Nije bila visoka, zgodna i mršava, nije bila lepotica, ali je ipak postala seks simbol svog vremena.
Ovako je objasnila odnos s Alesandrinijem i muškarcima koje je sretala:
“Činjenica je da žene kao što sam ja privlače samo muškarci čiji je karakter jači od njihovog, a ja još nisam naišla na takvog muškarca. Uvek sam nalazila lepuškaste muškarce, zbog njih i plakala, a jedini kojem sam privržena zauvek ostaje moj muž Gofredo. Ni sa njim nisu tekli med i mleko, udala sam se mlada i u braku bila prevarena mnogo puta.”
Nije imala sreće u ljubavi, a najviše ju je povredio Roberto Roselini. Zajednički rad i sentimentalna veza potrajali su do 1948. Godine i dolaska Ingrid Bergman. Roselini se zaljubio u lepu švedsku glumicu, te joj ponudio i ulogu u filmu Stromboli: Božija zemlja, prvobitno namenjenu Ani. Ponovno razočarenje, utučenost i obeshrabrenost zbog jedne ljubavne priče iznenada i loše završene. Pričalo se da je prihvatila ulogu u Vulkanu, Vilijama Dieterlea, samo iz inata Roseliniju.
KONAČNO MAJKA
Za vreme Drugog svetskog rata desio se jedan od najznačajnijih susreta u Aninom životu, onaj sa glumcem Masimom Seratom, ocem njenog sina Luke. Neobično je što ih je rođenje deteta u oktobru 1942. godine potpuno udaljilo. Ana se u trudnoći potpuno transformisala, postala je lepša i smirenija. Bila je beskrajno srećna što će joj se konačno, u 33. godini, ostvariti želja da postane majka i što će moći da utoli svoju veliku žeđ za apsolutnom ljubavlju. Ali, sreća zbog majčinstva nije dugo trajala, sa samo tri godine Luka je oboleo od poliomijelitisa (dečija paraliza). Ana je bila sama u još jednoj teškoj životnoj situaciji i uspela je da pronađe snage da se suoči s tim ogromnim problemom.
Maksimalno se posvetila sinu koji je do 1957. najviše vremena provodio na lečenju u Švajcarskoj. Zbog Lukine bolesti odbila je i ulogu u De Sikinom filmu La ciociara, za koji je Sofija Loren dobila Oskara.
OPROŠTAJ OD DIVE
Prvih dana septembra 1973. Ana je smeštena u bolnicu Mater Dei u Rimu, gde i umrla 26. septembra u 65. godini od raka pankreasa. Pored nje su bili sin Luka i Roberto Roselini, koji je želeo da bude sahranjena u njegovoj porodičnoj grobnici. Do samog kraja bila je okružena ljubavlju obožavatelja, zaljubljenih u ženu s kojom su svi plakali, smejali se, poznavali njene slabosti koje se nije ustručavala da pokaže.
Toga dana kao da se cijela Italija zaustavila kako bi joj se poklonila. Desio se neočekivani gest, bez presedana: prateći tužnu povorku, masa je dugotrajno i gromko aplaudirala, a među prisutnima bili su i Orson Vels, Bet Dejvis, Đulijeta Masina, Alberto Moravija… Rim joj se poklonio onako kako je mnogo ranije zaslužila, tek svestan Anine veličine. Sahranjena je na malom groblju San Feliće u mestu Latina, nedaleko od svoje vile koju je obožavala.
NE PROPUSTITE
