Najviše mu se raduju deca, a ovo treba uraditi čim ustanete: Ove običaje treba ispoštovati na Lazarevu subotu (Vrbicu)

Pred nama je jedan od omiljenih dečijih praznika tokom kojeg se okupljaju vernici oko crkva u kojima se deci kupuju zvončići i pletu venčići od prutova vrbe 

Lazareva subota ili Vrbica, obeležava se 12. aprila, dan uoči velikog praznika Cveti. Ovaj praznik se slavi širom Srbije. U našoj tradici datira još od IV veka i prepun je lepih običaja, a jedan se izvodi prvi ujutro, čim se probudimo na dan praznika.

 

Ujutro, kažu običaji, treba otići na reku da se umijete. Potom iz reke treba uzeti kamičak, staviti ga na nogu i šutnuti ga što dalje uz reči "Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila."

 

S obzirom na to da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati.

Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe. Vrbove grane koje se potom dele narodu, simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.

 

Prema predanju, Lazar je, kao kiparski arhiepiskop, živeo još 30 godina po vaskrsenju, propovedajući hrišćanstvo. Pravoslavni vernici istovremeno proslavljaju i Vrbicu koja, prema kanonu crkve, počinje službama bdenja u navečerje Cvetne nedelje, svečanog ulaska Hristovog u Svetu zemlju.

 

Taj dan se slavi kao Lazareva subota jer se smatra da je tog dana Isus Hristos vaskrsao Lazara iz groba. Vrbica je uvek subotom, dan uoči praznika Cveti, koji je nedelju dana pred Vaskrs.

Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe i time simbolično predstavlja svečani Isusov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici.

 

Događaj Lazarevog vaskrsenja se, prema jevanđeljima, dogodio u Vitaniji i uvod je u novu veru u Vaskrsenje.

 

Prema jevanđelskom predanju, Hristos je stigao u Vitaniju četiri dana posle smrti Lazareve, oživeo ga i digao ga iz groba, pa je taj praznik poznat i kao Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog.

 

U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika. Vaskrsenje Lazarevo naljutilo je prvosveštenike i, kako kaže jevanđelsko predanje, neposredan je povod za odluku judejske skupštine o pogubljenju Spasitelja.

 

Bonus video:

Običaji za Srpsku novu godinu