Mateja Kežman: Grešan sam, ali samo Gospod može da mi sudi

2
Iako uživa u blagodetima svetovnog života, proslavljeni fudbaler Mateja Kežman ne krije da često odlazi u jedan crnogorski manastir gde mu razgovori sa monasima pomažu da se izbori sa svakodnevnim problemima: razvodom od supruge Emilije, tračevima da mu je odn
Mateja Kežman. Foto: Luka Šarac, Story Press
Mateja Kežman. Foto: Luka Šarac, Story Press

Proslavljeni fudbaler Mateja Kežman (34) nekada je osim po sportskim bravurama bio poznat i po skladnom porodičnom životu u kom je uživao sa suprugom Emilijom (32) i njihovo troje dece: Lazarom (11), Aleksandrom (9) i Jakovom (7). Međutim, svakodnevica mu se poslednjih meseci pretvorila u potpuni haos nakon što je započeta brakorazvodna parnica koja još traje zbog nemogućnosti da se supružnici dogovore u vezi sa svim detaljima koje nosi mukotrpni razvod. U međuvremenu, Kežman je sa devojkom Marijom Perković (27) u junu ove godine dobio sina Filimona, ali mediji ovih dana spekulišu da je i od nje pobegao i to u manastir jer su mu se smučile žene. Ipak, on je za Story otkrio da se iz jednog crnogorskog manastira vratio pre nekoliko dana i da je ponovo u Beogradu sa svojom izabranicom i četvoromesečnim sinom.

- Hvala bogu, sve je kako treba – počinje razgovor za Story Mateja odgovarajući na pitanje da li je u njegovom odnosu sa devojkom Marijom Perković sve u redu i nastavlja razgovor komentarišući našu konstataciju da mu u braku zato sigurno nije sve kako treba jer sa i dalje zakonitom suprugom Emilijom ne može da nađe zajednički jezik oko podele imovine i viđanja dece.

- Ako bog da, razvod će uskoro biti okončan. Borim se da to završimo na najbolji mogući način. Nema poteškoća u zvaničnom sudskom postupku pošto on ima svoj ustaljeni redosled, ali u toku su i vansudski pregovori dve strane. Očekujem da se njihov ishod završi dogovorom, a ne sudskim putem koji mnogo duže traje. Ono što je materijalno, ne može da kupi slobodu, mir i detinjstvo kakvo zaslužuju moja dece koja trpe ogroman medijski pritisak i zato želim da se ovo uskoro reši – iskren je čuveni sportista koji je poznat i kao veliki vernik, što implicira pitanje o tome da li sebe smatra dobrim i pravim hrišćaninom.

- Svi smo mi grešni, jedan je Gospod bezgrešni! Sigurno da sam veoma grešan kao i svi mi, ali bitno je da čovek to prepozna i pokuša da se izbori sa samim sobom. Koliko uspevam u tome, sudiće Gospod i jedan jedini Strašni sud koji je na to pozvan – kaže Mateja kojem veoma teško pada što pojedini mediji zajedno s njegovom suprugom Emilijom tvrde da je loš otac.

- Ko me poznaje, zna ko sam, šta sam i tu se ništa nije promenilo. Štaviše, na sve probleme oko sebe gledam kao na neko iskušenje, što oni i jesu, ali ljudi iz mog okruženja ne mogu da veruju do koje mere pojedini mediji preteruju s raznim budalaštinama koje se o meni plasiraju. Ali, jednostavno u takvom vremenu živimo. Možda je moja greška što se nisam oglašavao tim povodom i na taj način zaštitio svoju decu od španske serije u kojoj smo se svi našli. Možda ću uskoro, kada za to dođe vreme, dati neki svoj konačan sud o svemu kroz šta sam zaista prošao – priča jedan od naših najboljih fudbalera koji je samo za Story priznao da je proveo nekoliko dana u jednom manastiru.

- Bio sam na odmoru, prvo nakratko na Zlatiboru, a potom i u Crnoj Gori. Ko me poznaje, zna da mnogo provodim vremena u jednom manastiru u Crnoj Gori i veliki sam donator više manastira u Srbiji i Crnoj Gori. Družim se sa sveštenstvom, monasima i pokušavam da pronađem neki svoj mir, onoliko koliko je to moguće u ovim teškim vremenima. Proveo sam nekoliko dana kod svog duhovnog oca u jednom manastiru, ali to nije ništa neobično jer tamo od svoje devetnaeste godine svakih nekoliko meseci boravim po nekoliko dana – ističe poznati dobrotvor koji nije planirao da se duže zadržava u duhovnom hramu jer je tamošnji odlazak za njega u stvari bio odmor.

- Imao sam mnogo obaveza oko svoje agencije i letos nisam imao nijedan slobodan dan zbog organizacije prelaznog roka i svega ostalog u vezi sa klubom. Kada se sve to oko Vojvodine primirilo i završilo, uzeo sam slobodnih nedelju dana i iskoristio ih da napunim baterije za nove projekte koji me čekaju. Trenutno sam skoncentrisan na posao i imam mnogo ideja za nove projekte. Angažovan sam na više strana, kako u fudbalskim klubovima, tako i u Fudbalskom savezu Srbije, ali i u inostranstvu... Proteklog vikenda vratio sam se za Beograd da završim projekte koje sam započeo – navodi Mateja koji se nije snašao u obavljanju funkcije potpredsednika FK Vojvodina pa je rešio da ga napusti.

- Projekat koji sam imao za FK Vojvodinu je sjajan i finansijski nezavisan od Srbije jer se radi o inostranim investitorima. Ali, pošto moju energiju nisu prepoznali, te kontakte čuvam za nešto drugo. Mislim da će privatizacija naših pojedinih klubova rešiti mnoge stvari. Kada pošten privatnik u Srbiji bude mogao da kupi klub i postane pravi gazda, tada će moje ideje moći da se sprovedu. Ovako, postoji mnogo dobrih ideja koje je trenutno nemoguće izneti na teren i realizovati – razočarano će Kežman koji tvrdi da uzrok njegovih problema u FK Vojvodina nisu povezani s tim što je uz taj klub isuviše vezana figura pokojnog Bate Butorovića koji je bio miljenik i navijačkih i upravljačkih struktura.

- Ta njegova energija bila je veoma pozitivna i konstruktivna za klub. Otkako ga nema, sve je kao u onoj izreci: Kad mačke nema, miševi kolo vode. Predstavnici Vojvodine u ovom periodu jednostavno su imali druge ideje i drugačiji način razmišljanja od mog i ništa na kraju nije moglo da se dogovori. Zato sam rešio da se povučem i pustim ih da rade onako kako su to oni zamislili. Drago mi je zbog toga što sam tamo napravio sjajan tim i to se vidi već na početku ove sezone, a biće evidentno i u njenom nastavku – kaže Kežman koji se, iako se spekulisalo, nije preselio u Novi Sad sa devojkom Marijom i njihovom bebom.

- Bio sam non-stop na relaciji Beograd – Novi Sad. Prespavao sam tamo samo nekoliko puta i to u hotelu Park. Da se moja priča sa FK Vojvodina realizovala na pravi način, imao sam u planu da se preselim u Novi Sad, ali pošto nije, tu sam gde jesam i idemo dalje – kaže Mateja koji nastavlja život u srpskoj prestonici, a osmeh na lice, uz sve probleme koji su ga sustigli, najlakše mu vraćaju njegova deca, od kojih najmlađi Filimon ima samo četiri meseca.

 

Piše: Nikola Rumenić

makonda-tracker