Pre 44 godine, 10. oktobra, cela tadašnja Jugoslavija pustila je suzu. Tragično je stradila u saobraćajnoj nesreći legenda folk muzike Silvana Armenulić, ostavivši iza sebe veliki broj hitova, ali i dvanaestogodišnju ćerku Gordanu.
Znala je noćima da se budi sanjajući Silvanu i Mirjanu.
— Taj osećaj nikada u životu ne mogu da zaboravim. Pre nego što sam čula da su one poginule, nazvao me Boki Milošević da me pita šta radim. Rekla sam u mu da čekam da se Mira vrati pošto sam sa njom živela u stanu na Karaburmi. “Čekam da je Silvana doveze”. Pošto je ukapirao da ne znam, rekao je: “Okej, aj' ćao”. Posle njega me je zvao Hoki i isto mu ponovim... Međutim, posle 15-20 minuta zove me brat iz Doboja i s druge strane slušalice čujem vrisak. Pitam: „Šta se desilo, šta vam je?“ Brat mi kaže: “Ti nisi čula!? “Šta?”, upitah ja, a on mi kaže da su Silvana i Mira poginule. Samo sam vrisnula. Celu zgradu sam probudila jer je to bilo negde posle ponoći.
— Svi su dotrčali da me vide i pitaju zašto sam vrisnula. Kada su čuli, to je bio šok. Inače, ja sam trebala da idem sa njima u Požarevac, ali sam ostala da gledam film “Let iznad kukavičjeg gnezda”. Rekla sam im: “Ne mogu sada, ići ću drugi put”. Non-stop sam išla sa njima. Eto, izbegla sam smrt. Inače, pre nego što će krenuti njih dve, Mira se vratila sa drugog na naš treći sprat gde smo živele da me poljubi. Posle mi je to prošlo kroz glavu, kao da je osetila nešto. Izljubi me je kao nikad pre toga. Sećam se da me je u jednom trenutku te noći stomak toliko zaboleo da je komšinica koja je tada bila u stanu pored mene, htela da zove Hitnu. Grčevi su bili jaki. Kasnije sam saznala da su u to vreme one imale udes. Kao da sam predosetila — emotivno priča Dina.
Smrt sestara teško je pao porodici Bajraktarević.
— Mama je umrla i nikada njihovu smrt nije prebolela. Mama se radovala kada čuje njih dve na TV-u. Puštala je njihove pesme. Često i mi sada kući pustimo video-zapise, moji sinovi posebno. Oni vole i svaku njenu pesmu znaju, a mene najviše gane “Zaplakaće stara majka”. Silvana je tražila delić sebe u svakoj pesmi. Nije mogla da otpeva dušom ono što ne oseća. U svemu je išla srcem — kaže Dina, koja neodoljivo podseća na sestru.
— Ličimo ona i ja. Kada sam pevala, pa se pojavim na pozornici, svi mi aplaudiraju po 15 minuta. Pronalazili su nju u meni. Nema grada u Jugoslaviji koji je nije žalio, koji nije tugovao za Silvanom — zaključuje ona.
NE PROPUSTITE
