Isidora Bjelica danas bi napunila 53 godine.
Isidora Bjelica - Pajkić, bila je jedna od najtiražnijih srpskih književnica, filmski kritičar, režiser i autor pozorišnih komada. Rođena je 10. decembra 1967. godine u Sarajevu.
Vedar duh i kreativnost učinili su da Isidora postane jedna od omiljenih javnih ličnosti čitavog regiona.
Napisala je i objavila 79 knjiga, nekoliko pozorišnih komada i radio drama.
Multitalentovana umetnica oprobala se i u režiranju, a film Dorćol-Menhetn i predstava Sarajka u Beogradu imali ogroman uspeh i fascinirali su publiku.
Njena velika strast i zaštitni znak takođe su bili i šeširi koje je sama kreirala.
Iz braka sa svojim nekadašnjim profesorom, dramaturgom Nebojšom Pajkićem, Isidora ima ćerku Vilu Evanđelinu i sina Lava Grigorija.
Od 2012. godine lavovskom snagom i energijom se borila protiv opake bolesti. Kancer joj se vraćao čak pet puta, ali njena hrabrost i želja za životom bila je jača od svega. Nastojeći da stane na put gadnom protivniku, Isidora je, pored klasične medicine, rešenje problema potražila i u alternativnim metodama. Među brojnim načinima lečenja bilo je nekih potpuno neobičnih i gotovo bizarnih, poput gutanja živih buba na Kubi. Nije želela da se preda.
Teški momenti u životu koje je imala bili su prilika da preispita svoj dotadašnji način života i razmisli o snazi prijateljstva i ljubavi. Ono što ju je iznenadilo i porazilo je činjenica da se nakon bolesti krug prijatelja suzio i da je u srcu ostao osećaj samoće. Svoja osećanja iskazivala je u brojnim knjigama, a posebno u autobiografskoj knjizi "Sama". Utehu je pronalazila u svojoj deci i pisanju. Često je bila i "lajf-kouč" drugima.
Nažalost, ova jaka i hrabra žena izgubila je bitku 5. avgusta ove godine. Njena poslednja objava na Instagramu još uvek mnogima odzvanja u srcu:
"Molitva Isusu Hristu i reči - Gospode Isuse Hriste pomiluj me grešnog".
Isidora Bjelica, pored mnogih književnih dela, ostaće upamćena i po svojim mudrim i poučnim mislima koje je skoro svakodnevno darivala narodu. Ovo su neke:
O novcu: "S lakoćom sam zarađivala i s lakoćom je novac odlazio od mene. Živimo u društvu ogromne zavisti. Imala sam nekad onaj destruktivni Balkanski stav da je novac nešto loše, okrivljivala sam sebe kako tako lako manifestujem novac, ali sam zatim prošla porodično čišćenje. Novac je energija i treba da se odnosi prema njemu sa važnošću".
O deci: "Mi biramo naše roditelje, a roditelji biraju te male duše. Jedni od drugih učimo. Ja sam jako liberalan roditelj, ne govorim Vili i Lavu da moraju da rade i misle kao ja. Ja sam ekstreman liberal, a oni treba da prate svoj karakter, biraju šta ih interesuje. Ne namećem im svoje poglede na svet ni u estetskom, seksualnom, političkom smislu, ne govorim im šta da jedu… Odvek sam ih vodila sa sobom kud god bih iša kao što je radio i moj otac sa mnom, verujući da umetnost i putovanja šire svest. U tom smislu sam uložila i žrtvovala svoje vreme i energiju, ali nisam mama koja glumi žrtvu 24h, već kad mogu, onda nešto i uradim".
O braku: "Bilo je kod nas svega od polupanih tanjira do ogromne bliskosti. Ne razumem ljude koji žive apsolutno mirne živote u kojima nema strasti ni u čemu. Kad volim ja volim, kad sam ljuta- ljuta sam, vrištim kad mi se vrišti, izražavam ljubav i romantična sam kad se tako osećam. Naš brak smo postavili kao umetničko delo. E sad, možete samo da zamislite čega sve tu ima".
O životu: "Mnogi od mene traže pomoć, preko interneta, na ulici, u porukama, znajući da nema problema koji nisam prošla, da je kroz moj život prošlo mnogo krvi, znoja, suza, lične patnje i to je za mene entuzijastični radosni rad. Dobijam poruke od mnogih ljudi u kojima mi pišu:”Hvala, spasili ste mi život”, “Hvala, otčepili ste mi mozak”, “Hvala, nisam abortirala”, “Hvala što više nemam depresiju i strahove”… Nekom su pomogle moje knjige, neko traži lični savet… Ispostavilo se da su moje knjige učionice za život i više od književnosti. Ja sam kao neki veteran koji je prošao sve frontove ovog sveta. Onda vam kao takvom ljudi veruju. Vide da se ne foliram i pišem o ličnim ratovima, ličnim padovima, ne foliram. Balkan je mesto gde se prećutkuju sve od slabosti do bolesti, od nemogućnosti sopstvenih strahova i padova. Ja sam padala i ustajala nebrojeno puta i sve je to realni život a ne brakovi bez problema i porodice u kojima je sve savršeno. To ne postoji".
O ljubavi, strahu i preljubi: "Ideja preljube nastaje iz ideje vezanosti i važno je izaći iz te ideje. Veliki je problem što mi ne učimo predmet “ljubav” u školi i ulazimo u brak sa polovičnim shvatanjem ljubavi. Najveći broj preljuba, nesreća, nasilja dolazi iz toga što nismo edukovani za ljubav. Pisala sam zato “Školu za anđele”. U toj knjizi sam otkrila tajne i kosmičke zakone koje nam niko nije otkrio, a ja sam ih saznala na najteži mogući način. Iz razloga što ne znamo pravila kosmičke ljubavi dolazi do nesporazuma sa decom, partnerom, prijateljima, okruženjem. Ova knjiga daje odgovore na pitanja o kojima bi trebalo da učimo u školi. Ako sam morala da prođem taj put, ne moraju drugi da uče kroz patnju. Depresija i patnja nam dolaze kad smo u nesporazumu, jer mislimo da je vezanost ljubav. Nećemo da pustimo partnera, a promena je osnovno pravilo života. Ljubav mnogi mešaju sa posesivnošću. Briga je katastrofalna po onos sa svima. Ljudi pogrešno razumeju rečenicu “Kakve su ti misli, takav ti je život”. Majka može beskrajno da voli svoje dete, ali da od jutra do mraka razmišlja o tome da može nešto da mu se desi, da strahuje da li će ga neko izbosti, da li će se drogirati,ona će stalno slati strah, a kad je prisutna velika količina staha dolazi do pucanja i depresije. Niko nas tome nije učio, nismo to čuli ni od roditelja, ni od učiteljice. Prisutno je među ljudima ozbiljno neznanje o tome šta ljubav jeste".
NE PROPUSTITE
