Džoan se rodila 7. novembra u provincijskom Fort Maklaudu u Alberti. Majka Mirtl bila je učiteljica pa domaćica, otac Bil vojnik, kasnije vlasnik radnje s mešovitom robom.
Džoan se rodila 7. novembra u provincijskom Fort Maklaudu u Alberti. Majka Mirtl bila je učiteljica pa domaćica, otac Bil vojnik, kasnije vlasnik radnje s mešovitom robom. Brak očito nije bio naročito srećan, a majka je svojoj jedinici uvek govorila: “Nemoj da imaš decu kad porasteš!”
Kad je Džoan bilo devet godina, preselili su se u ništa manje zabiti Saskatun, gde se devojčica razbolela od dečje paralize tokom epidemije koja je harala jer još nije postojala vakcina. Obolelo je oko 600 hiljada dece, među kojima i njen sunarodnik Nil Jang, kasnije slavni muzičar. Odvezli su je u karantin stotinak kilometara od kuće, gde je nedeljama slušala šištanje veštačkih pluća i gledala dečka u krevetu pokraj sebe kako kopa nos.
"Bila sam ukočena i mišići u leđima mi nisu više radili. Zato mi se kičma iskrivila kao kod slomljene lutke, a noge su mi bile paralisane", seća se Džoni. Majka ju je za sve to vreme posetila jednom, otac nijednom, što zbog udaljenosti, što iz straha od zaraze. Prognoza je bila da Džoan više nikad neće hodati, ali ona nije htela da se pomiri sa životom u kolicima pa je počela glasno da peva i da se moli.
"Ne Bogu, ni Isusu, nego sudbini ili nečemu takvom. Govorila sam: “Vrati mi noge i odužiću ti se”. I sve sam ih zapanjila kad sam ustala i prohodala", ispričala je autoru biografije.
Isprva nije sanjala o muzičkoj karijeri. Zanimalo ju je slikarstvo, a muziku je doživljavala samo kao zabavu, slušala je “Hit paradu” na radiju i obožavala ples.
"Bila sam totalno antiintelektualna. Volela sam da plešem i da slikam, i to je uglavnom bilo to. Što se ozbiljnih rasprava tiče, u to doba su uglavnom bile pseudointelektualne i dosadne. Kad bih videla vršnjake kako sede i rešavaju svetske probleme, uvek bih pomislila: “Sve u svemu, radije bih plesala”", izjavila je Džoni.
Svoj prvi instrument, ukulele, kupila je za 36 dolara kad joj je bilo 15 godina i naučila da ga svira kako bi mogla s društvom da peva jednostavne pesme. Kasnije je savladala i sviranje gitare, razrađujući vlastite hvatove za akorde zbog prstiju oslabljenih bolešću. Kad se upisala u Školu likovnih umetnosti u Kalgariju, gde je provela oko godinu dana, počela je da nastupa po klubovima da zaradi za piće i cigarete – pušila je od devete godine, ponekad i po četiri kutije na dan – a onda se otisnula dalje, u Toronto. Tamo je srela dečka kojeg je poznavala iz srednje škole, izgubila s njim nevinost i ostala u drugom stanju.
– Ne možete zamisliti kakva je to sramota bila. Gore nego da sam nekoga ubila – rekla je jednom Džoni.
Abortus tad nije bio legalan pa je mlada žena u februaru 1965. rodila devojčicu Keli Dejl i dala je u dom. Nedugo posle toga upoznala je Čaka Mičela, folk pevača iz Mičigena, za kojeg se udala nakon samo nekoliko dana poznanstva i preselila se u Ameriku u nadi da će s njim osnovati porodicu i uzeti kćerkicu nazad. Venčanicu i haljine za deveruše sašila je sama. No, čim su se venčali, Čak joj je rekao da mu ne pada na pamet da preuzme na sebe brigu o tuđem detetu, pa je malena Keli otišla usvojiteljima. Šest meseci kasnije Džoni je ostavila Čaka i zadržala samo njegovo prezime, a u Jafovoj biografiji tvrdi kako je on bio njen “prvi ozbiljni eksploatator”.
Kao da je gubitak kćerke pokrenuo nešto u njoj, počela je da piše vlastite pesme i tad je nastala dirljiva “Little Green”, žalopojka za detetom kojeg više nema, ali Džoni ju je snimila tek nakon što je postala slavna. Dok je nastupala na nizu festivala i u klubovima, prateći sebe na gitari, njene pesme su čuli drugi pevači i počeli da ih pevaju. Bafi Sen- Mari snimila je “The Circle Game”, a Džudi Kolins “Both Sides Now”, koja je postala hit i donela autorki i ime i zaradu. Mičel je ipak zlobno ismevala njeno izvođenje tvrdeći kako se prenemaže i “zvuči damski”, što je Kolins čudilo, sve dok joj Dejvid Krozbi nije objasnio:
– Ma Džoni mrzi sve.
Krozbi, tada još član sastava Byrds, nagovorio je Džoni da skine lažne trepavice i upoznao je s muzičkom scenom u Lorel kanjonu u Los Anđelesu, gde je kupila kuću. Nakon njega živela je s Grejamom Nešom, u kući kojoj je on posvetio domaćinsku odu “Our House”, a kad ju je zaprosio, umalo je pristala, ali onda se, kaže, setila svojih baka koje su morale da odustanu od vlastitih snova zbog udaje, i rekla ne.
– To mi je slomilo srce – priznala je i nestala.
Jedno vreme je putovala po svetu, a onda se vratila da snimi album “Blue”, ranjiva “kao celofanski omotač na kutiji cigareta”, kako je sama rekla. Pesme s tog albuma tako bolno ulaze u intimu da joj je Kris Kristoferson, dok ju je slušao kako ih svira, rekao:
– Džoni, nemoj sve da otkrivaš, sačuvaj nešto i za sebe.
Uz “Little Green”, na albumu su i “River”, do danas snimljena u više od 500 verzija, kao i “A Case of You”, možda najromantičnija pesma koju je Mičel snimila, o vezi s još jednim velikim muzičarom i pesnikom, Leonardom Koenom. A onda je opet nestala, ovaj put nakon neke vrste sloma živaca.
– Neprestano sam plakala. To je bila godina suza. Ljudi su stigli na Mesec, ja sam plakala. Nisam mogla da boravim u društvu jer me je sve teralo u suze – rekla je Džoni, koja nema objašnjenja za tu bolest, osim da je posredi bila “biohemijska neravnoteža” koja je možda neurološka posledica dečje paralize.
U to doba je kupila imanje u Britanskoj Kolumbiji, koje i danas poseduje, uz takođe prostrani posed u Bel Eru u Kaliforniji, i čitala Frojda, Junga i “I Ching”, a onda se opet okrenula muzici i ljubavima.
Premda su joj u časopisu Rolling Stone zlobno dodelili titulu “kraljica seksa” jer je nanizala tolike partnere, neko je dobro primetio da njene veze “ne impresioniraju toliko količinom koliko kvalitetom”. Zabavljala se s muzičarima kao što su Džejms Tejlor i Džekson Braun, bila i s naočitim Semom Šepardom, nedavno preminulim piscem i glumcem, kojem je posvetila ne baš laskavu pesmu “Coyote”, a udvaranja Vorena Bitija i Džeka Nikolsona je odbila.
Sa Džakom Pastorijusom istraživala je džez, kao i s bubnjarom Džonom Gerinom, s kojim je 1975. bila na turneji “Rolling Thunder Revue”, na koju su išli i Dilan i Džoan Baez, gde su se, kaže Jaf, konzumirale tone kokaina. Čista je bila jedino Baez, dok se Džoni drogirala iako je dugo tvrdila da su joj jedini poroci bili kafa i cigarete.
Nastavak na sledećoj strani!
