Govorili su da lepša princeza nije hodala Evropom: Neobičan život Balkanke koja je do poslednjeg daha volela svoj narod

Od prve veridbe je odustala jer je njen verenik bio gej, brat ju je udao jer je bio ljubomoran na njen imidž, prognana je iz zemlje, a to je samo početak njenog životnog putovanja

Ukoliko guglate "najlepša evropska princeza" na engleskom jeziku, dobićete mnogo rezultata i fotografije mnogih plemkinja koje su u istoriji ostale upamćene kao žene retke lepote.

Neke su i danas među nama, poput princeze od Velsa Kejt Midlton ili buduće španske kraljice princeze Leonor od Asturije, ali se kao najlepša ikada najčešće pominje devojka s naših prostora.

Često nazivana i najlepšom princezom i najlepšim detetom Evrope, princeza Ileana od Rumunije žena je čiji su portreti bili prava umetnička dela, ne samo zbog umeća fotografa.

 

• Ko je bila princeza Ileana Rumunska?

Rođena je u Bukureštu 23. decembra 1908. godine, kao ćerka kralja Ferdinanda I od Rumunije i njegove supruge kraljice Marije. Bila je, kao i veliki broj članova raznih evropskih porodica, praunuka britanske kraljice Viktorije, kao i ruskog cara Aleksandra II i portugalskog kralja Ferdinanda II.

 

Bila je najmlađa od četvoro dece, a njeni najbliži bili su budući kralj Karol II Rumunski, buduća kraljica Grčke Elizabeta Rumunska, buduća kraljica Jugoslavije Marija Karađorđević i princ Nikola.

– Ileana je od najranijeg detinjstva imala u sebi ozbiljnost koju ostalo četvoro nisu posedovali. Njene krupne tamnoplave oči su vas gledale s dubokom radoznalošću i činilo se da kao dete razume svaku emociju, s gotovo neobičnom lucidnošću – napisala je u svojim memoarima "Priča o mom životu" njena majka kraljica Marija Rumunska.

 

– Ileani je dobro ponašanje bilo urođeno. Ileana je, kao što to retko biva, rođena sa zakonitostima u sebi, pa nikada nije bilo potrebno učiti je razliku između dobrog i lošeg, ona je znala. Ali to nije učinilo da se ponaša kao da je superiorna, već je bila radosno, srećno dete, puno života i raspoloženja – zapisala je ona.

Kada je nekoliko godina posle nje rođen njen brat Mirčea, Ileana ga je "volela majčinskim žarom", dodala je, a dečak je obožavao stariju sestru više od bilo koga na svetu. Voleo ju je više nego majku i svoje dojilje.

 

Vrlo mlada, Ileana je pokazala preduzimljivost i spremnost da bude više od samo prelepe princeze, pa je 1928. osnovala Asocijaciju rumunskih devojaka i bila na njenom čelu.

 

Kasnije se uključila u rad slične organizacije u Austriji i postala, štaviše, njena predsednica, ali je, nažalost, njen rad zabranjen 1938. godine nakon anšlusa. Uz to je bila organizatorka za devojke koje su volontirale u Crvenom krstu, kao i u prvoj rumunskoj školi za socijalni rad, bila je vrsna jedriličarka i godinama upravljala svojom "Ispravom".

 

• Udaja i porodični život u godinama tokom i posle Drugog svetskog rata

Nakon što je rumunska kraljevska porodica pronašla prikladne supružnike za svoju stariju decu, došao je red na princezu Ileanu.

 

 

Pisalo se da se najmlađa princeza verila s italijanskim prestolonaslednikom, ali je kraljica Marija to demantovala, kao i glasine da se Ileana udala za bugarskog cara. Kratko je zaista 1930. bila verena za jednog nemačkog grofa, za šta je njena majka "navijala" zbog njegovih engleskih korena i imućne porodice. Ispostavilo se, međutim, da je mladi plemić homoseksualac, pa je veridba raskinuta.

Udala se naredne, 1931. godine, za nadvojvodu Antona od Austrije, princa od Toskane, i to u velelepnom dvorcu Peleš, u Sinaji. Kako se šuškalo, ovaj brak je dogovorio i požurivao njen brat kralj Karol II, koji je navodno bio ljubomoran na Ileaninu popularnost u Rumuniji, te ju je želeo van zemlje.

 

Nakon venčanja, Karol je tvrdio da Rumuni nikada neće tolerisati na Habzburzi žive na njihovom tlu, pa je odbio njihovu molbu da stanuju u Rumuniji.

 

Nakon što je njen muž regrutovan i postao član Luftvafea, ratnog vazduhoplovstva nemačkog Vermahta, Ileana je osnovala bolnicu za ranjene rumunske vojnike u njihovom zamku Sonburg u blizini Beča. S decom se 1944. vratila u Rumuniju, u zamak Bran blizu Brašova, a Antonim se uskoro pridružio, nakon čega ga je Crvena armija smestila u kućni pritvor.

Nastavljajući vredno da radi, omiljena rumunska princeza je osnovala bolnicu u selu Bran i nazvala ju je "Bolnica kraljičinog srca", u znak sećanja na njenu majku.

Sa suprugom Antonom dobila je šestoro dece, a zbog njih je često patila: najstariji sin Stefan oboleo je od "iscrpljujuće bolesti", zbog koje ga je negovala, a njena najstarija i trudna ćerka Marija Ileana i njen muž su poginuli u padu aviona u Brazilu.

 

Nakon što je njen bratanac kralj Mihaj Rumunski abdicirao, Ileana je sa svojom porodicom morala da napusti novu, komunističku Rumuniju. Vozom su pobegli u Beč, pa zatim u Švajcarsku, nakon čega su živeli u Argentini i, na kraju, u Sjedinjenim Američkim Državama. Skrasili su se u Njutnu, u Masačusetsu, gde je Ileana držala predavanja protiv komunizma i sarađivala s Rumunskom pravoslavnom crkvom u Americi.

Tada je napisala dve knjige – "Ponovo živim", o svojim poslednjim godinama u Rumuniji, i "Bolnica kraljičinog srca", o osnivanju ustanove koja je toliko značila i rumunskom narodu i njoj.

 

• Posle razvoda – novi brak, poseta domovini, ljubav prema Bogu

S nadvojvodom Antonom ostala je u braku do maja 1954, kada su se razveli, a iste godine Ileana se udala za dr Stefana Nikolasa Isareskua. Ni taj brak, međutim, nije bio najsrećniji, pa se par razveo 1965. godine.

 

Od 1961. živela je u pravoslavnom manastiru u Francuskoj, gde se i zamonašila 1967. godine i dobila ime mati Aleksandra. Kasnije se vratila u Ameriku i osnovala Pravoslavni manastir preobraženja u Pensilvaniji, gde je služila do penzije 1981. godine i nastavila da živi do poslednjeg dana.

U međuvremenu je posetila Rumuniju samo jednom, 1990, kada je imala 81 godinu. Sledeće godine je doživela prelom kuka nakon pada, a u bolnici je imala dva teška srčana udara i umrla ubrzo potom kasnije.