Srce legendarne glumice i nekadašnje mis Jugoslavije Zlate Petković prestalo je da kuca u ponedeljak 3. decembra u 13 časova i 40 minuta. Neverica i tuga zbog preranog odlaska dame koja je plenila svojim osmehom i vedrinom jedino je što je ostalo. Ali izgleda da Bog na nebu sebi bira najbolje društvo...
Mada je godinama unazad imala probleme sa visokim krvnim pritiskom, sve je počelo nakon što joj je u četvrtak 22. novembra pozlilo u stanu u Resavskoj ulici kada je kolima Hitne pomoći prebačena u Urgentni centar. Iako je u prvi mah objavljeno da je imala težak moždani udar i da joj je život u opasnosti, njen suprug i frontmen etno grupe Balkanika Aleksandar - Sanja Ilić (61) sa kojim ima sina Andreja (28), demantovao je to sutradan rekavši kako nije doživela šlog već da joj je skočio krvni pritisak pa su zbog toga hitno morali na kontrolu. Ipak, glumičino stanje bilo je vrlo loše i lekari su zbog pucanja aneurizme koja se inače javlja na račvama velikih krvnih sudova u mozgu bili nemoćni. Iako ova urođena ili stečena proširenja arterija ponekad celog života ostanu nema i ne dajući nikakve simptome, njihovo krvarenje je vrlo često fatalno. Mada je u početku bila u svesnom stanju na odeljenju Intenzivne nege, lekari su Zlatu ubrzo uveli u stanje veštački izazvane anestezije kako se njen organizam ne bi dodatno naprezao.
- Sada je sve u božjim rukama. Jedino što možemo jeste da razmišljamo pozitivno i nadamo se najboljem - rekao je Ilić 28. novembra za Telegraf, koji se, nakon što je njegova supruga sutradan vraćena u svesno stanje, zajedno sa lekarima ponadao da će doći do poboljšanja. U noći između prošlog četvrtka i petka spekulisalo se i kako je, nakon što je došlo do pogoršanja situacije, glumica operisana, ali članovi njene porodice nisu bili dostupni za medije.
- Zlati je pukla aneurizma. To je isti efekat kao da je bomba eksplodirala u mozgu. Praktično se već danima borimo da je povratimo iz kome, ali je stanje veoma loše i uskoro se može desiti da i srce otkaže. Mislim da se u ovom trenutku veoma teško nešto može popraviti jer je njen mozak, nažalost, pretrpeo velika oštećenja - objasnio je u ponedeljak, 3. decembra za Blic doktor i neurohirurg Branko Đurović, koji je bio upućen u stanje Zlate Petković, i to samo nekoliko sati pre nego što se njen život u pedeset i osmoj godini ugasio, a njeno ime preselilo u legendu…
A ona je još kao tinejdžerka svojom lepotom mamila uzdahe muškaraca širom Jugoslavije. Prvo je pokazala da ima dobar glas i stas, a kada je završila Akademiju, postala je jedna od najpoznatijih domaćih glumica. Najveći deo života provela je u Beogradu, a igrom sudbine rođena je u Svrljigu, 11. februara 1954. godine.
- Moj tata Borislav radio je kao ekonomista, a kako je tada važilo pravilo da radite tamo gde vas rasporede, često smo se selili. Otac Nišlija i majka Beograđanka upoznali su se u Boru. Pred porođaj majka je otišla kod svekra i svekrve u Svrljig, a pošto je sneg napadao do krovova, nije mogla da se vrati i ja sam se rodila kod bake Nadice. Sentimentalno sam vezana za to mesto u kome sam provodila sve raspuste. Kod bake je vladala demokratija, što sva deca vole. Imali su veliko dvorište, gde sam uživala u toplim letima i zimama sa mnogo snega - ispričala je glumica u intervjuu za Story 2008. godine, koja se tokom školovanja mnogo selila, što je smatrala svojom prednošću jer je stalno upoznavala nove gradove i prijatelje.
- Družila sam se sa decom iz različitih slojeva. Jedno vreme smo živeli u naselju Aleksinački rudnici, gde stanuju isključivo rudari. Moj otac je tamo podigao jedan od najlepših domova rudara u ondašnjoj Jugoslaviji, a ja sam imala priliku da upoznam život koji je specifičan i potpuno drugačiji. Mnogo sam volela taj grad jer je izgledao kao velika banja. Jame i kopovi bili su van mesta koje je obilovalo zelenilom i brojnim parkovima. Obožavala sam i Nišavu. Inače veoma volim vodu. Dok smo živeli u Smederevu, slobodno vreme provodila sam na Dunavu, a jednom sam ga, zbog opklade i preplivala, na šta sam bila veoma ponosna. Majka Milica bila je nastavnica i to vrlo stroga, za razliku od tate koji je bio vrlo tolerantan, ali je svaku priču završavao diplomatskom rečenicom: Ako mama dozvoli, nemam ništa protiv. Brat Dejan i ja smo vaspitani patrijarhalno. Dozvoljavali su nam sve, pod uslovom da budemo dobri đaci. I to je sasvim ispravan stav, što sada znamo, iako smo se tada bunili.
Zlata i tri godine mlađi brat, koji je osamdesetih godina prošlog veka bio popularan pop pevač, muzikalnost su nasledili od roditelja koji su se razveli dok su oni bili tinejdžeri.
- Mama je slikala, a i ona i otac su muzikalni, tako da smo brat i ja u genima nosili muziku. Karijeru sam počela pevanjem kao srednjoškolka na audiciji koju je organizovao PGP. Tada sam živela na relaciji Smederevo - Beograd i sa svojim najboljim drugom Ljubanom Ninkovićem, bratom popularnog glumca Bode, došla sam na audiciju gde smo u duetu nastupili sa pesmom Novi svet, koju je Ljuba kasnije pevao sa grupom S vremena na vreme.
U žiriju je pored ostalih bio i Vlada Katić, urednik Čika, prvog jugoslovenskog tabloida.
Upravo on je pozvao Zlatu da učestvuje u njihovoj akciji za Izbor najlepše tinejdžerke Mis Bambi:
- Nisam to želela jer sam imala klasične pubertetske komplekse i smatrala da nisam dovoljno lepa. Onda su došli u Smederevo i ubedili moju majku da me nagovori da se slikam. I uspeli su - prisećala se kroz smeh.
Mlada plavokosa lepotica pobedila je na tom prvom Čikovom konkursu 1969. godine, što ju je odvelo u finale izbora za Mis tinejdž u Zagrebu, gde je osvojila titulu prve pratilje, a pobedila je Anita Buturina, buduća supruga pevača Miše Kovača. Ipak, otputovala je na svetski izbor u Tokio, gde su je prijavili kao godinu dana stariju kako bi mogla da se takmiči.
- Na tom izboru bilo je više od sedamdeset devojaka, a ja sam proglašena za mis fotogeničnosti. U Japanu sam provela mesec dana i upoznala život manekenki i modela, a posle toga vratila sam se u školu u Beograd. Pohađala sam drugi razred gimnazije i bilo mi je teško da uskladim obaveze i učenje. Na sreću, profesori su uglavnom bili tolerantni - evocirala je uspomene Zlata koja je potom učestvovala u izboru za mis Srbije i mis Jugoslavije 1971. godine na kome je pobedila i sa tom titulom takmičila se na svetskom izboru u Londonu.
- Tamo nisam osvojila nagradu, ali sam bila srećna što ću se vratiti školi i normalnom životu. Međutim, dobila sam poziv da u filmu Bubašinter glumim Dušicu. Posle ovog iskustva više ništa nije bilo kao pre. Život je počeo da me vuče na drugu stranu. Posle drugog razreda gimnazije otišla sam na prijemni za glumu. Ušla sam u uži izbor, ali sam odustala jer je bilo nemoguće da za nedelju dana spremim dve preostale godine škole i položim diferencijalni ispit.
Paralelno sa školovanjem Zlata je radila na televiziji Beograd kao najavljivačica programa i prva je gledaocima poželela dobar dan na tada eksperimentalnom Drugom programu. Kao model i manekenka često je putovala u Zagreb i nosila modele čuvene kreatorke Žuži Jelinek.
- Obaveze su me mnogo odvlačile od škole, a da bih sve uskladila upisala sam četvrtu godinu srednje u Zagrebu. Posle toga sam na beogradskoj Akademiji dramskih umetnosti položila prijemni u klasi Ognjenke Milićević. Studirala sam sa Bogdanom Diklićem, Radošem Bajićem, Lazom Ristovskim, Slavoljubom Fišekovićem, Ivanom Klemencom, Srđanom Dedićem, Snežanom Savić, Ljiljanom Stjepanović, Gordanom Kosanović i Gordanom Pavlov. Bila je to odlična klasa i mnogo smo se družili. Više vremena provodili smo zajedno nego sa svojim porodicama. Sećam se kako sam sa Diklićem spremala ispite, ja sam čitala, a on je slušao.
A posle prve godine studija, Zlata je zaigrala i ulogu mame jer je u julu 1973. sa devetnaest godina donela na svet prvog sina Gvozdena (39), a u tom braku o kome je retko govorila ostala je deset godina.
- Gvozden i njegov otac ne vole da se eksponiraju, tako da ni ja ne pominjem ime svog prvog supruga. Bila je to studentska ljubav. Moji su bili protiv toga da se tako mlada vežem i udam, a ja sam, kao i svako u tim godinama, radila po svome. Bila sam zaljubljena i srećna. U tom trenutku želela sam dete i rodila sam ga - rekla je u jednom od poslednjih intervjua.
- Bojala sam se da me ne izbace sa klase i punih šest meseci od profesora sam krila da sam trudna. Redovno sam išla na sva predavanja i vežbe. Sećam se da sam u šestom mesecu polagala kolokvijum iz akrobatike u obaveznom trikou. Tada je profesorka Ognjenka primetila da sam se konačno i ja malo ugojila, a kada me je bolje pogledala, shvatila je o čemu je reč. Pošto sam bila izuzetno pripremljena, dobila sam najvišu ocenu.
Odmah nakon diplomske predstave uspelo joj je ono o čemu sve mlade glumice sanjaju - dobila je glavnu žensku ulogu u seriji koja je zauvek obeležila njenu karijeru.
- Aca Đorđević pozvao me je da glumim u filmu, a kasnije i seriji Otpisani. Sećam se da mi je predočio kako me čeka neverovatna popularnost, što tada nisam ozbiljno shvatila. Snimali smo godinu dana, svaku epizodu po jedan mesec, kao film. Bilo je to fenomenalno iskustvo jer sam na početku karijere dobila priliku da radim sa bardovima našeg glumišta. Dok smo snimali, nismo bili svesni šta u stvari radimo i šta će ta serija značiti i za domaću kinematografiju i za svakog od nas ponaosob. Godinama nakon toga poistovećivali su me sa likom Marije Simeunović, a gde god sam putovala ljudi su me prihvatali sa oduševljenjem. Ali ova uloga bila je mač sa dve oštrice, pošto me dugo posle nje niko nije zvao da snimam nešto novo. Reditelji su se plašili da će publika u meni i dalje videti Mariju.
Bila je jedno od omiljenih TV lica, a pošto je pripadala prvoj postavi zabavljača, nastupala je i za Josipa Broza Tita, što je u to vreme bila velika privilegija. Početkom osamdesetih sa Predragom - Cunetom Gojkovićem i Predragom Živkovićem Tozovcem vodila je tada najpopularniji šou Folk parada koji je snimala sve do dana pred svoj drugi porođaj, kada je sa arhitektom i poznatim muzičarem Sanjom Ilićem dobila drugog sina Andreja.
- Sanja i ja smo u braku više od četvrt veka. Tolerancija i ljubav glavni su pokretači svakog, pa i našeg braka. Iako se bavimo sličnim profesijama, nikad se jedno drugom nismo mešali u posao. Važno je i to što oboje imamo razumevanja za obaveze koje ovakav život nosi. Kada se Andrej rodio, Sanja je bio na turneji u Kanadi i sina je video tek desetak dana po našem povratku iz porodilišta.
Porodica joj je uvek bila iznad karijere i svojom najvažnijom ulogom smatrala je to što je majka dva divna sina, baka Teodore (16) i Đorđa (14), kao i voljena supruga.
- Zbog naših profesija nemamo nedeljna okupljanja ili zajedničke ručkove poput drugih porodica. Kada nisam na probama, vreme provodim šetajući psa, odlazim do studija svog supruga gde je i Andrej, koji se otisnuo u muzičke vode. Jedino se sin Gvozden nije u umetnosti. On se bavi proizvodnjom vina, često putuje i posvećen je svojoj porodici - ispričala je u intervjuu za Story.
Poslednje tri decenije najviše je radila u pozorištu, svom matičnom Jugoslovenskom dramskom, i drugima, što joj je uvek i bila želja. Neretko je odbijala uloge zbog čega su mnogi mislili da se povukla iz sveta glume, a njene poslednje role bile su u serijama Ljubav i mržnja, Selo gori a baba se češlja i u predstavi Život u tesnim cipelama Dušana Kovačevića u Zvezdara teatru.
- Shvatila sam da me ima previše i da to može da bude kontraproduktivno. Došlo je do zasićenja, ali i do pada kvaliteta filmova i serija. Mnoge sam uloge odbijala, a kako sam bila u poziciji da biram, nijednog trenutka nisam se dvoumila da li da uđem u nešto iza čega ne bih mogla da stojim. Posvetila sam se pozorištu i putujućim trupama. Sve ove godine radim u onoj meri koliko mi odgovara, pa mi je čudno kada me ljudi pitaju zašto me nema. Čim vas nema na televiziji, kao da ne postojite. A ja sam vrlo određena u svojim htenjima i prioritetima. Nikada nisam jurila ni za čim i mislim da je to velika prednost, nisam bila pod pritiskom da nešto moram. Radila sam samo ono što sam htela i volela - bila je iskrena glumačka heroina.
Jelena Kulović
