Oblačio je monstrume, revijama bacao u nesvest: Ko je bio Kristobal Balensijaga, čovek za kog kažu da se PREVRĆE U GROBU

Koliko je važan, drugačiji i vešt bio Kristobal Balensijaga, najbolje pokazuje to da se jedna Koko Šanel pred njim osećala običnom i nevažnom

Iako je u pitanju brend koji je bio apsolutno dominantan proteklih godina, reč "Balensijaga" ovih dana budi dosta negativnih asocijacija.

Ova modna kuća našla se nedavno na udaru kritika jer u svojoj najnovijoj kampanji, kojom najavljuje kolekciju za proleće i leto 2023. predstavlja decu okruženu sado-mazohističkim predmetima, kako drže plišane igračke u erotskoj BDSM opremi. Svakodnevno isplivavaju novi detalji koji povezuju ovaj brend sa seksualnom eksploatacijom maloletnika i kontroverznim umetnicima čija dela su, najblaže rečeno, uznemirujuća i uglavnom se tiču dece.

 

Umesto avangardnih i ekstravagantnih kreacija, Balensijaga se proteklih dana uglavnom povezuje s ovom zastrašujućom temom, a često može čuti – Balensijaga se prevrće u grobu.

– Kristobal Balensijaga je bio katolik koji je svaki dan išao na misu. Bio bi apsolutno užasnut zbog ovoga što rade njegovom brendu – jedna je od reakcija na Tviteru.

 

Mnogi se pitaju i kako je moguće da se ime koje je decenijama povezivano s vrhunskom umetnošću u modnoj industriji danas svedeno na kontroverzu, ponekad u najodvratnijem mogućem obliku. I, zaista, šta bi Kristobal Balensijaga rekao da može da vidi šta se danas radi iza njegovog imena?

 

Kristobal Balensijaga Eizagire bio je jedan od najcenjenijih dizajnera sveta i, svakako, najvažniji španski kreator. Uživao je reputaciju modnog majstora beskompromisnih standarda, a Kristijan Dior ga je nazivao "gospodarom svih nas", a Koko Šanel jedinim koji se bavio visokom modom u pravom smislu te reči.

– Ostali su prosto modni dizajneri – tvrdila je ona.

Na dan njegove smrti 1972. godine, list Women's Wear Daily istakao je krupnim slovima naslov "Kralj je mrtav".

 

Kristobal Balensijaga rođen je u primorskom gradiću Getarija, u Baskiji, 21. januara 1895. godine. Njegov otac, lokalni ribar, preminuo je dok je on još bio dečak, dok mu se majka bavila šivenjem. Kao dete, često je provodio vreme uz nju dok je radila, a sa 12 godina je postao šegrt jednog uspešnog krojača.
Dok je Balensijaga još bio tinejdžer, jedna martiza, najbogatija i najotmenija žena u gradu, postala je njegova mušterija i, na neki način, mecena. Dečak ju je očarao komplimentima o njenoj eleganciji, te mu je poverila da joj pravi haljine, a on je to činio tako vešto da ih je plemkinja nosila kao najskupoceniju toaletu.

Ona mu je pomogla da ode u Madrid, gde je nastavio da se usavršava, a 1919. imao je butike u Madridu, Barseloni i San Sebastijanu. Njegovu odeću nosili su članovi španske kraljevske porodice i aristokratija, ali je zbog Španskog građanskog rata uskoro bio prinuđen da zatvori svoje prodavnice, te se preselio u Pariz.

 

U Francuskoj, Balensijaga je 1937. otvorio haute couture atelje u kom je radio kreacije po meri.

Međutim, tek posle Drugog svetskog rata bilo je jasno koliko je on bio inventivan i originalan u odnosu na konkurenciju. Tako je 1951. godine u potpunosti transformisao siluetu svojih modela, širio ramena i postepeno uklanjao struk. Do tada je uveliko radio i na parfemima, a prvi je bio Le Dix, kreiran 1947. godine.

 

Balensijaga je 1958. dobio Orden Legije časti, a modni svet je bio na kolenima pred njim. Uskoro je kreirao venčanicu Fabiolede More i Aragon, za njeno venčanje s kraljem Boduenom I od Belgije, potom za amnoge diplomate i uticajne ličnosti, a bio je uzor velikim imenima koja su se pojavila posle njega, uključujući Oskara de la Rentu i Ibera de Živanšija.

Oko sebe je uvek stvarao mnogo misterije, pa je tako, za razliku od predusretljivog Diora, odbijao da razgovara s novinarima i retko se pojavljivao u javnosti. I kada je izlazio, obično je to činio inkognito, a toliko se uspešno skrivao da su se mnogi pitali postoji li zaista Kristobal Balensijaga ili je u pitanju marketinški trik.

 

Bio je drugačiji i po izboru manekenki s kojima je radio: dok su deo njih činile graciozne lepotice, neke su bile netipične lepote, na prvu loptu neugledne, čak i neatraktivne po tadašnjim kriterijumima. Međutim, za Balensijagu nije bilo važno jesu li modeli lepi, već kako nose njegovu odeću, koja je uvek morala da buzde u fokusu. Njegove manekenke nazivane su "monstrumima", a najpoznatija je bila Kolet, Balensijagina miljenica, koja je imala "hod kao Drakula, veliku glavu, snažna ramena i dugačke ruke", kako ju je opisala tadašnja mlada urednica u časopisu Vogue Betina Balard. Međutim, Kolet je dokazivala dizajnerovu poentu: njegova remek-dela mogu da nose različite žene.

 

Njegove revije bile su pravi spektakli, a nekadašnja modna urednica Dijana Vrilend otkrila je svojevremeno:

 

–  Jedna zvanica se onesvestila. Toliko je vladalo neko uzbuđenje da si imao osećaj da vrlo lako možeš da eksplodiraš i umreš na licu mesta. Sećam se na jednoj reviji početkom 60-ih, na kojoj sam sedela kraj Odri Hepbern kako me je glumica u jednom trenutku upitala zašto se udržavam i ne dišem, na šta sam joj ja odgovorila da vodim računa kako se ponašam jer sam deo press-a. Preko puta mene Glorija Ginis se klatila na stolici jer je bila na vrhuncu ekstaze gledajući kolekciju. Svi oko mene su imali te crvene oči i penu u ustima kao pred samu smrt.

 

Balensijaga je, inače, bio gej muškarac, ali kako je je bio dosta povučen i skriven od javnosti, o tome nije preterano pričao niti se eksponirao. Poznato je da je godinama bio u vezi sa francusko-poljskim milionerom Vladziom Javorovskim d'Atanvilom, koji ga je finansijski podržavao. Štaviše, nakon smrti bogataša, čitava naredna Balensijagina kolekcija bila je crna kako bi odražavala njegovu žalost.

Često je koristio stare slike i skulpture kao inspiraciju, a kasnije je utvrđeno da je u nekim slučajevima do detalja prekopirao dizajn. Inspirisali su ga i flamenko kostimi, a bilo da su njegove kreacije bile izrađene od guste svilene tkanine, poznate tafete i čipke, ili od grublje vune, bile su savršeno skrojene, bez greške.

 

Međutim, baš kada se Balensijaga uspostavio kao modni kralj, on je posle 30 godina rada u Parizu odlučio 1968. godine da zatvori svoj atelje i butik, kao i prodavnice u Španiji koje je u međuvremenu ponovo otvorio.

– Nije ostao niko koga vredi oblačiti – rekao je kreator i otišao u penziju.

Četiri godine kasnije, umro je u rodnoj Španiji, a njegova modna kuća bila je "uspavana". Međutim, brend danas u vlasništvu kompanije Kering, a na mestu kreativnih direktora Balensijagu su u narednim decenijama nasledili Mišel Goma, Žozef Timister, Nikola Geskjer, Aleksander Veng i Demna Gvasalija.

 

Geskjer je u radu ovog brenda doneo najviše inovacija, budući da je smatran jednim od najintrigantnijih i najoriginalnijih dizajnera svoje generacije, a svojim hrabrim i često kopiranim rešenjima je vratio kuću Balensijaga na modnu mapu.