Voditeljka Suzana Mančić (54) izgradila je sa svojom ćerkom Teodorom Kunić (21) iskren i drugarski odnos koji ipak nije lišen roditeljskog pristupa ni njenom, ni vaspitanju njene mlađe sestre Natalije (18). Život ove tri šarmantne dame najčešće je ispunjen smehom, a kada se nad njihovo porodično gnezdo i nadviju sivi oblaci, naučile su kako da ih savladaju i iz svake borbe izađu još jače. Dogodovštine koje im život čine uzbudljivijim i bogatijim ponekad im izmame radost, a nekad i suzu, a evocirajući nesvakidašnje uspomene prvo su se prisetile trenutka kada se Teodora javila mami iz policijske stanice.
- Jedne noći me je pozvala i rekla: Mama, opljačkana sam. Ukrali su joj telefon, novčanik i još neke sitnice i obavestila me je da se nalazi u policiji. Ja sam poludela i došla u stanicu, a ona je sa četiri drugarice stajala kao pokisla. Niko ih nije konstatovao dok ja nisam došla usred noći i pitala: Gde mi je dete – smeje se Suzana, a Teodora dodaje:
- Tog leta tri puta sam gubila telefon i sva tri puta bila sam u policiji. Kada sam poslednji put došla u stanicu policajci su mi rekli: Dobro bre, dete, šta radite sa telefonima? Od tada se, kad je reč o telefonima, sama snalazim jer je mama izjavila kako to ona više nikada neće činiti - priča starija naslednica poznate voditeljke, koja kao i njena sestra najviše voli da odene maminu garderobu. Suzana ističe kako obe obožavaju da nose i njene cipele i tašne, a posebno interesantne su im mamine minđuše koje kao po pravilu raspare i izgube jednu. Ništa manje neobične nisu bile ni situacije koje je proživljavala u detinjstvu dok ju je čuvala baka Vera.
- Najneprijatnije mi je bilo dok smo živeli u Zemunu. Bila sam jedina koja nije imala mobilni telefon, a pošto sam često bila napolju, baka me je stalno podsećala da treba da krenem na čas pa je oko pet popodne svakog dana zvala sa prozora i orio se ceo kraj: Teodora, časovi klavira! Potom bi dečaci išli za mnom i stalno vikali: Teodora, časovi klavira... Na kraju sam se i rasplakala na putu do škole - priseća se mlada pevačica koja se tokom gimnazijskih dana mučila i sa opravdanjima zbog bežanja sa časova.
- Bila je četvrti razred Treće beogradske gimnazije, a jednog jutra učinila mi se potpuno čudna. Sve vreme je sedela na kauču i nešto čekala. Kada sam je pitala zašto ne ide u školu, nije mi odgovorila konkretno. Tek na kraju shvatila sam kako je čekala poštara jer je očekivala telegram iz škole. Naime, svaki put kada bi joj razredni starešina napomenuo kako treba da dođem u školu zbog njenih izostanaka, ona se pravdala da sam u inostranstvu i davala mu pogrešan broj telefona. Škola je na kraju telegramom morala da me obavesti o tome šta se dešava - kaže kroz osmeh Suzana, dok Teodora ističe da ju je tada mama preduhitrila tako što je ipak preuzela telegram pre nje ostavljajući je u neizvesnosti. Teodora sada studira odnose s javnošću na Univerzitetu Megatrend, a nedavno je počela da se bavi i pevanjem. Inaće, svojim talentom za muziku odmalena je izazivala mamine suze radosnice, a prvi singl koji je uradila nosi naziv Pola srca.
- Ćerke sam upućivala u građansko vaspitanje, a želela sam da završe nižu muzičku školu i da sviraju neki instrument. Teodorin profesor je još u osnovnoj školi shvatio da ona ima dara za pevanje i prijavljivao ju je na takmičenja na kojima je pobeđivala. Jedno od takmičenja bilo je u Sava centru, a kada je izašla na binu na kojoj sam ja do tada stotinu puta nastupala, stala mi je knedla u grlu i mislila sam da ću od uzbuđenja doživeti infarkt. Od suza koje su mi se slivale niz lice jedva sam uspela da uključim kameru koju sam ponela kako bih je snimila - govori ponosna mama kojoj naslednice pričaju svoje tajne. Kako devojke kažu, mama sve najbolje zna. Suzana voli da bude upućena u živote svojih ćerki, ali i da upoznaje njihove momke.
- Neke momke svojih ćerki upoznala sam slučajno, neke planski. Bude mi žao kada raskinu jer sam se s nekima i združila. Volim da znam šta se dešava s njima, ne da bih imala kontrolu, već tek da budem upućena, pa makar i sa balkona. (Smeh) - otkriva Mančićeva koja je ponosna na to što njena deca imaju izuzetno snažan karakter.
- Teodora ima jak karakter i ispoljila ga je još u detinjstvu. Kada smo se sredinom devedesetih vratili iz Moskve gde smo dugo živeli, govorila je ruski jezik kao materinji. Nisam želela da ga zaboravi, pa sam u kući puštala ruske filmove i muziku i pričala sa njima na tom jeziku. Jednog dana kad je ušla u kuću počela sam da joj pričam na ruskom, a mi je odgovorila: Mama, ja više ne govorim ruski. I tako je i bilo. Valjda su je deca ismevala - otkriva Suzana.
Ksenija Konić
