Spektor je u sedamdesetima duboko zabrazdio u zavisnost od alkohola i droga, pa je često imao ispade na snimanjima. Njegovom ludom ponašanju doprinela je i saobraćajna nesreća 1974. u kojoj je jedva ostao živ.
Jedan od najpoznatijih muzičkih producenata svih vremena, Fil Spektor, preminuo je nedavno u 82. godini života. Njegov život bio je pun kontroverzi, a poslednjih 11 godina proveo je u zatvoru jer je 2009. osuđen na 19 godina zatvorske kazne zbog ubistva glumice Lane Klarkson.
Harvi Filip Spektor rođen je 26. decembar 1939. u Njujorku, u porodici ruskih Jevreja. Imao je samo 10 godina kada mu je otac izvršio samoubistvo, a četiri godine kasnije sa sestrom i majkom seli se u Los Anđeles. U srednjoj školi počinje da svira gitaru, a zatim sa tri prijatelja iz škole osniva grupu The Teddy Bears.
U proleće 1958. uspeli su da skupe dovoljno novca da iznajme tonski studio u Holivudu za dva sata snimanja. Tu su snimili dve Spektorove pesme – “Don’t You Worry My Little Pet”, i “To Know Him Is to Love Him”. Ta ploča bila je prvi Spektorov hit, a do kraja godine se prodala u milion primeraka. Zanimljivo je da su reči “To Know Him Is To Love Him” stajale na nadgrobnoj ploči Filovog oca. Nakon tog debitantskog uspeha potpisali su ugovor s Imperial Recordsom i izdali nekoliko ploča. No grupa nikad više nije uspela da snimi sličan hit pa su se raspali 1959. godine. Nakon raspada grupe, Spektor se 1960. zahvaljujući poznanstvu s Lesterom Silom vraća u rodni Njujork, gde radi u tonskom studiju kod Libera i Stolera kao asistent snimanja i studijski muzičar. Vrlo brzo je ovladao tehnikama snimanja i uskoro je izbacio hitove “Spanish Harlem” (koautor muzike zajedno s Džerijem Liberom ) Ben E.Kinga, zatim pesmu “Corrina, Corrina” koju je pevao Ray Peterson i “Pretty Little Angel Eyes” za Kurtisa Lija.
Krajem 1961. osnovao je zajedničku kompaniju sa Lesterom Silom pod nazivom Philles Records. Spektorov zaštitni znak u tom vremenu bio je Zvučni zid (Wall of Sound), produkcijska tehnika koja je proizvodila višeslojne muzičke efekte. Često nazivan ludim genijem zbog svog ekscentričnog i temperamentnog ponašanja, Spektorove odbojnosti gotovo uvek zabašurivane zbog umetničkih i komercijalnih rezultata njegovih sesija.
Iz tog perioda posebno treba izdvojiti njegov rad sa dve tinejdžerske grupe koje su došle na vrhove top-lista i redefinisale pop-muziku – The Ronettes i The Righteous Brothers. Njihovi hitovi “Be My Baby” i “You’ve Lost That Lovin’ Feeling” i danas su među najizvođenijima na američkim top-listama. Godine 1966. otkrio je i bračni par Tinu i Ajka Tarnera i snimio im pesmu “River Deep – Mountain High”.
No ubrzo se povukao iz javnosti i oženio pevačicu Ronettesa Veroniku “Roni” Bennet. Ipak, razveli su se 1974. godine. U svojoj je autobiografiji 1990. godine napisala da je godinama trpela stravično zlostavljanje.
"Mogu samo reći da sam, kad sam otišla početkom sedamdesetih, znala da ću umreti ne pobegnem li na vreme – napisala je tada Roni. Ne samo da joj je nakon venčanja zabranio nastupe, već joj nije dopuštao da radi ono što želi. U svojoj je knjizi pripovedala kako je 1972. bosonoga pobegla iz njihove vile uz pomoć majke. U sudskim dokumentima takođe je rekla da je Spektor pretio da će unajmiti muškarca da je ubije. Njegovi usvojeni sinovi Geri i Donte kasnije su tvrdili da su ih kao decu držali u zatvoreništvu i prisiljavali na simulaciju seksualnih činova sa Spektorovom devojkom. Muzički mogul imao je blizance s devojkom Dženis Zavalom, Nikol Odri Spektor i Filipa Spektora mlađeg.
Muzici se vratio 1960. godine, kada ga je u London pozvao jedan od saradnika Bitlsa, Alen Klajn da isproducira njihov album “Let It Be”. Čekao ga je težak zadatak da zaboravljene demo-snimke pretvori u album koji bi mogao da se sluša. Koristio je sve svoje produkcijske tehnike i postigao značajne promene u aranžmanima i zvuku nekih pesama. Izdan mesec dana posle raspada Bitlsa, album je bio na vrhu američke i britanske liste, a Spektora je vratio na sam vrh. Album se nije dopao kričarima, a ni Polu Makartniju. Ostali Bitlsi su ga branili i on je kasnije učestvovao u njihovim solo projektima."
Nastavak na sledećoj strani!
Spektor je u sedamdesetima duboko zabrazdio u zavisnost od alkohola i droga, pa je često imao ispade na snimanjima. Njegovom ludom ponašanju doprinela je i saobraćajna nesreća 1974. u kojoj je jedva ostao živ. Dobio je čak 300 šavova na glavi i od tada ga se mogao videti s ekstravagantnim perikama. U studio bi dolazio odeven kao hirurg ili pokeraš, a za pojasom je imao pištolj. Jedne je noći prilikom snimanja Lenonovog albuma rokenrol obrada iz zafrkancije ispalio metak koji je prošao samo nekoliko centimetara pored Lenonovog uva.
Leonard Koen je doživeo neprijatnost na snimanju albuma “Death of a Ladies’ Man”. Spektor i on nisu se mogli dogovoriti oko snimanja jedne pesme, pa je Fil navodno izvadio pištolj i uperio ga u Koenovu glavu sve dok nije otpevao onako kako je on zamislio. Spectorov poslednji veliki rad bio je na albumu Ramonesa “End Of Century” 1979. godine. Premda album sadrži neke od njihovih najpoznatijih pesama, fanovi grupe dočekali su ga na nož jer su po njima pesme bile previše “radio friendly”.
Fil Spektor se nakon toga povukao iz muzičkog sveta, a taman kada je početkom 21. veka planirao nove produkcije, dogodilo se nešto što mu je promenilo život. U noći 3. februara 2003. u njegovoj vili je pronađena mrtva glumica Lana Klarkson. Imala je samo jednu ranu na ustima, a Spektor se pravdao da je to bio nesrećan slučaj i da je ona sama “poljubila cev pištolja”. No ključnim se pokazalo svedočenje njegovog vozača Edrijana de Suze koji je kazao kako je Spektor istrčao iz kuće i rekao: “Mislim da sam ubio nekoga”. Platio je milion dolara kaucije i bio na slobodi do prvog suđenja u martu 2007., koje je poništeno jer se porota nije mogla da se usuglasi. Na drugom suđenju 2009. proglašen je krivim i osuđen na 19 godina zatvora. Kaznu je služio u Kaliforniji i mogao je tražiti uslovno puštanje 2024. Ali, sudbina se umešala pa ga na kraju nije dočekao.
NE PROPUSTITE
