Kontroverzna umetnica Stefani Džermanota otvorila je dušu novinaru magazina Rolling stone i poverila čitaocima koliko joj je važno da nastupa pred publikom.
- Kada nisam na sceni, osećam se kao da sam mrtva. Moguće je da se to čini nezdravim vama ili nekom tamo doktoru, ali mene za to nije briga. Rođena sam takva da se ne osećam živo ukoliko nemam nastupe – rekla je Lejdi Gaga koja je pre neki dan objavila dugoočekivani album Born This Way.
Neobična pevačica otkrila je da svoju inspiraciju crpi iz krajnje neočekivanih izvora, kao što je to radnja filma Rocky 4.
- Moj omiljeni deo je kada njegov bivši trener Apolo kaže Rokiju Nije on mašina. On je čovek. Poseci ga, a onda kada jednom bude osetio kako mu curi njegova sopstvena krv, počeće da te se plaši. Znam da to možda zvuči suludo, ali mene to asocira na čitavu ovu mašineriju od muzičke industrije. Ponekad imam potrebu da nateram industriju muzike da prokrvari kako bih je podsetila da je ona plod ljudskosti, a ne mašina – smatra dvadesetpetogodišnjakinja.
Lejdi Gaga takođe je otkrila kako joj uopšte nije bilo lako da se snađe 2009. godine kada je bila na početku svoje karijere.
- Bilo mi je jako teško da pred javnošću budem u potpunosti svoja. Ljudi su me bockali, dodirivali ispitivački i komentarisali moju odeću. Imala sam utisak kao da me maltretiraju zaljubljenici u muziku koji naprosto ne mogu da poveruju u moju originalnost i genijalnost – ispričala je Stefani i dodala da je sve to veoma podseća na dane detinjstva kada su je zlostavljala deca u školi:
- Zadirkivali su me zato što sam ružna, što imam veliki nos, govorili mi da sam dosadna, da se glupavo smejem, da sam čudakinja... Pitali bi me zašto stalno nešto pevam i zašto se šminkam baš tako. Čak su me nazivali droljom i mnogim drugim veoma ružnim i pogrdnim nadimcima. Ponekad zaista nisam želela da idem u školu – prisetila se pevačica tužnih uspomena iz perioda svog odrastanja.
Iako je veoma popularna, umetnicu često optužuju da sve što namerava da postigne onime što radi, jeste to da skrene pažnju.
- Da, ja dobijam pažnju. Samo, da li je to zbog toga što sam ja osoba koja zahteva da ljudi obrate pažnju na nju, kao neko ko voli da šokira druge samo da bi video tuđu reakciju, ili je možda prošlo toliko dugo vremena kako niko nije prigrlio umetničku formu na način na koji ja to činim? Reklo bi se da decenijama nije bilo muzičara koji je izneo svoj stav po pitanju kulture, politike, religije, ljudskih prava. Ja sam strastvena u svemu što radim, prema svakoj bas liniji i prema svakom ekvilajzeru. Zašto ste prestali da očekujete mnogo više od jednog umetnika? Zašto zahtevate tako malo? A onda kada ja dajem i dajem, smatrate to narcizmom – retorički se zapitala Stefani.
