Jednom davno živela je jedna devojčica…Ovako počinje većina bajki čija je glavna junakinja sirotica koja sticajem okolnosti upoznaje princa, a nakon mnogo prepreka na kraju ostvaruje svoj san i posle raskošnog venčanja postaje princeza. Iako su se kroz istoriju kraljevski brakovi sklapali uglavnom između potomaka plave krvi jer se tako na najbolji način potvrđivalo savezništvo između zemalja, vremenom su konzervativne stege popuštale usled sudara sa savremenim dobom, ali i naletima strasne ljubavi koja ne poznaje granice.
OD FATALNE GLUMICE DO SMERNE PRINCEZE
Mada je istorija zabeležila pregršt slučajeva kada su prinčevi poklekli pred čarima običnih žena koje su potom dospele na tron, legendarna diva Grejs Keli bila je među prvima koja je već imala zavidnu karijeru i bogat ljubavnički staž kada je dospela na to mesto. Rođena je 12. novembra 1929. u Filadelfiji kao treće dete Margaret i Džona Kelija u imućnoj porodici, ali se tokom studija glume izdržavala baveći se manekenstvom i snimajući TV reklame. Prava zvezda postala je posle role u Hičkokovom filmu Pozovi M radi ubistva, a za ulogu u Provincijalki dobila je Oskara i Zlatni globus. Paralelno sa karijerom cvetale su i njene romanse sa kolegama, među kojima su bili Rej Miland, Bing Krosbi, Vilijam Holden, Klark Gejbl i Keri Grant. Tračevi o njenoj nezasitosti u krevetu otišli su dotle da je MGM morao da plati tabloidima kako bi prestali sa pisanjem pikanterija o njoj. Međutim, preokret je usledio 1955. kada je na Kanskom festivalu upoznala princa Renijea od Monaka koji je bio u dugoj vezi sa francuskom glumicom Žizel Paskal, ali ona nije mogla da mu podari priželjkivanog naslednika. Ljubav se rodila na prvi pogled, a princ je glumicu zaprosio tri dana nakon što ju je upoznao sa ostatkom porodice. Vest da će najlepša glumica postati princeza, odjeknula je poput bombe, a iako je sve ličilo na bajku, poseta je prošla u pogađanju oko miraza koji je Grejs trebalo da donese osiromašenom princu. Na kraju su se dogovorili za dva miliona dolara, a da bi se udala, morala je da prođe inkviziciju prinčevog sveštenika, kako bi se utvrdilo koliko je verski podobna da vlada kneževinom, ali i niz lekarskih testova koji bi potvrdili da je u stanju da rodi naslednika. Navodno je mrzela svaku sekundu venčanja koje se oteglo na dva dana, a počelo je 9. aprila 1956. jer je morala da dozvoli snimanje studiju MGM kako bi se oslobodila ugovora. Ipak, slika nasmejanih supružnika obišla je svet, a njihova zemlja ubrzo je postala raj za kockare i bogataše. Uskoro su dobili Karolinu, a naredne godine Alberta koji je sada na tronu, dok je princeza Stefani rođena 1965. godine. Javnost je pratila sva zbivanja u Monaku, a Grejs je bila modna ikona i bavila se organizovanjem dobrotvornih akcija. Međutim, ruža Monaka uvenula je 14. septembra 1982. od posledica teške saobraćajnu nesreće, kada se sa ćerkom Stefani vraćala sa putovanja po Francuskoj rivijeri. Umrla je u 53. godini, ali ni tri decenije kasnije nije zaboravljena.
ZLA KOB KRUNE…
Ko je mogao naslutiti da će mlađa ćerka glavnog konjušara Elizabete II, Dajana Spenser, postati britanska princeza i zauvek ostati u srcima ne samo Engleza, već i ljudi širom sveta. Rođena je 1961. u Park Hausu, u Norfolku, u malo poznatoj grofovskoj porodici, a roditelji su joj se razveli kada je imala sedam godina. Nakon jedva završene srednje škole preselila se u u London gde je radila kao domaćica na žurkama, bejbisiterka, medicinska sestra, ali i instruktorka igranja. Zanimljivo je da je princ Čarls od Velsa u detinjstvu bio dobar prijatelj s njenim mlađim bratom, a jedno vreme i u vezi s njihovom starijom sestrom Sarom. Interesovanje za mršavu, ali lepuškastu Dajanu pokazao je tek u leto 1980. tokom jednog golf turnira, kada ga je porodica uveliko pritiskala da obezbedi naslednika. Nakon kratkog druženja, ubrzo je Dajanu predstavio porodici. Venčali su se 29. jula 1981. u Katedrali svetog Pavla u Londonu, a ceremoniju veka gledalo je više od 750 miliona ljudi. Lejdi Di je bila prva Engleskinja posle tri veka koja se udala za naslednika britanske krune. Iako je na prvi pogled ostvarila san skoro svake devojčice, njen život ubrzo je postao pakao. Naime, nakon rođenja prvog sina Vilijama, zapala je u postporođajnu depresiju zbog čega je pokušala da se ubije.
- Zbog ogromne količine bola u meni poželela sam da se povredim. Nameravala sam da nastavim svoj život kao supruga, majka i princeza, ali nisam volela sebe i imala snage da se izborim sa pritiskom. Zato sam povredila ruke i noge - rekla je Dajana kasnije, koja je bila očajna i zbog saznanja da se njen muž i dalje viđa sa svojom bivšom devojkom Kamilom Parker-Bouls. Jedan od pokušaja da se spase brak bilo je i rođenje drugog sina Harija 1984. godine, ali ubrzo je otkrila da pati od bulimije. Mediji su u početku ćutali o njihovim bračnim problemima, a onda su na površinu isplivala i bračna neverstva. Dajana je 1995. priznala da je varala Čarlsa od koga se razvela 1996. godine, kada je izgubila i titulu. Pisalo se da su među njenim ljubavnicima bili telohranitelj Bari Manake koji je poginuo 1987. pod nerazjašnjenim okolnostima, prodavac automobila Džejms Gilibej, instruktor jahanja Džejms Hjuit, umetnički trgovac Oliver Hoare, ragbista Vilijam Karling, kardiohirurg Hasnar Khnar, pevač Brajan Adams, pa navodno i španski kralj Huan Karlos... Posle razvoda uplovila je u vezu sa plejbojem Dodijem el Fajedom, sinom milijardera i vlasnika čuvene robne kuće Harrold’s, a britanski mediji spekulisali su da će se njih dvoje i venčati. Ipak, veza se tragično završila kada su oboje poginuli u saobraćajnoj nesreći 31. avgusta 1997. Sahranjena je uz sve kraljevske počasti, ali uzroci nesreće nikada nisu otkriveni do kraja. Nakon vesti o pogibiji, ulice Londona bile su preplavljene cvećem i porukama za Lejdi Di koja je, zahvaljujući humanitarnom radu i pomoći koju je nesebično davala, dobila epitet narodna princeza.
KAD LJUBAV PREKRŠI TRADICIJU
Pre nego što je postala španska princeza, Leticija Ortiz bila je novinarka i voditeljka u informativnom programu nacionalne televizije. Rođena je 15. septembra 1972. u Madridu a njen otac Hesus bio je takođe novinar. Posle studija žurnalistike, karijeru je počela u novinama, a potom je za televiziju izveštavala sa brojnih važnih događaja, ali njen najveći životni uspeh bilo je to što joj je pošlo za rukom da osvoji prestolonaslednika Felipea. Njihovo venčanje 22. maja 2004. pretvorilo je Madrid u monarhistički centar sveta, a svadbenu ceremoniju pratilo je preko dvadeset i pet miliona ljudi. Osim što je bilo spektakl za gledaoce, venčanje je na neki način predstavljalo i političko ujedinjene zemlje jer su sve razlike na trenutak bile zaboravljene. Španci su prvi put posle 1879. dobili potencijalnu kraljicu koja nije plave krvi. Bivša novinarka prihvaćena je od ogromnog dela stanovništva, osim kod zadrtih moralista koji nisu mogli da joj oproste desetogodišnji brak s Alonsom Perezom, profesorom književnosti iz srednje škole koju je nekada pohađala. Na svu sreću, brak je bio samo građanski pa crkva nije imala ništa protiv, a njen bivši muž nikada nije otkrio nijedan detalj iz njihovog zajedničkog života. Princ Felipe tvrdio je kako se oženio ženom koju voli, a ona se posvetila naslednicima i donela na svet Leonoru (7) i Sofiju (5). Zajedno sa mužem obavlja pregršt reprezentativnih funkcija, a Španci je naročito vole jer se zbog svog jednostavnog, ali otmenog stila odevanja često nalazi na listama najbolje obučenih žena.
STRPLJENJE SE ISPLATI
Nijedna žena posle smrti voljene Lejdi Di nije izazvala toliku pažnju svetskih medija kao Kejt Midlton. Ona je prva osoba bez aristokratskih korena kojom se posle tri stotine pedeset godina britanske tradicije oženio neko od pretendenata na britanski presto. Devojčici iz Berkšira uspelo je da od školske koleginice princa Vilijama postane princeza. Rođena je 9. januara 1982. kao najstarije dete uspešnog preduzimača Majkla i bivše stjuardese Kerol Midlton, a ima mlađu sestru Pipu i brata Džejmsa. Spekuliše se da je princa Vilijama upoznala još u osnovnoj školi, a trinaest godina zajedno su glumili u viktorijanskoj melodrami Ubistvo u crvenom štaglju, u kojoj vračara Kejtinom liku predskazuje da će se udati za muškarca iz svojih snova i u predstavi zaprosio ju je upravo Vilijam. Godine 2001. na prestižnim studijama istorije umetnosti u Škotskoj prvo su postali dobri prijatelji, a zatim i cimeri, da bi negde oko Božića 2003. između njih planula ljubav. Mediji su je u šali prozvali strpljiva Kejt jer je sedam godina čekala da je on zaprosi, a 2007. su nakratko i raskinuli jer ona navodno nije mogla da podnese da ih paparaci prate u stopu. Posle nekoliko meseci obnovili su romansu, a tri godine kasnije tokom odmora u Keniji, Vilijam je zaprosio Kejt pruživši joj verenički prsten optočen safirima koji je pripadao njegovoj preminuloj majci. Iako su do tada već bili planetarno popularni, njihovo venčanje 29. aprila 2011. izbacilo ih je u orbitu interesovanja jer je euforija oko svadbe trajala mesecima, a mnogi fanovi iz celog sveta doputovali su u London da bi bar izdaleka posmatrali ceremoniju. Tek što su razmenili zavete, počeli su medijski pritisci oko Kejtine trudnoće koji su naročito pojačani nakon prve godišnjice braka i sve su glasnija bila nagađanja da će njih dvoje narušiti kraljevsku tradiciju jer nisu dobili naslednika. Dodatne nevolje izazvale su obnažene fotografije vojvotkinje od Kembridža koje su objavljene jesenas, ali početkom decembra svim dušebrižnicima konačno su zapušena usta jer je iz Bakingemske palate potvrđeno da je u drugom stanju. Od tog trenutka britanske kladionice uveliko objavljuju kvote za klađenje koje se odnose na ime, pol, bebinu boju kose, a priča se i da princeza nosi blizance i kako će se poroditi na rođendan Lejdi Di, 1. jula. Najbizarniji momenat dogodio se nakon Kejtinog izlaska iz bolnice Kralj Edvard Sedmi gde je provela tri dana zbog problema sa mučninom, kada je medicinska sestra Jasinita Saldani odala podatke o njenom stanju nasevši na šalu voditelja australijskog radija 2DayFM Mela Grega i Majkla Kristijana, koji su se predstavili kao britanska kraljica i princ Čarls. Nesrećna bolničarka pronađena je mrtva dva dana kasnije nakon što se ova informacija proširila širom planete, a prinčevski par izrazio je žaljenje.
SVETSKO, A NAŠE
Po životu princeze Jelisavete Karađorđević definitivno bi mogao da se snimi holivudski blokbaster jer je ona prošla sve – od druženja sa svetskim džet-setom i burnih ljubavi do borbe oko zaostavštine. U njenim venama teče krv skoro svih evropskih dinastija, a rođena je 7. aprila 1936. u Beogradu kao ćerka jugoslovenskog kneza Pavla i grčke i danske kneginje Olge. Ona je čukununuka vožda Karađorđa i direktan potomak ruske dinastije Romanov, kao praunuka velikog kneza od Rusije, a u drugostepenom je srodstvu sa španskom kraljicom Sofijom i princom Čarlsom. Kako stoji na njenom zvaničnom sajtu, prvi put se udala za proizvođača odeće iz Amerike Hauarda Oksenberga 21. januara 1961. s kojim je dobila ćerke Katarinu i Kristinu, ali par se razveo 1969. godine. Za drugog muža, bankara Nila Balfura, udala se u Londonu 23. septembra 1969. i rodila mu sina Nikolasa, a razveli su se 1975. Posle toga neko vreme bila je verena za čuvenog velškog glumca Ričarda Bartona.
- S njim sam bila dva meseca na Azurnoj obali. Nije to bila velika ljubav, on je hteo da se oženi princezom, a ja sam želela da postanem glumica u Holivudu – rekla je za magazin Ona, a spekulisalo se da je bila u vezi i sa Frenkom Sinatrom i Džonom Kenedijem. Treći put se udala 28. februara 1987. u Limi za Manuela Uloa Elijasa, bivšeg premijera Perua kojim je dugo bila opsednuta. Zahvaljujući njemu dobila je srpsku vizu i prvi put posetila svoju zemlju iste godine posle četiri i po decenije, ali ga je dve godine kasnije ostavila. Već deset godina živi u Beogradu, a njen dugogodišnji partner je bivši operski pevač Dragan Babić koji joj je desna ruka za sve poslove. Ona je uspešna poslovna žena koja ima svoju liniju parfema, objavljivala je knjige za decu, a krajem 1990. osnovala je Fondaciju princeza Jelisaveta koja je za vreme građanskog rata na prostoru Jugoslavije pomagala izbeglicama i žrtvama, zbog čega su je prozvali narodna princeza. Za predsednika Srbije kandidovala se 2004. godine. Zahvaljujući Jelisavetinim naporima, Viši sud u Beogradu je 15. decembra 2011. rehabilitovao njenog oca, kneza Pavla Karađorđevića, nekadašnjeg namesnika Kraljevine Jugoslavije čime je poništena odluka Državne komisije iz septembra 1945, kojom je on proglašen ratnim zločincem i oduzeta su mu sva građanska prava, kao i imovina u zemlji. Time je u 75. godini ostvarila svoju životnu misiju.
Supruga prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, princeza Katarina, rođena je u Atini 13. novembra 1943. od oca Roberta Batisa i majke Ane. Studirala je biznis u Americi, a 2007. dodeljeno joj je zvanje počasnog doktora nauka na Univerzitetu Šefild u Velikoj Britaniji. Iz prvog braka ima sina Dejvida i ćerku Alison. Princa Aleksandra Karađorđevića upoznala je 1984. u Vašingtonu, a venčali su se u Londonu 21. septembra 1985. Kraljevska porodica nastanila se u Belom dvoru u Beogradu 17. jula 2001. Ova dama je aktivna na polju humanitarnog rada kao pokrovitelj brojnih organizacija, a kroz svoju fondaciju naročito pomaže deci i starijim licima. Mnogi cene to što pleni srdačnošću i bolje govori srpski jezik od svog supruga.
Jelena Kulović
