Kroz bogatu srpsku istoriju mogu se pronaći neverovatne ličnosti koje su se izdigle iz najvećeg siromaštva i postigle potpuno neočekivane rezultate, baš zato što ih je vodio urođeni prkos i ogromna želja za uspehom. Jedni su žrtvovali svoj život da bi svojim izumima stvorili dobrobit za čovečanstvo, drugi bezbrižno odrastanje kako bi postigli rezultate u svetu sporta i šou-biznisa, a treći su zauvek ostali u senci, mada su ostavili neizbrisive tragove.
NAJVEĆI SPRSKI UMOVI
Da nije bilo briljantnog uma slavnog srpskog naučnika Nikole Tesle, svet bi sigurno izgledao potpuno drugačije. Bez njegovih pronalazaka ne bi bilo savremenih telekomunikacionih tehnologija, mobilnih telefona, interneta i televizije. Krivac je za više od 700 zaštićenih patenata i inovacija, među kojima je ipak najznačajniji sistem za efikasan prenos električne energije na daljinu. Zanimljivo da je Tesla, iako nesumnjivo veliki genije, isto tako bio ćudljiv čovek koji je dobijao groznicu pri samom pogledu na breskvu, brojao je zalogaje i korake u hodu, računao je zapreminu tanjira i šoljica za kafu, a sve sa čim je dolazio u dodir, a bilo je brojivo, moralo je da bude deljeno sa tri…
U hotelu Njujorker gde je živeo do smrti, uvek je obedovao sam, u isto vreme i za istim stolom. Bio je jedan od junaka žute štampe koja je tada nastajala u Americi jer je važio za veoma poželjnog neženju, ali on o ženidbi nikada nije razmišljao. Zbog svoje genijalnosti i rezultata eksperimenata koji su više podsećali na alhemičarske trikove nego na nauku, zvali su ga čudotvorac, mađioničar, Šekspir elektroničnog sveta... Inače, postoje sačuvani izveštaji jednog agenta FBI koji je imao zadatak da prati Teslu, a on sam dobro je poznavao petoricu predsednika SAD-a, od kojih je naročito Teodor Ruzvelt bio zainteresovan za njega.
Umro je 7. januara 1943. godine u 87. godini, u hotelskoj sobi u Njujorku.
- Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio, zaista je veliko i kako vreme prolazi, postaje još veće – rekao je tada gradonačelnik Njujorka Fiorelo la Gvardija. Tako je i bilo jer je teško nabrojati sve što je učinio za čovečanstvo.
Drugi Srbin koji je zadužio nauku bio je Milutin Milanković.
On je napustio lagodan život građevinskog inženjera u Beču i došao u Beograd pokazavši tako da se i u Srbiji mogu rađati velika naučna dostignuća, a svetsku slavu dostigao je kao astronom i klimatolog. Za svoje vreme bio je pomalo neshvaćen, ali Teorija ledenih doba, po kojoj je najpoznatiji, danas je veoma aktuelna zbog suočavanja sa problemom globalnog zagrevanja. Njegovu genijalnost svet je definitivno priznao 10. decembra 1976. godine kada su u časopisu Nauka objavljeni konačni rezultati opsežnog petogodišnjeg projekta čiji je osnovni zadatak bio da pruži odgovor na pitanje da li su Milankovićevi proračuni bili tačni ili ne. Ime Milutina Milankovića poneli su i krateri na Mesecu i Marsu, kao i jedan asteroid.
Srpski naučnik Mihajlo Pupin poznat je po čak 24 patenta, radovima iz oblasti električnog strujnog kola, otkriću sekundarne rendgenske radijacije, ali najviše po Pupinovim kalemovima bez kojih bi današnja telefonija bila nezamisliva. Punih četrdeset godina bio je nastavnik i profesor Kolumbija univerziteta, a za svoje autobiografsko delo From Immigrant to Inventor dobio je Pulicerovu nagradu 1924. godine.
Bio je predsednik jedne od najstarijih srpskih iseljeničkih organizacija pod nazivom Srpski narodni savez u Americi. Inače, on je i prvi diplomata Srbije u SAD. Postavljen je za počasnog konzula 1912. i obavljao je ovu dužnost sve do 1920. godine. Posebno je velik njegov doprinos u stvaranju Jugoslavije kao zajedničke države Južnih Slovena i uspostavljanju njenih granica, a u te svrhe naročito je koristio svoje lično poznanstvo s američkim predsednikom Woodrow Wilsonom koji mu je bio školski drug.
Zasluženo mesto u društvu ovih neverovatnih muškaraca sigurno pripada i Srpkinji Milevi Marić koja je bila sjajan matematičar i fizičar, ali je mnogo poznatija kao prva supruga Alberta Ajnštajna. Nakon Rentgenovog, Pupinovog i otkrića Marija Kiri, ona je došla na ideju o mogućnosti pretvaranja materije u energiju. Prva je u svetu uvela i pojam četvorodimenzionalne geometrije, a zatim dala definiciju fotoelektričnog efekta čiji je rezultat prenos slike. Ovim je rođena nova grana u fizici – kvantna fizika. Sva ova ostvarenja matematički je definisala Mileva, a ista je potpisao samo njen suprug Albert koji se proslavio otkrićem Teorije relativiteta. Kada su je pitali zašto je svu slavu prepustila samo mužu, ona je rekla: Nas dvoje smo Einstein. Uglavnom, Albert je proglašen za najvećeg naučnika dvadesetog veka, dodeljena mu je Nobelova nagrada za fiziku 1921. godine, a Mileva je ostala gotovo anonimna.
Jedini čovek s naših prostora koji se okitio Nobelovom nagradom za književnost jeste čuveni pisac Ivo Andrić, kome je ovo veliko svetsko priznanje dodeljeno za roman Na Drini ćuprija 1961. godine. Andrić je bio poznat i kao diplomata Kraljevine Jugoslavije, ali je važio za veoma skromnog i povučenog čoveka koji je u svemu bio odmeren.
I HOLIVUD JE SRPSKO SELO
Hroničari Holivuda tvrde da je prvi slavni Srbin u filmskoj industriji bio Đorđe Marić, koji je pre skoro devet decenija snimao neme kaubojske filmove. Velikim slovima zapisano je i umetničko ime Borisa Malanovića, koji je postao poznat kao Brad Dexter, a i danas se prepričava njegova epizodu sa Frenkom Sinatrom. Naime, on je 1964. godine doslovno spasao život Sinatri tokom snimanja filma Ništa osim hrabrosti na Havajima, kada je slavnog američkog glumca vir povukao ka dnu okeana, a on je hrabro skočio da ga spase.
Ipak, najveći uspeh postigao je kao jedan od sedam veličanstvenih u istoimenom legendarnom vesternu. U Holivudu se pričalo da srpske krvi u sebi imaju i glumci Gregori Pek, Tom Sekek i Džoni Vajsmiler, poznatiji po ulozi Tarzana, koji je navodno došao iz selu Međa u Banatu. Poznati američki glumac Karl Malden rođen je kao Mladen Sekulović, a najveći uspeh postigao je glumeći u filmovima reditelja Elia Kazana. Za sporednu ulogu u njegovom ostvarenju Tramvaj zvani želja, dobio je i Oskara 1951. godine. Igrao je zajedno sa Marlonom Brandom i Vivien Lee. Zanimljivo je da je na dodeli Oskara zamolio slavnog Humphreyja Bogarta koji je sedeo do njega da mu pričuva kaput dok ode po nagradu, na šta mu je ovaj u neverici rekao: Dobio si Oskara, a brineš za običan kaput! Za rolu u filmu Na dokovima Njujorka nominovan je ponovo za ovo priznanje, a naročito se proslavio kao detektiv Mik Stoun u televizijskoj seriji Ulice San Franciska, za koju je dobio nagradu Emi. Pet godina bio je predsednik Filmske akademije u Los Anđelesu i predsednik Udruženja američkih glumaca.
Pored njega, četvorica ljudi našeg porekla dobitnici su najvećeg priznanja u svetu filma, američkog Oskara, a to su Stojan Stiv Tešić za scenario filma Razdvajanje 1979. godine, reditelj Piter Bogdanovič koji je za film Poslednja bioskopska predstava nagrađen Oskarom za najbolji scenario i najbolju režiju 1971. godine da bi kasnije postao jedan od vodećih holivudskih sineasta, dok ga mlađe generacije znaju kao psihijatra iz kultne TV serije Sopranovi. Njegove ljubavne avanture punile su stranice američke štampe, a zanimljivo je da je sedam godina bio u vezi sa glumicom Cybill Shepherd. Zoran Perišić dobio je 1979. Oskara zbog specijalnih efekata u filmu Supermen i on je tvorac iluzije njegovog leta na filmskom platnu, a Mirko Kovačević 1986. godine okitio se ovom nagradom kao inovator na polju filmske kamere.
Legenda Holivuda je i Dobrivoje Tanasijević, glumac i filmski producent koji je poznatiji kao Den Tana, vlasnik elitnog restorana Den Tana's u Los Anđelesu u koji dolaze slavne američke zvezde poput Džordža Klunija i Roberta de Nira. Na meniju su upadljiva jela - vešalica Karla Maldena i mesni rolat Vlade Divca.
Jedna od najuspešnijih američkih glumica srpskog porekla je Suzana Drobnjaković, poznatija kao Sasha Alexander. Naša publika je zna po ulozi agentkinje Ketlin Tod iz serije Marinci, u kojoj je igrala tri sezone. Inače, ona je udata za Edoarda Pontia, sina italijanske zvezde Sophie Loren, a njen otac je u Ameriku stigao zahvaljujući upravo slavnoj glumici kao njen krojač. I američka porno industrija nije mogla da prođe bez jedne Srpkinje: naša Stoja Doll dobitnica je porno Oskara. Ona se zabavljala i sa rok muzičarem Merilinom Mensonom. U Holivudu uspešno radi i glumica Branka Katić koja je igrala sa Džonijem Depom. S druge strane, Rade Šerbedžija radio je sa holivudskim zvezdama kao što su Tom Kruz, Vanesa Redgrejv, Stanli Kjubrik i Clint Eastwood, a blizak je prijatelj i sa najpopularnijim glumačkim parom na svetu, Angelinom Jolie i Bradom Pittom. Miki Manojlović važi za zvezdu evropskog filma, Velimir-Bata Živojinović je i danas zbog filma Valter brani Sarajevo najveća zvezda u Kini, dok je slava reditelja Emira Kusturice planetarna.
SVETSKO, A NAŠE
Možda niste znali da je Volt Bogdanić, urednik istraživačkog tima New York Timesa i dobitnik tri Pulicerove nagrade, tek treći Srbin koji je osvojio to priznanje posle Mihajla Pupina i pisca Čarlsa Simića. Od američkih političara koji su poreklom iz Srbije, najpoznatija je Melisa Luburić Bin koja je tri puta zaredom izabrana za kongresmenku Ilinoisa, senator iz Ohaja Džordž Vojnović, kao i bivši guverner Ilinoisa Milorad Rod Blagojević. A Borko Đorđević je jedan od najcenjenijih plastičnih hirurga koji je ulepšavao Nensi Regan, Za Za Gabor, Džoan Kolins, Larija Kinga, Eltona Džona…
Zanimljivo je da je umetnica performansa Marina Abramović daleko poznatija u svetu nego u našoj zemlji, mada je u prošlogodišnjoj anketi prestižnog Timesa izabrana među 100 najvažnijih umetnika današnjice, a izvodila je performanse i u najprestižnijim svetskim muzejima. Marina se od 1975. kreće u krugu najvećih svetskih umetnika. Stan deli sa dizajnerom modne kuće Givenchy Ričardom Tiscijem, a na njenim performansima bili su Šeron Stoun, Kirsten Danst, Izabela Roselini, Gven Stefani i Džejms Franko s kojim je veoma bliska... Ona je neverovatna umetnica koja nikada nije zaboravila svoje korene, baš kao ni Rushka Bergman, urednica italijanskih magazina L'Uomo Vogue i Vogue Italia, koja je bila najpoznatija kao lični stilista kralja popa Michaela Jacksona i uvek je s ponosom isticala svoje odrastanje u Takovu.
Prema svetskim istraživanjima, najuspešniji srpski par u Evropi predstavljaju Madlena i Filip Zepter. Najbogatija srpska porodica ima svoje Zepter carstvo koje gradi više od tri decenije i ono se prostire na pet kontinenata. Njihov kapital procenjen je na pet milijardi evra. Zbog velikih ulaganja u razvoj industrije na severu Apeninskog poluostrva, zvanični Rim je Filipu Zepteru dodelio titulu viteza Republike Italije. U Ukrajini je imenovan za člana Akademije nauka na odseku za ekologiju, dok je Madlena veliki pokrovitelj umetnosti u Srbiji. Priča se da je njihova porodična vila Trianon u Monte Karlu pripadala slavnom Napoleonu, a kuća u Parizu bila je rezidencija jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića u kojoj su u izgnanstvu živeli princ Pavle i princeza Olga Karađorđević. Jedna od najbogatijih Srpkinja na svetu je i Slavica Ecclestone koja je više od dve decenije bila udata za šefa Formule 1 Berniea Ecclestonea, čime je postala nezaobilazni član svetskog džet-seta.
Sport je definitivno najbolji srpski brend jer se zahvaljujući velikim uspesima naših sportista najviše pročulo za malu zemlju na brdovitom Balkanu. Među onima koji su dali svoj doprinos svakako su Borislav Stanković koji je član Kuće slavnih u Americi i smatra se ocem moderne evropske košarke, zatim košarkaši Radivoje Korać, Dragan Kićanović, Vlade Divac, Dejan Bodiroga, Aleksandar Đorđević, Marko Jarić, Predrag Stojaković, fudbaleri Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić, Dušan Savić, Dragan Stojković, Savo Milošević, Dejan Stanković, a u poslednje vreme Nemanja Vidić, Branislav Ivanović…Tu su i odbojkaška i vaterpolo reprezentacija, kao i srpski teniseri među kojima prvo mesto zauzima trenutno jedan od najboljih tenisera sveta Novak Đoković. On zbog svoje posvećenosti i šarma važi za najbolji srpski brend, a njegova koleginica Ana Ivanović za najlepšu teniserku svih vremena.
Gotovo je nemoguće nabrojati na jednom mestu sve one koji potiču iz naših krajeva, a svojim likom i delom zadivili su ili bar zaintrigirali svetsku javnost. Među njima su i ličnosti koje su okrenule tok istorije u drugom smeru, kao što je to uradio Gavrilo Princip 28. juna 1914. godine u Sarajevu. On je ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju, što je na kraju dovelo do Prvog svetskog rata. Ipak, mnogo su nam draži uspesi naših sportista, naučnika i umetnika koji na najlepši način pronose ime Srbije. A velika dela, nadamo se, tek predstoje.
Jelena Kulović
