Dea je nakon saobraćajne nezgode uspela da prebrodi sve zdravstvene tegobe i vrati se svom poslu, a u tome joj je pomogla i podrška najmilijih.
Šarmantna voditeljka Dea Đurđević velika je životna inspiracija kako zbog svoje neponovljive energije, neustrašivosti, tako i volje za životom koju ni loše prognoze nakon teške saobraćajne nezgode nisu mogle da zaustave.
Uvek se odaziva pozivu kolega da bude gost interesantnih emisija, a ovog puta na televiziji Pink, govorila je o svom detinjstvu, uspomenama i ocu sa kojim godinama nije u komunikaciji.
– Imala sam veoma srećno detinjstvo, kod bake i deke sam volela u Vojvodini da provodim vreme. Ravno, lepo i srećno. Učilo se kroz igru, deda me svašta naučio kroz igru, da čitam i da pišem. Devedesete, mali si, ako imaš slatkiše i društvo tebi više ništa ne treba. Sve kreće iz kuće, najviše sam bila vezana za deku, preminuo je 2014. bio je mnogo bolestan. Bio je šećeraš, oslepeo je, prenosila sam mu kod koga je lopa dokle je stigla, tako sam zavolela fudbal i sport. On je prvi znao sve moje tajne i rešenja. Naučila sam da uvek slušam sebe, i šta god da se desi, sve će to da prođe i srećni i ružni momenti – rekla je Dea sa setom u očima, pa se osvrnula i na poduhvate koje je uradila nakon saobraćajne nezgode.
– Bilo bi mi mnogo teže da poslušam nekog drugog u životu, pa pogrešim. Saobraćajna nezgoda mi je donela isto nešto dobro. Nervira me što opterećujem ljude oko sebe, ali mi je donelo mnogo dobrih stvari u vidu javnih tribina. Deki sam stigla sve da kažem i sve što sam obećala ja sam ispunila. Završila sam fakultet pre roka, ne plačem nikada kod njega na grobu i obećala sam mu da ću biti srećna i ja sam srećna – objasnila je voditeljka i dodala šta ju je ponekad tištalo:
– Bake mi je nekad žao što mi nije bliže, ali ona voli tamo ima duštvo. Kad mi kaže ''Kakva ti je to haljina, a napolju hladno'', nema jake šminke i nema golog oblačenja. Samo kako baka kaže. A mama moja i ja smo gotovo identične. Bilo joj je teško da me gleda u tim trenucima. Bila je kritičar kad sam počela da radim. Ja sva ponosna, svi rekli da je dobro, Željko, ma, svi. A, ona mi našla milion zamerki, međutim, mama je to.
Neretko se u medijima pisalo i o njenom ocu, sa kojim godinama nije u kontaktu, a to ju je najviše pogađalo dok je bila u bolnici, jer tim temama nije bilo ni vreme, ni mesto.
– Pisali su se razni naslovi. Pogotovo kad sam bila u bolnici, kao deo terapije sam morala da prelistam sve kako bih se vratila u javni život. Nisam znala koliko se piše. Ja nisam znala da li je jutro ili noć, nema prozora. Ni danas ne želim da govorim o svom ocu. To je toliko isprepletana priča, da mi treba mnogo snage i vremena da bih to ispričala. Posle svega što mi se dogodilo me je pozvao, ali nismo ni u kakvim odnosima. Mama je najponosnija na moju hrabrost – ispričala je Đurđevićeva u emisiji "Premijera - Vikend Specijal".
NE PROPUSTITE
