Milovan Ilić Minimaks rođen je na današnji dan, 5. novembra 1938. godine.
Milovan Ilić poznatiji pod nadimkom Minimaks, zasigurno je obeležio period Jugoslavije. Najpoznatiji po svojoj autorskoj radio emisiji „Minimax“, koja je bila jedna od prvih emisija u kojoj je bilo dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila „minimum govora maksimum muzike“. Ugostio je nebrojeno muzičara, a neki su čak i postali popularni zahvaljući toj emisiji, ali i prvenstveno njemu.
Zanimljiv podatak o ovoj emisiji je i taj da je sa sagovornicima uvek bio na ti, što nije bilo uobičajeno za ono vreme. I pored abnormalnog uspeha i popularnosti, emisija je nažalost ukinuta posle pet godina i proglašena za šund i kič! Ali za vrhunskog novinara nema prepreka, pa je tako Minimaks odmah pokrenuo novu emisiju koja se emitovala nedeljom u podne. Bio je to čuveni “Tup-tup”, koji je potrajao pune 22 godine!
Beskrajno šarmantan, oštrouman, brze i britke misli, pored tolikih radio i TV emisija, stigao je i da objavi sedam knjiga aforizama i dve knjige poezije.
Koliko mu je karijera bila burna i uspešna, toliko i u privatnom životu mu je bilo lepo. Prvi put se oženio u 22. godini i u tom braku dobio je sina Igora.
- Bili smo ludi, mladi i nezreli, brak nam je pukao posle 12 godina - rekao je jednom prilikom.
Drugu suprugu Biljanu upoznao je kad je ona kao stjuardesa, zaposlena u JAT-u, došla da podeli nagrade slušaocima njegove emsije.
- Bilo je mnogo žena koje sam želeo, ali samo dve sam poveo kod matičara - priznao je jednom prilikom voditelj koji je posedovao vrlo šarmantan način za udvaranje tako što isprati devojku na autobusku stanicu i pošalje je na more, a on sedne u prvi avion i sačeka nju, zabezeknutu, na odredištu sa buketom cveća.
Poljubio je sijaset žena, ali Biljana se, posle dvadeset i više godina bračnog staža, ne nije plašila nijedne. Imaju kćerku Anu i sina Vladimira, koji se devedesetih godina proslavio u muzičkom svetu pod umetničkim imenom Ila.
Krajem 2004. Minimaks se podvrgao operaciji presađivanja jetre na Univerzitetskoj klinici u Padovi. Mnoge kolege i prijatelji su mu pomagali kada se razboleo, a Kemal Monteno i Arsen Dedić su se pobrinuli da mu obezbede mesto u bolnici u Padovi, ali Minimaksu nažalost nije bilo spasa.
Preminuo je u Padovi 9. februara 2005. godine.