"LAŽ JE DA NE ZNAJU ŠTA RADE!" Biljana Srbljanović se oglasila s Infektivne klinike i otkrila šta je tamo videla

Dramaturškinja koja je juče saopštila da je zaražena virusom korona i da bi trebalo da bude hospitalizovana u Beogradu objavila je na Fejsbuku kako su srpski lekari opremljeni i spremni za ovaj izazov.

Srbljanovićeva je objasnila da nema mnogo snage da piše, ali da ima obavezu da se oglasi.

— Nemam mnogo snage za kuckanje, teško fokusiram misao, ovo će sada biti moj maksimum za danas. Hvala svima od srca na javljanju i porukama. Malkice mi je gore, pre nego što krene na bolje. Smatrala sam svojom građanskom dužnošću da objavim šta mi se dešava i da tako obavestim one kojih nisam mogla da se setim da sam ih makar usput videla u danima kada nisam ni znala da sam u inkubaciji. Iz prve ruke ću vam reći: na Infektivnoj je sve pod konac. Laž je da nemaju zaštitnu opremu, laž je da ne znaju šta rade, laž je da ne postoji jasan protokol. Neopisivo ljubazni i saosećajni, doktori, sestre, tehničari, žao mi je što im, pod onim skafanderima, nisam videla lica da zapamtim uz zahvalnost — istakla je ona.

 

Ona je objasnila da definitivno srpska bolnica nije kao u američkim serijama, ali da nije loše kako se priča.

— Laž je da bolnice ne znaju šta i kako da rade, laž je da je srpsko zdravstvo u kolapsu, uslovi su kakvi jeste: nije Grej - Sloun memorijal i ne šeta se Meredit Grej s ful mejkapom i šarenom kapicom što ti rukom vadi bombu iz trbušne šupljine, klonja je grozna, zidovi su oguljeni, lift je star, i sve to. Ali ti se svako obrati sa punom brigom i saosećajno, daju ti stolicu da sedneš u tom starom liftu, jer ti je teško da stojiš, daju ti krevet dok čekaš na prijemu, pričaju s tobom kao sa ljudskim bićem koje se naravno boji, koje je na ivici suza. Ljudi dolaze u panici, neko s prolivom, neko jer je čuo da je možda korona, svakog saslušaju i smire ga, pa vrate kući sve koje treba. Ja sam danas malkice gore, pre nego što mi postane bolje. Nije me sramota bolesti, nikoga ni jedne bolesti ne sme biti sramota. Samo potpuna izolacija pomaže, baš potpuna. Kod kuće - samo u jednu sobu, ide se samo u kupatilo i to sa zaštitom i odmah totalna dezinfekcija. Svoje sudove odvojte od ostalih. Ne ulazite u kuhinju i zajednički prostor. Ne idite "samo da nešto uzmem" jer ćete time sigurno zaraziti ukućane, koji nemaju gde da se sklone i koji su vam jedini izvor nege — istakla je.

 

Ona je preporučila svima da, čak i ako nemaju simptome, razmisle dobro o svom kretanju u proteklom periodu.

— I ako nemate simptome, vratite film unazad, barem 14 dana, razmislite o svim susretima, o svakoj kafi u kaficu, o svakom rukovanju i bezrazložnom cmakanju, o svakom pipnutom hlebu u prodavnici, o svakom gelenderu, dugmetu u liftu, ulaznim vratima zgrade, šipki u prevozu, toaletu na radnom mestu, bukvalno o svemu. Svaka ta stvar može da bude prenosilac virusa. I vi možete da ga ne osetite, a da ga ipak imate i prenosite. Ja sam se zatvorila četiri dana nakon susreta sa prijateljem, za koga se kasnije ispostavilo da ima Covid. Dakle, zatvorila sam se I BEZ SIMPTOMA, ni on ni ja nismo putovali, ali nisam mogla da tvrdim da NISAM bila izlozena nekome ko MOŽDA ima Covid. Mislila sam: u najboljem slučaju, džabe sam blejala danima kod kuće. U najgorem, imam koronu, ali sam barem zaštitila ljude od sebe — zaključila je.