Na današnji dan 1936. godine, rođen je jedan od najvećih umetnika jugoslovenskog i srpskog filma.
Rođen je 19. novembra 1936. u Skoplju u rudarskoj porodici koja je radila u rudniku uglja Jelašnica kod Niške Banje. Njegov otac Dragan je rano preminuo, kad je Ljubiša imao samo devet godina.
NE PROPUSTITE
Tokom srednjoškolskih dana, budući veliki glumac je pomagao majci radeći različite poslove. Na raspustu je radio kod ujaka koji je imao radnju za popravku pisaćih mašina, bio je portir u hotelu Srbija, radio u majčinoj poslastičarnici, gde je bio glavni radnik – donosio je led i pravio sladoled... Međutim, sve to, bilo je nedovoljno, isticao je Ljubiša. Druženje sa prijateljima, pikanje lopte na Grčkoj livadi, kupanje na Ženevi, kako je zvao plažu na Nišavi, proredilo se. Ljubiša je svako jutro sakupljao prazne vreće kako bi otišao u Albatnicu, kilometar i po udaljenu od Građanske bolnice u Nišu, po table leda. Led bi se topio u tramvaju, usled velike temperature i stvarale bi se lokve prljavštine. Putnici bi protestovali, šoferi stajali te bi ga uglavnom isterivali. U nekim slučajevima bi uspeo da se sakrije kako bi švercovao led, ali bi se ponekad dogodilo da ga uhvati kontrola, s kojom je morao da vodi žustre rasprave, pa katkad Ljubiša bi morao i da nekoga izudara. Nije voleo da se tuče iako ga je pratio taj glas.
Još jedan u nizu njegovih nezgodnih poslova bio je rad na obezbeđenju igranki. Kako je trenirao boks, u bokserskoj školi Brace Lozanovića, u poluteškoj kategoriji bio je poznat po jakom udarcu. Dobijao je nezahvalnu ulogu obezbeđenja, ulogu čistača, čiji je posao bio da zavodi red i mir, da deli pravdu svađalicama. Ponekad je morao i fizički da interveniše, pričao je Samardžić.
— Posle takvih incidenata uvek mi je bilo teško, bilo mi je krivo što sam bio u takvoj situaciji, da tako nešto i uradim, ali morao sam jer je to bio moj izvor prihoda da se zaradi pokoji dinar — govorio je on. Takvo stanje Ljubiša je analizirao i shvatao kao bunt, kao njegovo impulsivno reagovanje koje je bilo posledica situacije u kojoj su se nalazili on i njegova porodica. To nije bio bunt protiv ljudi, nego protiv sistema u kojem je sticajem nesrećnih okolnosti bio osuđen da živi.
Nastavak na sledećoj strani.
