavio je 1972, a poslednji 2007. godine. Uspeo je u htenju svakog stvaraoca, a to je da napravi dela koja će prevazići njegov lik i nastaviti da žive za sebe i u večnosti. Njegova najpoznatija pesma i danas ostaje Walk On the Wild Side, ali i Rock and Roll Heart, Perfect Day, Satellite of Love, Men of Good Fortune, Vicious, kao i mnoge druge. Sarađivao je sa brojnim poznatim muzičarima, a tokom 2011. godine objavio je album Lulu sa grupom Metallica i stvarao muziku sa rediteljem Džimom Džarmušom. Zbog načina života i rada neretko je bio kritikovan, a svojevremeno je kritičar Robert Kristgau napisao kako je Lu u problemu da pronađe nove načine da se pos**e po ljudima, na šta je Rid prokomentarisao: Moje s***e vredi više od nečijih dijamanata. Ridova divlja priroda i sklonost ka drogama tokom osamdesetih pomalo su omekšali.
Nakon kratkotrajnog i divljeg braka sa konobaricom Beti Rid kojom se oženio 1973, upoznao se sa britanskom stilistkinjom Silvijom Morales. Venčali su se devet godina kasnije i zajedno su proveli čitavu deceniju. Kako se priča, upravo mu je ona pomogla da u potpunosti pobedi zavisnost, bar kada su opijati u pitanju, dok je, kako se veruje, do kraja života ostao veran alkoholu. Prvi je pokušao da ga oslobodi zavisnosti Dejvid Bouvi koji mu je producirao jedan od najvećih albuma Transformer. Nakon raspada benda, navodno mu je baš on tim činom spasao život. Na ludi kamen stao je još jednom, sa poznatom umetnicom Lori Anderson s kojom je počeo da se zabavlja tokom devedesetih godina prošlog veka. Iako su radili i živeli zajedno, venčali su se tek 2008. i ostali zajedno do njegove smrti. Beogradska publika imala je prilike da ga vidi samo jednom, 2006. godine, kada je u krcatom Sava centru održao fantastičan koncert o kojem se i danas priča. Legendarni muzičar opisao je sebe na sopstveni, pomalo ironičan način, u stihovima pesme Rock and Roll Heart, u kojoj kaže: Pretpostavimo da sam glup jer nisam pametan, ali duboko u sebi nosim rokenrol srce.
Piše: Moni Marković
