Odluke koje je Đani donosio u životu nisu uvek bile ispravne i mnoge su ga koštale, ali nikada nije odustao od borbe!
"Edukujem trenere u fudbalskom savezu Šangaja, trenere mlađe kategorije. Ceo dan sam na terenu, kao i zadnjih deset godina kada sam otišao iz Srbije i dotakao dno. Tada sam se podigao i rekao: 'Ne, ti moraš da vraćaš svoj integritet' i progledao sam. Realnost me je udarila i kazao sam: 'Čekaj, nisi ti taj luzer, imaš život i sve je do tebe."
Odluke koje je Đani donosio u životu nisu uvek bile ispravne i mnoge su ga koštale, ali nikada nije odustao od borbe.
"Stabilizovao sam se ja odavno. Ja ne znam zašto mi ljudi ne veruju, zašto me ne puste da odrastem, valjda ja imam pravo da sazrim, da budem trener?", zapitao se Ćurčić pa dodao: "Sada živim normalan život, ali to što sam prošao, to lično iskustvo mi pomaže u obraćanju i motivaciji igrača. Kad vidiš igrača da ide tvojim putem znaš šta da mu kažeš i da ga posavetuješ. Jak sam psiholog i to mi jedan od najvažnijih trenerskih kvaliteta. To moje životno iskustvo mi je sada najveće bogatstvo jer nema mnogo takvih trenera. Meni predviđaju blistavu trenersku karijeru, na tom sam putu. Meni je sada 30.000 dolara mesečno plata u Šangaju i kada završim pro licencu biću na 2, 3 miliona godišnje."
NE PROPUSTITE
"Živim u centru i svaki dan istrčim svoju turu od 14km. Zanimljivo mi je... Volontirao sam na Dorćolu dok je trajalo vanredno stanje. Slučajno sam naleteo na baku Ljubicu jednog dana i donosio sam joj stalno pakete. Kada me je videla, rekla je: 'Ja sam navijala za tebe'. Rekao sam joj: 'Nemojte, baka Ljubice, te rijalitije molim vas, ako ste gledali te rijalitije da vam ne donosim pakete', a ona mi je rekla: 'Ma, kada si igrao u Partizanu, ja sam grobarka...' Bilo mi je zanimljivo, ja to volim", rekao je nekadašnji fudbaler.
Nije tajna da je Đani većinu prijatelja izgubio zajedno sa gubljenjem novca, evo šta sada govori o svemu tome.
Nastavak na sledećoj strani.
