Najbolji frajeri su LUDELI ZA NJOM, jedna rečenica je okončala prijateljstvo sa Čolom: Životna priča Lokice Stefanović

Jedna od najpoznatijih balerina i plesačica na našim prostorima je, bez sumnje, Leposava Stefanović, koju su od Vardara do Triglava svi znali i obožavali kao — Lokicu.

Plavokosa lepotica i žena neverovatnog dara, predivna Lokica Stefanović bila je ta koja je mnoge devojčice i devojke u Jugoslaviji inspirisala da počnu da se bave plesom i žena koja je obeležila jednu eru najširu prepoznatljivost stekla je nastupajući sa Zdravkom Čolićem, ali to je samo jedan deo njene bogate biografije.

Leposava Stefanović rođena je u Beogradu po završetku Drugog svetskog rata, poslednje dana marta 1946. godine, u Beogradu.

 

Od malih nogu bavila se baletom, koji je i diplomirala u čuvenoj baletskoj školi "Lujo Davičo", a malo je poznato da je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu završila i arhitekturu. Ipak, njen život bila je igra, a usavršavala se u Njujorku, u uglednom Američkom plesnom studiju, jednom od najcenjenijih u Americi.

 

Jugoslavija ju je zavolela dok je s grupom Lokice nastupala u TV seriji "Sedam plus sedam", koja je emitovana krajem sedamdesetih, a najveću slavu doživela je dok su Lokice bile prateća grupa Zdravka Čolića, tada najveće zvezde pop muzike.

Slavni Čola i Lokica bili su i saradnici i prijatelji, a ona je o pevaču govorila kao o nekome koga je volela kao brata. Međutim, jedna rečenica je prekinula njihovo druženje — Lokica je rekla da Čolić nije talentovan za igru, što joj je on zamerio.

 

— Nakon te izjave je prestalo naše prijateljstvo. Morala sam to da kažem jer je Rica tražio. Žao mi je. Nikad ne govorim ružne stvari o ljudima. Objasnila sam samo da on nema talenat za igru, a vežbanjem smo napravili rezultat. Naučio je da igra. Volela bih da se pomirimo zbog njegovih ćerki i žene. Imam i ja sad unuku. Možda je to bila neka sujeta — rekla je Lokica medijima svojevremeno.

 

Kao vrsna umetnica, Lokica je bila koreografkinja, koja je radila i za televizijske programe i za teatar, a jedan od najvažnijih detalja iz njene bogate karijere je to što je bila angažovana na ceremoniji zatvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984.

 

Budući da je celog života posvećena zdravlju, tokom devedesetih smo je gledali na Trećem kanalu, kao autorku i voditeljku emisije o zdravom životu "Lokica na 3K", a bila je članica žirija u humanitarnoj emisiji "Plesom do snova".

Istakla se i kao predavačica scenskog pokreta na jednoj beogradskoj akademiji i autorka je knjiga o zdravom životu.

 

O njenom privatnom životu nikad se nije znalo mnogo. Ono što su svi znali jeste da je Lokica oduvek žena na čiji šarm, harizmu, lepotu i talenat niko nije imun, pa su najlepši momci Beograda bili do ušiju zaljubljeni u nju.

 

Među onima kojima je Lokica pomutila um bio je i francuski pevač Antoan, koji ju je upoznao kada je nastupao u Beogradu.

 

 

Posle koncerta videli su se u legendarnoj diskoteci "Kod Laze Šećera", a Francuz navodno nije mogao da se nagleda njene lepote, pa je na haubi Lokicinih kola je ostavio trag u snegu — Je t’aime.

 

Ipak, njeno srce konačno je osvojio arhitekta Zoran Zekić, kom je 1983. godine rekla sudbonosno "da", a sledeće godine dobići su ćerku Ognjenu. Tokom teških devedesetih doživela je više tragedija: ostala je bez oba roditelja i supruga, koji je tada imao svega 48 godina.

Njena ćerka nije pošla majčinim stopama, ali je nasledila ljubav prema umetnosti, pa je kao životni put odabrala dizajn i radi kao stilistkinja, s Lokicom je uvek imala divan odnos.

 

Lokica danas vodi miran i povučen život, ali ponekad publika željna njenog šarma ima priliku da je vidi u javnosti. Tako se nedavno pojavila na obeležavanju decenije postojanja "Večeri baleta i mode" u Narodnom pozorištu, a pokazala je da je i danas, sa 76 godina, jedna od najvećih dama na našim prostorima.